Podunavka Zemun

142

ногг, кога е волела , "у кућу доводила, знагоћи, да 1011 се госпођа неће смеги иротивнти. Ово су оне зле послћдице, кое з6огб невалалства домаћице постаго, будући е она после робкина свое служавке, ерЂ свашта мора трпити, само зло свое да покрје. Тако е и сг Камилломт. бк!Л0, коа не само да е знала, у кое се време Лшнелла ст. онимг младићемт. у соби налази, него ши свакимг начиномг на руку ишла и самогг младића сакривала, да га не бм само мужг н ^ нђ приигћтш. При свои пажнБИ опетг Н1е могла предупредити, да Лотар10 едиомг у зору неспази, гди истми младићг изђ куће нЈзне излази. Сг почетка е сматрао непозиатогг за неко привидћше, но кадг нзближе види, да е лице аиунџетомг покрш и страшлБиво измицао, дође на ту мисао, коа 6 б 1 све у кући упропастила, да Н1е Камилла сав^ћтомг у помоћв притекла. брг онг никако н1е могао маслити, да е онаи непознатг за лгобавв Лшнелле у кући Апзелмовои био, почемг е у ономг магиовешо држао, да Лшнелла и иесуштествув на свету, већг е зацело мислш, да се Камилла и овомг младићу лакомислено ноказала као и нћчу самомг. Ово е нослћдица неверне жене, да и кодг оногг добро мн1>шб изгуби, чје е молбе и преклинзна мирно преслушала; почемг себи уображава, да и другомг она лако плЂнг може 6 бјти , као што е и нћму бБ1ла. Лотарјо као изванг себе, неразмишлнвагоћи имали право или не, будући га саревнованћ гризло, отрчи Анзелиу, кои е тада јоштб спавао, да му све одкр!е, „ЗнаВ Анзелмо, л рекие онг, „да се одг некојико даиа боримг, и едва сазњ себо надвладао, да ти таИну кажемг; знаи, да е иоето.чнстно твое Камилле побеђено и да се она мени подала. Што ти пре ово изавш нисамв, узрокг е томе, што самБ исПБ1тати хтео, да ли она мене искушава, како 6б1 св осведочила, оће ли лгабавБ, кого сзмб по твомг налогу представлао, истина или лажна бнти; а друго самБ мислш, да е она онаква, као што е ми почитуемо, она бм ти све одкрила. Но почемг она о свему томе ћути, то заклочавамг, да е она мени одг истине рекла, да се у онои соби, гди ти оружје стои, састаемо, и то чимг се одг куће удалишг. (У тоИ су се соби већг 6 б 1 Л и састаали). Л не желимг, да се ти тога ради осветишг, почемг ништа у д!>лу учинћно н1е, а можно е, да се Камилла за то време предомислнла и покаала. Па кадг си ме досадг, ако не у свему, а оно одг части слушао, то ме и садг поелушнВ, шго ћу те советовати, како Гш се уверш и нуждпе мере учинити могао. Кажи нш, да Непп, онетг за неколико дапа одсуствовати, а међутнмг се сакри гдигодб у онои собн, гди ћемо се састати; па ако твоимг очима видишг, да е она крива, кое никако нежелимо, онда ши се може у тишини и таино осветити. Апзелма упропасте речи Лотарјеве, ерг е пре тога чуо био, да е Камплла сво нападанЂ Лотарјево одбила, и овоп се иобеди онг веома радовао. Дуго е замишл онг Нутао, после му одговори: „Тм си, Лотарш, онако чинш, као што прјателБство захтева; а еамБ свагда твоме савету сл^довао; чини и садг што внашг; држи све то у таиности, као што ове изванредне околности изискугоЛ

Лотарш све обећа; али се одма покае, чимг е изг куће изишао; осуђивао е себе за несмисленогг, што се тји средства латјо, кадг се могао и другимг начиномг Камилли осветити. Проклинао е СВ010 паметБ и неразсуданг поступакг, н ше знао, како би се изкобелао и стварв поправјо. Иаипосле падне му и то на паметв, да све Камилли саобшти, иочемг е имао прнлике увекг се сг нбомб састати, то ши јоштг истогг даиа у четирг ока намисли све одкрити. Но чимг су се састали, Камилла му ово рекне: „Лгобезнми Лотарш, мене таква мука на срдцу мори, да ћу морати свиснути; ерг безобразлукг Лшнеллинг дот.ге е /Штерао, да свак1В данг некогг младића у кућу доводи, кои текг са зоромг одлази; а ово ће чести М010И ако шкодити, ерг чимг кои овогг младића види, да изг мое куће у невреме излази, може мислити шта оће. Иаивпше ме пакг еди, што е несмемБ покарати, ерг збогг наши околности, морамг и нћне датрпииг; но као што ми се чини, наипосле ће насг ово у носрећу бацити." Лотарш мислш е сг ночетка, да Камилла иде сг овимг само да му очи замаже, као да човекг онаВ Н16 н1> ради, но Лшнелле ради у кућу дошао. Оо кадг види, да она плаче и н1;га у оваковои опасности у помоћв иризива, све јои поверуе и стане се лудо каати, што е учинш. Прво 10Г1 каже, да се она о томг небрине, ерг ће онг знати лека Лшнелли наћи; а друго 1011 саобшти, како ги е саревнованН иавратило, те е све Анзелму одкрш и сг нвимг се договорш, да се Анзелмо гдигодб сакрЈе, кадг се они двое буду састали, како бм се о неверству жене свое уверити могао. Онг е преклинао садг, да му опрости, и да бм га посаветовала, како бм нћга и нвд одг пропасти избавјо. Камплла чувши ово одг Лотарја ако се упрепасти, стане га лгото укораваги збогг неосноване сумпЋ и несмисленогг и непрЈнтелБскогг предузећа. Но иочемг жене брже средства добра или зла изнађу, ако су и слаб1а и н зрелја створена одг мужки, то и Ка=милла брзо средство измисли, коимг ће себе спасти, Она препоручи дакле Лотарјго, да се Анзелмо ио договору сутра данг гди у соби сакрје, е^г и она то оће, да не бв1 и у будуће одг Анзелма презала 11ошто се овако Анзелмо сакрје, онг ће у собу ући и на сва нмтанн тако Јои одговарати, као да незна, да га Анзелмо изг потае слуша. Ово му изаво, а.ш планг му никако ше хтела одкритп. Лотарјо небуде тимг задоволанг, већг стане « молити, да му планг одкрје, како бм већма на оире;у могао бмти. Но Камилла му ово одговори : „тм нећешг ншпта друго чинити, но само на моа питаин одговарати." Она му планг н{е збогг тога одкр.ила, да не б(>1 онг што противг тогг поступао. нли какавг другЈи измислЈо, кои не бм можда овакавг био као оваи. Сутра данг опрости се Анзелмо и привидио на путг нође, но крадомг се повратп и у собцци сакр1е, кое е могао врло лако учинити, почемг су му Камнлла и Лшиелла на руку ишле. Може се помислити, како му е срдце дрктати морало. кадг е помислш, да Не садг своимг очима видити, како ће чесЈг изгубити, и оно добро. кое е држао. да у лгобезноп н1зговои Камилли лежи.