Podunavka Zemun

равала, почестима и даровима обасугв, одпочииуо е на лавровииа своимђ , уживагоћи срећне часове у обхо^енго ст> Евдокс10мг, у кући трговда Мегистида. Шжно одношен-ћ, кое е међу нвимг и Евдоксшмг чисто -срдачнБШ изливг наскоро произвело, по краткомг времеиу небаше више тихо скривена таина. У кралвичиномЂ двору наиире се о томг шапутало, а после лсше говорило, и кадг су се едномг, приликомЂ торжества, кое е кралБица давала, и на кое е дветг леиотица из г в главнога града позвант. 6бш , окршгћна суштества, подобна Боговима лгобави изтј баснословногг света несташно-дражестно указала, код су, у кругг позванБ1 гостш ступивши, цвеће просипала и наипосле подужимг сплетомг одг св&жи ружица' Алтомановића н Евдоксхго све тешиЂ п тешн4 скопчала тако, да су се ови малимг несташницима предати и за милостб молити морали: онда заори обштБЈи радостнБШ узкликг, а кралвицаКатарина Корнаро приступи ружицама умотаномг пару сиешећи се сђ речма: „У име повелителБице овогђ благословеногк острова, у име Богинћ лгобави, коа е свое окрил^не в&стнике послала, да васЂ храбрБШ гоначе, и тебе, мон Евдокс10, свезомг сладке чезн-ћ вежу, торжесвено вамг велимг : будите два тела едпо, будите двое срдачно лгобећи 1 се срећни !" (Продужец'11 СЈ'1 ;дуб.)

Терсза. Изг Кеуие Ле« Јеих шопЈев. (Продушен);.) Жерарт. е нзбечш очи и утирао чело, рамишлнвагоћи шта ће ши одговорити, но у та& пар -б стара госпон, коа се чинила, да е на сто мила од г б разговора удал1>на бБтла , тако е умилдвагоћШ иогледг обратила на младогЂ човека, да се онт> сасвимг збун10. — Зацело зато, настави девоика, код се по видимомт. ни наиман^ћ Н1е чудила едносложнимБ одговорима лажногг РудолФа, зацело зато: што вб ! желите одђ св1го свои повратакЂ затаати. — Зато, промуца Жерарт.. — ВБ1дите, а нисаиБ путовала тако као ВБ1, и мене зову као и пређе, Тереза. — Г1а то е добро; 'Гереза е врло лепо име. Жерарг е гледао у землго, и чертао е свошмђ палицомђ некакве хтероглиФе по песку. Видш е да нћгово положен!) 1пе башЂ наилепше, и жаЛ10 е, што е поздравш Терезу. НемогућностБ да е изђ заблуђена изведе, ако га е опечалила; тео е говоритп, али ни саиЂ ше знао шта ће почети. ПонекадЂ му се чинило, да е девоика збуићна, и изгледЂ старе госпе, подржавао га е у тои мисли; но кадЂ е опђ крадомђ бацао погледЂ на шо, ништа у живомђ н мирномђ погледу н!шомђ Н1е потврђивало сумнго н!гову. ЖерарЂ се плаш '10, да се не збуни прп првоМЂ ТерезиномЂ ПБ1ташо — а ПБ1танћ то морало е сл1здовати — и зато е чутао. Стара госпа, коа е досадЂ ћутагоћи читала пеку дебелу кпБигу, извела га е изђ те забуие. — Дете мое, рекла е она, шели време да кући идемо? већЂ е петЂ сатШ.

Тереза е, пишта не говорећи, устала, свои огртачЂ поправила, и Жерару руку пружила. — И тако до сутра, рекне девоика, а ћу вамЂ мого башгу показати. Она е пошла, држећи стару госпу исподђ руке, тихимђ коракомЂ, обазрела се на савнотку стазе, и сђ тимђ е изчезла; а ЖерарЂ е, збогк свога познанства и сл^довавшегЂ отуда разговора, у наивећоб забуни отишо у свого гостилнпцу. Мислш е дали да иде кђ Терезп, или бол1> и да се неноказуе ввпие у шеталишту ? Но не долазећи у шеталингге, морао 6 б 1 се одказати и одђ слушана воене банде, а то е бБ1ла главна, и готова едина н1јгова забава; а притоаЂ га е мучило п лгобопБггство. ЖерарЂ се наравно обратш на Самуила, желећн одђ нћга штогодђ дознати о Терези; но СамуилЂ е 6 бш родомЂ изђ Келна, и само ире два до три месеца дошао е у Д* и познавао е у, вароши само пролазеће путнике. Ни на шта нерешивши се, засиао е ЖерарЂ, а у сну е видш нћгова акта плаветникастимЂ пантлБикама обв!ена, међу сакс1ама са цвећемг, а адвокатЂ у беле алвине обученЂ игра. Ранна иосћта разселла е та особита саннна. Куцанћ на врати пробудило га е, и кадЂ е очи отвор10, видш е стару госпого , кого е СамуилЂ довео, II коде, замолпвшп Жерара да остане на миру, села на столицу, до ■Ијгова кревега. Ахђ Боже милостивБ10 ! рекла е стара госпоа, кадг е сама са ЖераромЂ остала у собп : мислимђ да вамЂ се чини необична ова иосћга, но а самБ желила на свакШ начинЂ да вамЂ разлснимЂ нека обстолтелства, кон, као што ми се видн, вб 1 нисте разумели. Може 6 б 1 ти, ако се потрудите саслушатиме, да ћу васк п за неку услугу замолити. Оиа е сздђ поћутала за неко време, докђ се размислила, и преповедила е после свого истор1го Жерару, и исторш Терезину. Стара се госиоа звала ЛгобнерЂ, а Тереза 10В е бБ1ла унука одђ сестре. Господ ЛгобнерЂ, била е едина рођака Терезина, осимђ неки по стричевима и теткама браћа, кои су у Берлину живили и кое она никадЂ ни видила ше. Девонка е ировела детинство на селу у задоволвствама, кои 1оИ е добро станћ нћни родителд набавллло; наиболви учителви помоглн су развитакЂ ићногЂ ума ; нарави е бмл а тихе и мирне, и само се ионекадЂ примћћаиала на нбоизн нека особига наклоностБ кђ замишлћностп. Тереза е имала у то време едногЂ брата одђ сгрица , сђ коимђ е она неку частв свога детинвства ировела, и опетв се видпла сђ нвиме кадЂ 10и е шестнаестЂ година већЂ прошло; живила е сђ НБИме едну и по 1 или две годипе и после су се нрстеновали. У то вреие протицо шВ е животђ мирно, као 6 б 1стр !и потокђ међу цветнпмБ бреговима. огацђ девоикинђ, човекЂ са трговачкимЂ понггтма и идеама, тео е да РудолФЂ таки после прстенованн одлази у стране земл"ћ како 6 б 1 се уиознао са трговачкомЂ радпвомЂ, и набавјо бн, ако не капиталЂ, а оно барЂ знанћ сђ коииђ бн мого и каппталЂ стећи. И тако е та;т младић "б одпутовао у —• Аиерпку, кђ едномЂ Б***вомђ и гилтел 10, кои е ииао велпке рукодблие заводе. Па скоро иосле тога умро е Г)' и " одђ каилћ; а мсфу артјама ићговима нашли су писмо едно, у коме