Podunavka Zemun

и загоиетно, шго кажемг, да самв се ползовао мошмт. неприугогозносћу. Као Вашг другг, немогу Васг оставитн у недоумлешо. Дпадесету годину брои ово заведенје, одкако постои. Оно е основано трудомт. и настолванћмг Шзговогђ Високопреосвештенства, нашегт. Господина Митрополита, сђ том% ц1>ли, да се у п1зму уче и изображгваго младићи, кои имаго волго ступити у свештенв]И[ чинг. СветлиИ Кндзђ са Нравителствомв жертвовао е изг народие кассе доволБна средства за обстанакг овогг заведешл, а Нћгово Високопреосвештенство снабд г 1»ло га е и снабдћва га способнћигв проФесорима, коима поверава тап преважнвш задатакг, да шЛовов совЈзсти вручене питомце своимг нрилћжашемЂ задану духомг наше свете православне цркве и напааго ово млекомг, ово крегнпомг раиомг христ^лнске иауке. Но, што е усп1зван1з наше, парочито у дубл ћмг проницашо и сватаиго предмета и толкованл јоштђ на стази почетничкоп, то е валБда одгуда, што се нисмо доволбно приуготовили, и што се надлежно неползуемо духовгшмг сокровиштемг, кое се налази у Семинаршскои библштеки. А што мбј при свемт, тојгб надамо у погрешку, обманути иашимБ уображен1змг, то е зарг одтуда, што смо хоштђ млади и лако запамтимо. брг учећи предмете наиаметБ, уиражннвамо скоро исклгочиво свое памтен1з. УспЂванЂ у добромг и лакомг памтешо ласкало е и момг самолгобно, и л самБ у себи таиио крт и неговао ту праздну мкшао, да самБ већг способанг. Да ми е ко казао, да е то обмана, небБ1 му веровао. Осудш 6 бг га у срдцу, да ми завиди. Међутимг, л самБ самг себе обманБивао, поверовавши гласу суегне самолгобивости, ерг нико нежели бв!ти неспособанг. Но кадг е настао часг, да свого способностБ у д-ћлу покажемг; кадг е дошло време, да се самг о себи уверимг, есамБ ли а доиста онакавг, за каквогг себе држимг; кадг ми е требало спремити се, да беседимг само предг Вама, моимг вршнацима, — онда самБ запео. Мбшлш сзмб , премБ!ишш самБ, слободјо самБ себе, и наипосле дођо у забуну. Иочнемг па пребришемг. Недопада ми се. Нмтамг самг себе: камо она лакосчг о којои самБ сандо? Гди су те срећне мбшли , да ме подномогну, да ме извуку изг блата? Н се нада мв1слима, алг ммсли недо1)оше; а се узда у речитостБ, алг ме она изневери. Наипосле сетимсе нечега, што ми е требало одма у почетку учинитп. Л принадо Богу на молитву. Богг ме упути на свое свето Слово, а свето Слово упути ме на смиреностБ. ОваИ добрБШ и поуздагши учителБ каза ми истину — и а се освести и познадо свого превару. Осведочимсе дћломг, да самБ самг себе обманБивао. До способности, до знана, до учености долази се текг дугогодишнБимг трудомг и упражнешемг, па и таи усп1зхг само е онда напреданг, ако се почне са незнана, ако се продужи са незнанн; ерг е текг незнанћ матица знанн; само се оно учи, што се незна. Овако поученг и упућенг, вратимсе у свов кругг, у комг л дишемг, у!)емг у кућу, гди самБ л своИ. Ногледимг на Часословг и Псалтирг и хгедо поласкати себи судомг, да а то знамг; баремг у чнтанго нисамБ стражнБШ. Но опетг усилимг себе и отворимг обе кнБиге. Видимг писмепа и речи мени познате, спазимг запете и точке, назремг удареша па реко у себи: ово су нуждни знаци за правилпо читан4; но после упБ1тамг себе: да ли самБ л, да ли е

мое друштво удостоавало те знакове оногг внимана, кое они заслужуго ? Да ли су тш знаци мене и мое вршидке пазлБИВБша учинили своимг нарочитвшг значен1змг, по нб10вом б одиошешо на сммсао ? На сммсао ? Ова ми речБ дође као нова. Можданил, ни моа дружина ше покушала ии сама нравила славенске Граматике иренети на голе речи, а о сватанто смвшла догматичногг, нравственогг, истор]'искогг, 1ие нико ни мбјслш . Случаино уочимг у Чаеослову оверечи: „Слава теб1> показавшему намг св-ћтг; слава во вмшнихг Богу, и иа земли мирг, вг челов-ћцћхг благоволеше V Завиримг у Исалтирг и нагфемг на ове стихове: „Благослови душе мол Господа — исполиакнцаго во блархг желаш'е твое; избавлнгошаго отг истл1зша жпвотг твои, вЈзнчагошаго т.'1 милост1го и вдедротами," — и усудимсе применити имг мое приметбе. Чисто се упрепастимг, Браћо моа, поммсливши на нашу немарностБ, К010мг ирелазимо преко оваквм златнБ1 класова! Савг се усколебамг, разсудивши, како мн, одарени сммсломг, несмБшлено поступамо сг речма, садржавагоћима у себи богодухновене истине, кое насг упозиаго са одиошенћмг нашимг према Богу! Надраженг лгобопмтствоиг, растворимг ИрмологЈго и угледамг ово: „Сушу глубородителнуго землго солнце нашествова иногда, акоже стћна огусгћ оба-поли вода; - преврнемг неколико листова и нагфемг на ово: „ГЈосЈзченнми несћкомаго прес1зче. и вид1з солнце землго, гоже невид1з." Нађемг дал^ћ: „Божественнммг покровенг медлено измчнми мракомг, изввтиствова Богописанмн законгиа онда: „Непослужиша твари богомудрји паче создавшаго;" и „Согласнаа возшум1з органскаа п!зснб почитати златосотвореннми бездушимн истуканг." Носле тога иадне ми у очи и ово: „ режде вћкг отг отца рожденному нетл1зно Снну; л „Изг утробм 1ону младенца изблева морскш зв!зрБ Лкова прјнтг." Усхићенг текг површннмг сватапЉмг смнсла наведенБ! нћсгни, додиругоћи нстине догматичне н исторшске, разгнемг Октоихг и Минеи и чието се нађо у новомг свету. Воскреспе стихире осамг гла•»., сова пуне су благовести о нашемг искунлешо; у нбима су дсно осветлћни догмати наше свете нравославне вере; НБМВБшг, помазагна пунммг речма просе веругоћи опроштеше гр1зхова одб Бога и наслћдпг у вечномг животу. Она, до удивленл слична сравниванд у Богородичнима пл'Јзне свакога, иоле внимагоћегг, као: „Иреиде с 1 знб законнаа благодати пришедши ; „Лкоже бо купина несгараше опалаема — тако Д1зва родила еси — „Вг чермиЈзмг мори неискусобрачнБШ невћстн, образг нанисасд иногда: таио Моусеи разд1злителБ водм — зд1з же Гаврпиг служителБ чудесе." Шга да кажемг о АнтиФонима, гди е онако кратко, онако подпуно изражена едносуштностБ свете Троице и равнопоклоиаемостБ триличногг Бога; или о Екзапостиларима и славама, на неделвна готрена евангелја одиосећима се, гди су и ммсли, и изрази, и тропи величественп ? или о Ирмосима, садржавагоћима у себи кратку иов 1 зстб праздннка, дивномг догматичномг вештиномг начертану? М и н е и с к е к н б и г е представлаго трубу, кол велегласно прославла и ублажава подвиге светм Апостола, апостолски Савремепика и Нреемиика, Мучепика, ИсповЈздника; труби нобЈзду нвшву надг суиостатомг НБ10ВБ1 душа и надг гонителвима науке Христа