Podunavka Zemun

146

сорг Беерг доказуе, млого га е кодг двора и то узвисило, што е ирве три сатире онако изредно сачишо. Касше подт. царицомг Анномђ доб^е Кантемир -в сђ браћомЂ и сестромг велими спаилукЂ. Године 1731. пошлћ га правителство у Лондонђ за посланика и опуномоћеногЂ министера, Овде е као ученЂ човекЂ и дипломатЂ врло одлично примл -ћнЂ, У о.дморно вреие занимао се еднако сђ наукаиа и дружш се сђ наиврстшимЂ списателћима енглескимЂ. Касн1е се упозна и сђ некимЂ Тал1анцима, одђ кои е тако талЈанскШ езикЂ научио 6 бш , да е као матернћимЂ говор!о. Окоболн, одђ кое е одЂдетинства иатш, принзтш га 1736. у ИаризЂ доћи, гди га е самЂ крал !>вђ лекарЂ лечш. Пошто е сасвимЂ оздравш, остане 1738, у Паризу као опуно-

моћеш.ш министерЂ и изванредннИ иосланикЂ. За врем замешателства у Русш тако се обходто и владао, да га е царица таинимЂ саветникоиЂ наименовала, у коиђ га е чину доцше и Елисавета потврдпла. У Паризу друж10 се единствено сђ учеиима, а науко и кашч< бћ1ле су му навмилш предметЂ занимагш. Одђ 1740. год. поавлкивала му се иека болн у желудцу. Одлаз10 е у разне бан^ и млогима се лекарипа ИаризкимЂ поверавао, кое му шштђ горе и црн^ причини. При чистои свести умре 31. Марта 1744, у 36. години одђ водене болести у прсима. ТУо нђгово балсамирато но изавл1>нои желви н г 1>говоИ однешено буде у Русш и у грчкомЂ манастиру у Москвц саранЈзно. Неемпсленми . (Сврг „Нека га Анзелмо сарани/ ( рекие Камилла; „ерЂ се тимђ угћшити може, што е своео собствену срамоту сарашо. Брзо га зовни; ерЂ сваши тренутакЂ, кои оклеван^мЂ губимЂ, чини ми се као увреда мое верности, кош самћ дужна за лшбавћ мужа мога бранити." Све е ово слушао Анзелмо, и свака га речв Камиллина наново узб } г ди. Ио кадЂ е чуо, да е она у намери Лотарја убити, умалЂ што ше изђ свое ложе ђиП10 и показао се, како бћ1 го одђ тогђ одвратш; но ово ше збогЂ тога учишо, да види, докле ће похвалио чувство и одважноств доћи; ако бм се у случаго што догодити хтело, онђ ће наеданпутЂ изкрснути и н4говимђ присуствомЂ л 1обезиу Камиллу упрепастити. Камилла стаила е за неко време иривидно као изванЂ себе, и наипосле падне на креветЂ, кои е у собици стало. Дјонелла стане тужно плакати и повикне: „0 мене несрећну, гди доживи, да круна међу свима женама на свету, образацЂ честнооти и поштенн на моимђ рукама умре ! л Ко' е ово и овомђ подобно слушао, таи 1не могао другне веровати, него да е Лшнелла наижалостијд и наиверша служавка, а и 1)113 госпођа друга гонћна Пенелопа. Камилла дође оиетЂ кђ себи и рекне: „Шта оклевангв, Љонелла, наВискрешегЂ ирјатела, кога е некада сунце осјавало, или тама покривала, звати ? Учини еданпутт, краВ, жури се, трчи, да се неби оклеван-ћмЂ твоимђ лростг. моа угасила и мон освета у суетно грозенћ иреобратила." „Одма ћу га звати," рекне Лшнелла; „но вм ми наКпре морате анџарг дати, да не бв! ввц пошто бм отишла, што учинили, кое бм целомЂ свету сузе натерало," „Будн спокоина, Лоиелла, л одговори Камилла; „нећу а то учинити; ерЂ ако и мислишђ , да е моа намера преухитрена, опетЂ нећу онако несмислено радити, као што е, штоно веле, Лукрецп! радила, коа е себе убила, а нити е волвно какво зло учинила, нити се ономе, кои е осрамотш, осветила. Л ћу онда умрети, кадЂ морамЂ, али нећу пре, докђ се ономе неосвегимЂ, кон ме е до овогђ дотерао, коме никаКвогђ повода дала нисамБ,"

НОбоПМТЛБПВаЦЂ. 1етакт>.) Лшнелла е дуго оклевала, наМпосле оде да Ло" тар1д зове. „0 Боже \" рекне Камилла у одсуству јЋонелле. „ЗарЂ не бв1 бол^ћ бвио, да самв Лотарја одбила, као што самв више пута и чинила, и да му нисамБ прилику дала, да ме за неверну држи дотле, докле му годб то лудило изђ главе не бм изишло, Дабогме да бм бол1> бмло, али се н онда не бм осветила, а честБ моме мужу не бм опрала, кадЂ бм така†злонамеранЂ безЂ казни прошао. Нека невернми за своа зла д1зла животомђ плати. Нека зна светг, да е Камилла не само верностБ према мужу одржала, него се и ономе осветила, кои е на зло наводш. А можда бм шштђ наиболћ бмло, да самБ Анзелмао свему овоме известила, но а самв му доста у писму одкрила, а што ше гледао, да томе лека на!)е, узрокт. е можда искрено ир1ателБство, кое му ше дозволавало, посумиати се, да ће му наиверши прЈателв честБ порушити; и а не бм зацело веровати могла, да ми нш кое неучтивости и сузама, кое обећаи1змЂ и поклонима очи отворш. Но зашто а ово себи представллмЂ ? Треба ли злу намеру н1>гову шштђ нечимЂ потврдити? Никако. Далћ сђ издаиникомЂ; освета, овамо га пошлби ; — онђ долази — пада — уииштава; — бнло после, шта му драго. Безиорочну имаће ме онаи, кога ми е судба за мужа опред-ћлила; безпорочна растаћу се одђ нћга; и ако до краииости дође, то ћу и мого честну и безчестну крвв наиневершегЂ прјатела пролити, кои е свето прјдтелвство окалао." Кад г б е ово изрекла, одала е сђ голимђ анџаромг тамо амо по соби као безсомучна, и изгледала е не као н-ћжиа женска, већЂ као крвожедими убица. Анзелмо, кои е изђ сакривалишта све видјо , сваку в већЂ сумнго одбашо бмо и желш е, да Лотар1о недође, само да се каква несрећа не бм догодила. И' већв е бвш преправанЂ, да се жени своши покаже, да е загрли и да шИ све одкр}е; но у таи парг уђе Лшнелла водећи Лотарја за руку. Чимђ га Камилла спази, новуче анџаромЂ дугачакЂ конопацЂ по патосу. „Лотарш," ироговори она, „слушаи, што ћу ти рећи: чуваи се, да иреко овогђ конопца непре1 )ешЂ, нити да му се приближишЂ; ерг у томђ магновенго, кадЂ то учинишЂ, пробосћу овимг