Podunavka Zemun

Оваи лнсх'1) излази свмке Суботе, а цена му в на годину 4 Форшца, на полу године 2 Фориита ср, безт. поштарине; поштанска такса изнбси на _ иесеши 30 кр. ср. Пренумерирати се може у АустрЈи кодђ свакс поште или познати наши скупителк или управо кодђ издаватела у плаћснимг пи смама, а у Кнежевини СрбЈе у главноН книшари Велимира Валожића у Београду. За огласе плаћа се за редг 3 кр. ср.

Г> а ф а с е к а е. (Народца приповед')ица.)

ОгарнВ Гоико билше човекг веселе ћуди, пунг шале и досетлБИВОсти. Госте е радо нрпмао и ови бв1 о м"ћму казалм, да е седе главе, но срца јоштб млада, здр :та и духа гоначка. Б бјло иу е одт. прилике шестдесетг и петг годипа, а гзг румени округли образа светлила мужка снага, те рекле бвт секе и счаше, бабе и баке, да е чича Гопко лспђ као ибука. Кућа му стаала на деспоН обали Дунава, сг банатске дакле стране, а преко пута на ербскои странп не далеко одђ развалина негдашнЂга града, кому е иле Голубац-Б (Голумбацг), отааше опетг кућа н г ћговога прјатела Митра сг коимг е Гоико у великои лобави живш. Ч Гоико « имао свега доста, у кући иу се свагда налазило рак!е, вина, меда, сира, хлеба, меса, да се « гладнимг н жеднимг госгида задоволвити могло, а кт> тому 6 бш му е и ћемерг сг новци натучеиг. Нбгова жена — бабомг Маромг го Гоико зваше — бБна е ико добра газдарица, она е управо кућу држала и као мравт. неуморно радила. Деце нису иадали и бкии 6 б 1 заистц у краснои сјоги живили, да бабу Мару нје едиа лгота страстБ иучила, кол се — лобоморностБ зове. Она бв! иа Гобка ст> ноктима ишла, у косе му летила и чудеса поЧИнила, када бб1 се Гоико у н^нииг присуству заборав!о и иа какву секу изг шале иасмедо. Сирома

ГоНко снос10 е стрпелвиво ову беду и паз !о е само, да му се баба Мара не дотакне очш и слепцеиг га не учиии. Г о М ковб прјателб, Митарг бмо е башг свечарг, те зовие ГоМка сг бабомг Маромг у госте. На уреченБп! данг ето ти ГоИка сг бабомг; време е бнло тихо, лепо, ведро, вода мала, зато Гоико себе и жену ^ на чуну иревезе, коимб е самг упралао. Када су се гости вина понапили, стане Гоико шалу 'збјати и рекне младоћ црноокоМ удовици Л нби, коши Митровг синчићг иегда деверг бшаше, чега рагди го газда Мигарг паз10 и у госте звао 6 бш : ахг Л нбо , Л нбо , да ми баба Мара данасг умре, сутра бм те, дете мое, прстеновао. Ове речи чуе баба Мара, те скочи као ердитиИ лавг на ноге и леће Гоику у очи, и амачно би оваб сада пострадао 6 бш , да га гости нису обрацили и Мцри супротг стали. Запевала е Мара: Еи, лготе мое невол/ћ, каква имамг мужа, 10штг ми за живота прстенуе удовнцу Лнго. 11о гости иису мировалн, докг Гоика и бабу Мару не наговоре, да се полгобе и лено сложе. Затимг су се изнова лепо веселили, и кг вечери Гонко сг бабомг кући се врати, пошто се пр1ателго сво^ ие на части захвали. Села 6 Мара у чунг, а ГоИко е веслао и неку шалБпву песму певао, да се 6 баба н4гова и сиеати

Брои 25. У Земуну 18. Августа 185^. Година I,