Podunavka Zemun

Спаситела; предстаплд ш као гопаке, непоклизнувше подт> бреленомЂ крста Господн1)П>. ДушеполезностБ постногт. Т р 1 о д а нисамБ у стапјо ни сватити. У нћму е цћлбоноснБШ мелемг за падше душе, за грешна срца. У нЂму тина кандило, кое осветлгое стазу покаа1Н5Ј онБ1ма, кои су гресима помрачили светлу благодатБ, даровану имт. крштен1>мг, просвештенЂмт, и светнмг причешћемт.. За данима поста, сћтована, сакрушенл , слЂдуго устопце дани светле радости. Христово воскресеше отвара намЂ раиска врата. Света црква торжествуе поб "ћду живота надЂ смрћу, и ликугоћи зове верне, да участвуго у тоВ свечаности. Лгод1е, веселитес л ! Ово самБ одприлике назрео у цветномЂ Тр10ду. Н ВамЂ саобштавамЂ , драги мои Садрузи, мое мб1сли, мое ириметбе. Што самБ дФ>ломђ искусш, што самБ на себи познао, то казуемЂ. Тако ми се чини, да намЂ неће бмти дуго време и едва ћемо чекати празанЂ часЂ, да се занимамо онммђ , што се налази у светБШЂ кнБигама, малочасЂ изброагшма. Граматика, Риторика, Нравствено и Догматично БогословЈе, Исторјн Цркве старогЂ и новогђ зав1>та позаимиће намЂ свого руководну светлостБ при читашо и разумеванго. ИостизаванћмЂ смБ1сла богатићемо се знан1 >мЂ свое струке; риторско савршенство светв! отаца створиће намЂ вкусЂ и научићемо се судити о красоти слога; наше читанћ 6 б 1 ће правилше; нећемо више бнти равнодушни према зиацмма ударешл и препиншш. Да, шштђ ћемо се научити и поати по сммслу; но то е мајо ; мб1 ћемо сђ временомЂ поати и сђ чувствомЂ; наша душа 6 б 1 ће свестна онога , што на уста изговарамо, погоћи; наша срца бв1 ће проникнута значен ^мЂ стихире, или пЂсне. Судите, само, колико ће то радостно бмти за наол>! Даите дакш, да одма почнемо овако плодообилну радшо. Првми успћхЂ отворпће намЂ волго и нећемо се никадЂ моћи разстати са тако полезнвшЂ разбиранћмЂ, са тако важнвшЂ упражненшмЂ. КадЂ пружимо руке, да отворимо ма кого одђ наши црквенв! кнвнга , мб1 ћемо то чиннти са особитомЂ иристоиносћу , познавпш болћ високу цену и»10вогђ садржаа. Та и св. Савва прославш се текЂ као црквенми човекЂ; н1згове евангелске нрави, нћго†побожнмИ правацЂ живота, н-ћгова усрдноств, засведочена искреномђ одданосћу кђ светои цркви и нћномт. благолћН1ГО; н15гова ревноств, запечаћена брижлБИВБШЂ хранен^ћмЂ и свршаванћмЂ црквеногЂ Устава, све те добродћтелви ноникле су у кругу црквеногЂ живота.

Шлћпое за брашпо. *) Ј У 8. Брого „Диевника" псч^танЂ е подг знакоиг X. дописг еданг изг Земуна, у коме се окромг описан1л торжества св: Богоавлеша и св: Савве, и 1 неке неЈ^стне грди1> противг неколико особа нашегг грађанства, а наипосле и противг целе едне классе нашихг житела налазе. У донису томг стои, да се ј О ви месоеђа и такови неколнко младоженл налази, кои, почсмг су целу Бачк} г , Банатг и Сремг обишли, а и самг телеграФг на ту ц ^ лб безусп-ђшно унотреблнвали, садг текг своИ посао свршуго. Ми ннсмо требали млого мозгати а да ц-ћлв грдн^ћ те (едногг честногг младића овдашн^ћгг) не бм нашли, и да би *) Код-6 полсмични списашл учредничсство неодговара пити за садржаи . нити пакг за цачшп писапп.

Кђ томе 1не принела ни колико еданЂ трунакЂ ни филосоФЈа, ни учени степени. Име, кое е остало св. Савви и у цркви, и у народу, ше добивено повторенммг путован^мЂ на Истокђ. Александр1н већЂ е у оно доба нрестала бмти столица мирске и духовне просвете. Онђ е самЂ собомЂ бмо онаи велнкЈи духЂ ; онђ е д-ћлима засведочш своИ црквенмн животђ. Зато и остае као единственми образацЂ! Нама, кои се спремамо, да у свое време будемо образацЂ побожности повереномЂ стаду, да му омилимо место обште Богомолћ и да га ту сазидавамо, треба пре свега да е затимЂ стало, да будемо црквени лгоди, дакле, да намв се мили у цркву ићи, да знамо правило, да се нетуђнмо певнице, читана, поднл, а за ту ц -ћлБ нема поуздашегЂ средства, него да се занимамо онммђ , да се извештавамо у ономђ , што се насЂ наиближе тиче, и о чему самв малочасЂ говор10. Знате самномЂ заедно, сђ каквомЂ чесћу сиомин^ нашЂ народЂ неке и неке старе свештенике, кои се нису учили ни у каквомЂ заведешго, па су опетЂ стеклн похваланЂ гласЂ у свомђ стаду само тимђ , што су бм ш црквеии лгоди, што нису постидни бвии у дужностнма, кои су се примили. Рћшимо се дакле, Браћо, на подвигђ, коимђ се прославјо данасЂ славл1н1ми народнБШ Светителв. Пружите руку у име тога, да ћемо шштђ садЂ почети у духу правца, нашимЂ Светнтел -ћмЂ и ПокровителЂмЂ иачертаногЂ. ТекЂ тако ћемо се опростити забуне, у кого су насЂ довела погрешна мн-ћша: текЂ тако можемо бмти лгоди на свомђ месту, незаражени задаемЂ оногђ света, коме се чини, да бв1 туђе послове умео вешт1е одправлати, а овамо неуме ни свое. Само будимо постонни и издржлвиви у предузећу. У тако добромв д1злу и Богђ ће насЂ подпомоћи, коме ћемо се тога ради усрдно и топло молити, у комб ће насЂ заступати и народнми нашв СвегителБ своимђ молитвама, те ћемо бмти полезни светои Христовои Цркви, верни и оддани своимђ дужносгпма, добри пастири словесногЂ стада, дЂиствителни црквени лгоди. Тимђ ћемо се показати признателгш и благодарнн Преемнику СаввиногЂ арх1епнскопскогЂ нрестола , ГГћговомЂ Високопреосвештенству , нашемЂ милостив ^ћишемЂ Архипастиру, Господину Петру, кои отеческомв милосћу надгледа св011 рукосадЂ, кои благодћтелио промБпплава о овомђ полезномЂ заведен11о; тимђ ћемо оправдати, да смо достоинп бмли милости СвеглогЂ Кназа нашегЂ Александра и ВнсокославногЂ Правителства. Поживи намЂ Боже! наше велике Добротворе, на многа л1 »та! Арх. Гавр.

намг дописателв непознатг остао; и на то одговарамо г. Дописателго, да е истШ младожена ц-ћлћ свого, и то башг на наИвеће ЗадоволБСтво свое, достигао; а да ли ће, и каде господ. Дописатолћ у свомг нредузећу срећанг бити и цћлв свого постићи, незнамо, алг бм му изг свегг срца желили. — Дал^ћ се жали Господ. Дописателв, што се на балуу корисгБ сиротинскогг Фонда даваномг нге „В о ћ в ођа н ка!" играла, и што су две познате намг особе и „Лессе!" хтели покварити и тако овдашн^ћ Србе на.јоштг едно жертвопрпношеше ириморати напоследакг сравнБива Дописателк „К ли су ру" (варошицу у Македонш) и „Цепрлг Полку.—" На то одговарамо прво да се Воивођанка овде већг више година неигра, ко е томе узрокг, ми управо незнамо, но мислимо, да смо то ми сами, ерг да млађи Срби наши, кои играго и до коихг та стварБ стоД хоћеду, неби ни ВоИвођанка давно већг овде (ко и по другимг мћстима) у споко{1носгб отишла нитг би се Колло, тако слабо