Podunavka Zemun

151

узме парче леба и вина или раие, и тако обое оду свештенику а потоит. у дркву. По крштепго брзо однесу дете матери. Овде ш предг врати дочека бабида и шши. едно мужко лице, тако, да ш>н четво^о буду. ГЈошто се кумг сг кумомт. полгоби, предаду дете сђ овимг речма: „ви сте намт. га родили, а мв1 вамг га на жертву принетогг и крштеногЂ натрагЂ враћамо." ЗатимЂ положи бабица дете на црну кожу, да бц му се марва срећно плодила; сђ овомђ кожомђ узме породила дете, и после седну сви за асталЂ. Кума прввпт залогаи узме изђ свогђ танвира и метне у танвирЂ породилЂ. Бабица донесе кашу, а прочи у танБирЂ по кои новчићЂ баце. Кои нема новаца поклони јои се и извини сђ овимђ речма: „сутра ћу вамЂ, мати, доћи и першунЂ плевити." После каше донесе кума рак1е и наше за здравл^ћ породилћ, а свами друпи, кои то учини, даде шИ новчићЂ какавЂ. Носле ручка све што е на асталу остало, свале на землго, а новце у крило породилвино изруче.

Сутра даиЂ са зоромЂ донесу ако†воде и садЂ текЂ починћ бабица посао своВ. Она иаспе у тестпо воде, метне унутра овса, ражи и сшгне прое, одозго метне сикиру, али да оштра страна у висђ стои; на ову натакне венацЂ одђ траве и на истни ногомђ сгази; затимЂ узме сикиру, пресече венацЂ на три места и преда га породилви, да се сђ нбимђ пере. Ова узме воде и опере сђ нбимђ руке до лаката. Истомђ водомђ опере1оИ бабица прси, и то у накрсЂ, да 6 б 1 обшно млека имала. Пошто се ово сврпш, узме мати дете у наруч1> и седне за асталЂ до мужа. КадЂ бабицу рамомЂ почасте, даду шИ леба, соли и новаца, за кое она опетЂ раше купи и родител'ћ части. Они суде, да само ова вода породилго и бабицу одђ сваке нечистоте опрати може; венацЂ храни се збогЂ урока и болести. Ако ли мисли мати, да ши е дете уречено, онда ће све госте напол ^ћ позвати, а она на прагЂ сести и сђ укоченимЂ очима у гредицу гледати, па потомђ у нокте.

Наша 6 некомЂ паромЂ умотана и стои у (Изг Хердеровн идеа за Мн неможемо чистимђ воздухомЂ дисати, почемЂ намЂ е тако сложена оргаиизац1!1, почемЂ смо садржина готово свјго оргаиизацја на землви, кои' су саставне части можда све изђ воздуха тежиномЂ пале и прелазима изђ невидимогЂ у видимо се претвориле. КадЂ е наша земла ностала, произвео е по свои прилици воздухЂ силе и вештестпа нћногЂ образована; па зарЂ ненроизводи јоштђ и садг? Колико е непознатм стварји у новје време ирона1)еио, кое све средствоиђ воздуха дМствуго. Електрична магерјл и магнетична струн, запалћнвостБ и воздушна киселина, разлађугоће соли, а можда части одђ светлости, кое само сунце покреће — све сами силни основи природнога дМствованл на землви; а колико ће се јоштђ други' пронаћи! ВоздухБ пуни и разтвара, онђ усисава, производи вреиа и прекида ш. Онђ се дакле чини да е отацЂ земнБ1 створена, као и саме земл1з; обште помоћио средство у стварма, кое у свое крило вуче и изђ свога крила отискуе. Негреба никакви доказателства, да и атмосФера и на наИфиша и наидуховша онределена дћиствуе са сунцемЂ и иодђ сундемЂ она е тако рећи сувладарка зеил1), као што е некадв н1>иа образователвка била. Каква 6 б 1 обшта разлика постала, да е нашЂ воздухЂ имаодругу нруживостБ (@(а|1ЈсИаО и тежину, другу чистогу и густину, да се др'га вода, друга земла н^говимђ прнтискомЂ слегла, и да е у другимЂ уиливима на организацпо тела дћиствовао! Ово е амачно у другимЂ планетаиа, кое су се у другомЂ воздуху образовале: зато е погрешио свако заклгочен^ћ одђ субсташџа и поавлена наше зеилћ на своИсгва онб1 планета. На овои е 6 бш творацЂ Прометеи: онб е град10 образе одђ сталожене, меке иловаче, и донео е изђ висине толико искрји и духовнв! сила, колико в у овоиђ у-

зсмла судару са више небесни звезда\ исторш о човечеству.) даленго одђ сунца и у оваковои тежкоК маси наћи могао. И разлика лгод1М, као и свпо производа на землби мора се дакле управллти по своИственои разлики воздуха, у коме живимо. Ту независи само одђ разделена земиогЂ поаса по топлоти и ладноћи, не само одђ лакости и тежине притискугоћегЂ воздушногЂ тала, него много више одђ различно дћиствугоћи' духовни сила, кое у н-ћму раде, па коегЂ садржина можда и саставлд сва нћгова своиства и ићгове поаве. Како електрична и магнетична сгруа нашу землго обтиче; какве се паре овде или онде у висђ дижу; кудг, се движу; у нгга се претвараго; какве организаше ствараго; за колико ове издржаваго; како ш разтвараго; све ово дае намЂ очевидно заклгочнти о створу и исторш свакогЂ човечЈегЂ рода: ерЂ човекЂ е, као и све друго, питомацЂ воздуха , и у целоиЂ кругу ићгова бБ1ћа, братЂ свпо земни' организацјд. Но землл нестои саиа у вселенои; и на нћпу атмосФеру дћиствуго друга небесна суштества. Сунце, ова вечна огн^ћна лопта, оживлгое е своимђ зрацима; месецЂ, ово притискугоће тежко тело, кои иожда јоштђ у [гћион атиосФери виси, иритискуе е часЂ своимђ ладиимЂ и мрачнимЂ, часЂ сунцемЂ разгреанимЂ лицемЂ. ЧасЂ е Пј едЂ нбоиђ , а часЂ за нбојгб; часЂ е она сунцу ближа, а час .ђ одђ н1)Га удал1ша. Друга 10и се небесна тела приближуго, стреме се кђ гНзнои стази и променгого нћне силе. Цела е небесна система стремленћ) равнородни или разнородни, али сђ великомђ силомђ едно противу другогЂ гон1>нн кугла; и само е она една велика идеа свеиогућства, кон е ово стремлћнћ) едно кђ другомЂ размерила, и коа имђ у нбиовои борби у поиоћв нритиче.