Podunavka Zemun

152

РАЗЛИЧНОСТИ.

М ШАРЛЂ, укротителБ зверова. Какса иасг гроза и еза вата, кад -б им безбрижни у соби читамо што о дивјбимт . зверовима, кои се но Азш и Африки налазе; а да какавг стра мора оне путнике напасти, кои по горнвимт. пред^ћлима путугоћи на лава, тигра, риса и друге крвожедне животин& наиђу, кое непраштагоћи нпкомг све пред^ћле опустошаваго. Али сва снага дивлки овц зверова опетг е ништа према разуму и неакоЛ сили човечшв; ерг ова, ако се употреби, не само да 1и изтреблгое, него Ш постепенно тако препитомлава, да ст> временомг као нгнлдђ постаго. Ова е дакле сила човечјн кадра наивећа чудовишта или уништити или препитомити. Па гди ова сила тако снажно на животшЛ дћаствугоћа у човеку нарочито лежи? Нигди него у очима — строгШ и оштрми погледг човечји такв снажно и на наВсвирепЈв звврове д-ћиствуе, да га оне отимице избегаваго и да му св сдепо покоравам. Ево живогг примера, кои читателвима овде наводимо. М. Шарлг славниИ и познатнИ укротителв зверова у Зоологшскои галерт Паризсков налази се садг у Немачкоб и велик}' свого вештину публики представлн и доказуе, какву силу неустрашпмг човекг и надг дивлкимг и наикрвожедншмг животиинма има. — Кадг се пре неколико година Зоолопбска галерјн у Паризу установила, трудт се М. Шарлг наисвиреп1е животин^ препитомити и тако Ш научнти, да су само н4гово8 волби и покорне биле, и оно извршивале, што е природи нвшвоВ наВпротивше бмло. Али оваВ М. Шарлг нје онав укротителБ зверова Морокг у „Вечитомг жиду" обмотанг пространомг алвиномг и панциромг; онг ше наоружанг великомг гвозденомг и ушаномг шибкомг, кон скрозг животииго пробада; онг е такавг укротителБ, кои безоружанг међу животинлма стои. Кадг онг у галерш уђе, глава е н^гова гола, а одг одела има само на себи белу кошулго, црнг прслукг и црне чакшире. Више игранн ради држи у рукама камџио и сг овомг у кругг дивли животина улази. Снага нЉгова састои се у погледу и неустрашимов смелости. М. Шарлг посећуе редомг животин^, садг уђе, гди е азјатскј# тигарг затворенг, садг, гди су сами лавови, часг гдн су саме хчене. Онг Ш камџјомг тако немилосрдно шиба, докле годб речв п-ћгову непослушаго и оно неучине, што онг захтева. Счепа ш, баци Ш на землго, вуче Ш за репг, легне између нби погмулу урлагоћи, разглави Шмг вилице и нестраши се и саму главу н^ћгову међу оштре зубе метнути. Онг 10 10 штб и тимг већма дражи, што Шмг рану нвшву у рукама показуе, и часг Шмг дае, а часг исту изг уста шмг отрза; и никадг се педогађа, да му се тога ради дивл^ћ ове зверин^ћ противе. Све ово извршуе М. Шарлг тако безбедно п просто, да се гледаоцг нимало нема за животг нјзговг страшити, кои овако страшнои опасности излаже. После овогг позорн са^ћд/е ручакг са слономг; овога послужуе маимунг, кои по начину

ч§огг дворукогг другара, ерг господарг неђутимг за асталомг седи, све дужности послужитела безг икакве погрешке извршуе, шта више и за само ело, кое на асталг донесе, прилично се наплати. После овога ручка даде ее ране месождернимг жнвотинпма, као: тигрима, лавовпма, нсдарима, х1енама; и садг се текг ове животин'ћ у природнов дивлбои лепоти укажу, кол јвмг е мало пре силомг човечшмг одузета бнла. Наивећа се вика и страшно урлан^ подигне, пре него што Шмг се рана донесе. ЗА НИК0ЛА6ВЂ ГРОБЂ. МалнИ просторг одг две и три педЈЛ Склопи силу, што за цео светг вреди. 6РАКЂ И ПЕТАКЂ. бракг. Какавг е то 6рем1а у Београду, што пише кнћиге? Петакг. То е слепацг. бракг. Па кадг слепци пишу кнвиге, а да шта раде окати? Пегакг, Они место н%га просе. КОРЕСПОНДЕИЦШ. Београдг 6. К)ј1н . Ноћасг око по' ноћи бмо е на Сави акг пожарг. Две КЈ'ће изгореле су до темелн, а трговци, кои су у нвима дућане држали, упропашћепи. Трећа кућа, близу нби , и то дасчара спасена е великимг усилаванћмг. Турски воиници, а нарочито нвјову полиц1К) саставлнгоћи, притрчали су у помоћв са своимг малимг шмркомг н сб чаклнма, тако, да имг се на труду неда доста благодарити, шта више, они су и предупредилн, да се нису могле одг пожара спасене ствари развући и разграбити. — И самг паша присуствовао е томг гашсшо и тако помагао, да е савг укалннг 6бш. — Хвала му на таквоЕ човечности! — Да ли би наши лгоди сасвимг изг другога краа вароши, коима опасноств ни наиман!> не грози, 'Гурску кућу сг таквимг участјемг гасили — незнамг; досга, да е то лепа и благородна черта. — Нашу варошв, кодг слабе наше припреме, да нерекнемг безбрижности и немарлБивости, самг Богг одг пожара чува. Да е по несрећи каиавг вкг ветарг дувао, нмачно бм стотине до проснчкогг штапа дошли; ерг сва е наша помоћв, и при напвећемг усилнванго, га една, да се огнго при ти'омг времену, путг пресече; ал' да се већг у плаиену налазећа се кућа угаси и барг нешто спасе, томе иема ни спомена. — Шта помаже околостоећш невештмп народг пандурима иатеривати, да гаси, кадг ови више сметаго, него што помажЈ\ Где су ти велики шмркови у г овако великоВ вароши ? где су велика бурадв водомг напун^на и увекг преправна? где су лгоди, гашенго вешти и одважни ? — Све е то случаго оставлћно ! — Да нису Турци у помоћв пригекли, и кннжевг шмркг, Богг зна, шта бм и остале б^ћдне сусћде ностнгло. — Ова несрећа валвда ће насг умудрити.

ВемлЂ иа продаго. У Панчеву у србскомг потесу Панчевачкомг, налази св 10 ланаца добре ораће земл-ћ на продаго. Ко желе такову купити, нека се сг наплаћенпмг писмомг на у ч р е д н и ч е с т в о П одунавке обратити изволи.

Фортешапа продал. Фортетани са особито лепммг и нснмшг звткомг, кои се збогг свое изредности, дугоп. траанн и сталности у гласу нарочито отликуго, непрестано су на продаи, и изсвирани Фортешани примагосе у промеиу кодг Алоиза Нми у Зеиуну

Одговорнм! вздавателБ : I К. Сопронг.

Печатано кнБВгопечатнБомг I. К. Сопрова.