Podunavka Zemun

онг И0Л10 е свош жену да по нЂговомг налогу, што се удае НБИне кћери тиче, поступа. То писмо задржало е госпом те ше позвала, и ако е телРудолФа одма натрагт., и сагласила се сг Терезомг, да чекаго докђ не прође рокт> од б четирг месеца, кои е нћнТ) покоипми мужт> опредЂлш. РудолФЂ е често писо, и нћгова писма сведочила су о усп^ћху у трговачкимт. пословима , и повиновашо волћи господара Б* # *. Терези е наступила двадесета година, и већг е прошло полакг назначепогт. рока, кадг су еданпугв добили писмо, да е РудолФЂу Новоиг-Орлеану одт. жуте грознице умро, кого су носостћ, безг икакве предосторожности Терези с-аобштили. Она кадг е то чула, пала е у несвеств и прележала е цео данг непоказугоћм никаквогЂ знака живота. Домаћи су стрепили и при самомЂ помислу (I очалшго, кое ће е снаћи, кадЂ се разбере. Но кадЂ « очи отворила, Тереза се насмеала, нротрла е рукомЂ чело, и заннтала, зашто су се толики лгоди око н1>

скупилн. То и'!)по споко1)ство бмло е ужасше одђ ма какве жалости ,• и сви су е са изумленћмг гледали. Запмтала е зашто лежи на патосу, и кадЂ су јои одговорили да јои е зло бшо, казала е да е већг прошла несвести, и да жели устати. Мати е нћна отрчала V другу собу, пала е па колена, пткала в и викала, да е кћери нћноћ умЂ поремећенЂ. О дђ тогђ времена Тереза е врло мало говорила о РудолФу; чинило се да е сасвимЂ била лишена паиети, онаи ужасннв ударЂ као да е неку празнипу у нЂноиг уму и памтенго произвео. У обхођешо била е као и пре, само што се заручиика тиче, о ггћиу в сасвимЂ заборавила, и почесто се на главоболго тужкла. Разположенћ духа нћногЂ бвтло е као и обично, само што се весела наравв н^ћна променула, I! наклопоств кђ замишлћностп до тогђ е степена дојазнла, да е у некчи родЂ келанхолЈе прелазила. Госпоа Б*** отчанвагоћи е положешо свога детета, добила е суву болеств н наскоро е умрла^^ребацугоћи

девовка е одговорила »Да, опа е отишла као п Рудолфђ " — и 1Пе нишга вмше о томе споминпла. Тежна за нечимЂ особмтимт. и необичнимЂ све се већиа показивала на Терези. ПоиекадЂ се она сама разговарала у башти, као сђ некимЂ невидимимЂ, и ачимЂ или слаб1имЂ гласомг иевала е и радила, као човекв у врућици. У то време имала е обичаи облачити се у беле алвипе сђ млогимђ плаветникастимг пантлвикама, кое е она свуда иредевала — и за кецелго, и за косу, и за шеширг н посила ш е 10ппђ и на место гривне. Напоследку су дошали, да е у еднои РудолФовоВ соби вис!0 образЂ, на коме е бвма женска особа у исто такимЂ алвинама обучена, начертана. Можда е меланхоличио станћ Терезино давало особито зпаченћ тои белоИ алвини, кое д; уги нису разумели: мора бмти да е она сматрала, у белои алБИни сђ плаветникасгимЂ пантлБикама, обуку заручимце. СвакогЂ дана у петг сатн — време у кое еио жалоснии гласг о смрти добили — падала е Тереза г

себи што е убила свого кћерв безусловно покоравагоћи се волби покобногг супруга. Предг свого смртБ, дозвала е та несрећиа госпон свого рођаку госпого Лгобнерг, и молила е да никада неоставла Терезу, ма ши се шта догодило. Госпол Лгобнерг се обећала, и обећанћ заклетвомг потврдила, и одг тогг времена живи она сг ићномт, питомицомг неразлучно у онои истон кући, у кош& е гласг о смрти РудолФа толико беде учин1о. Смртв матере ше никакво упечатлен4 произвела на Терези; кадг су шВ другогг дана забраннлн да не иде у собу госпое Б*** она е последшЛи путг узданула, заплакала и тужила се. што е раставлаго одг св1го, кое е она лгобила 0 томе догађаго повела е речБ шштг два или три пута слћдугоћи дана. Нису знали шта да 10И одговоре, боећп се да е истина сасвимг неуб1е; но кадг јои е напоследку старкш слуга запмнагоћи казо, да е мати нћна отишла на небо —