Podunavka Zemun

194

морала. Надг ивима е саМна месечина бвиа, све тихо иаоколо, те рекао бмГоико своти Мари: Аиде жеио. да се навеземо на ону стАну, коа у средв Дунава стои, око н1"» ти има чиста сува песка, и ту ћемо се одмарати. Одг вол^ћ ти човече, рекне Мара, и Говко затимг управи чунЂ на прудг и скоро до сгћне дође, где са женомЂ седне. Сладакг имт. е одморт. бно. Гоико понуди сво10И баби медене раие изт. тиквице, кого е покрав себе нос10. Наше се Мара рак1е, и ова го тако успава, да е близу ст4не легла и заспала. Спаваи чедо мое, докт. се опетЂ вратимг, рекне, 108 ГоДко, оде до чуна, отисне се и навесла се натрагг на кућу свога прјателд Митра, кому укратко изпреповеда , где и како е бабу оставт. АНде сада пр1лтелго, да видимо шта ће 6 бјти . Л саиБ радг, да ми се баба покае. На ове речШ ГоИка донесе Митарг пуну чутуру вина, кђ тому печена меса и хлеба, те тако се обоица упуте кђ обали, гди е ГоИковђ чунг нривезанЂ 6 бш , ту сада седну и проведу при елу и пићу ноћно време, изчекагоћЂ, да имђ се баба поави. Спавала е баба Мара до зоре, онда се пробуди и кадЂ себе саму опази, стане лдиковати: ГоИко, ГоИко, ои седоглава неверо, шта учини одђ мене, да овде погинути морамЂ? Ахђ небБмо те, ако ие здраву читаву не извезешЂ. Гди си ГоИко, да одђ Бога иађешЂ ? КадЂ е ГоИко сђ МитромЂ ова слушао, завикне опђ изђ свега грла: небои се бабо, ево мене. Затимг уђе са прЈател ^мЂ у чунЂ и упути се кђ ст^ћни. Ноћу е вода дошла бБиа и песакЂ око ст-ћне »ећЂ прелила. Баба Мара стаала е до колена у води, када е Го0ка и Митра угледала. Но ови обуставе на петдесетЂ Фати одђ н-ћ чунЂ, и Говко 1оИ овако стане говорити: Бабо, сећаи се горки мука, кое самЂ до гочерЂ одђ тебе трпити морао, па — каи се сада. Покаб се, бабо, ако мислишђ , да те живу одавде извезеиЂ.

Ахђ ГоЛко, одговври баба на то, оба ћу ти ока изкопати, ако ми одма не дођенп.. Добро, баба, рекне ГоИко, када нећешЂ да се каешЂ, а тм остани гди си. Л се враћамЂ. Сђ Богомђ. Не Гоико, не, завикне баба, коши е нагло долазећа вода већЂ до полса ишла, кааћу се, ако мислишђ , да то 6 б1ти мора. А тб 1 се каи, рече еада ГоВко. Кажи: да ти е жао, што си ме више пута немило вређала, реци, да већЂ нећешЂ лгобоморна 6 бии. КаемЂ се, каемЂ се, и нећу те више вређати, ахЂ, нећу ти лгобоморна 6 б 1 ти, одговори у води стоећа дрктагоћа баба. Све то лепо е, бабо мол, продужи Гобко речБ, алЂ то ше доста. Валд да се закунешЂ ево предт. моимђ прјател -ћмЂ МитромЂ, кои ће ми сведокЂ 6 б1ти, да си се заклела , те да ћешЂ твого речв држати. И то ћу ти учинити, рекне баба, хоћу Гоико, рано моа, хоћу Гоико, срце мое, но спаси ме одг ове пропасти. Та ше право, да ти пропаднемЂ, да млада зелена гинемЂ — Н сада се баба живимђ Богомђ заклинаше, да ће при речи остати, на кое се Гоико и МитарЂ кг нбо 0 на чуну упуте и шо срећно извезу. Баба Мара збила се покаала и ГоВко е сђ нБоме остале дане ЖБшота весело провео, пошто га више лгобоморносћу ше мучила. По народу буде тав догађаи брзо разглашенЂ изт. узрока, што е веселакЂ Гоико своимђ гостима при чутури вина више пута преповедао, како му се баба покаала. НародЂ дакле сгћни, гди се е баба каала, зада име: Бабакав, кое се до данашн^гЂ дана чути може. И ово е сада причица о камену Бабакаго, за кок> страни путници , кои таН големћш и подоста вбшокјВ каменЂ на Дунаву мотре, слабо већЂ знаду, чега ради ми нго овде у кратко саобштисмо, ценећи у осталоме , да бм она лепЂ предметЂ за народну шалниву игру бвлла. (д.)

Шетил пзподт. липахг. (Одт> Фр. Шиллера.)

ВолмарЂ и Едвинђ 6бгли су прЈателки, и заедно су живили у нЂкоб пустинБи, у кого су се одђ метежа тумарагоћегЂ свЂта склонили, да ту у филозофичкомђ покого знамениту судбу жнвота свога разв1аго. СретнБШ Едвинб .обимао е св1>тђ веселимЂ жаромЂ, а озбилБНБш ВолмарЂ облачш га е у жалостно одћло свое злосреће. За нвшва разсматрана на{јмил1е м<ћсто имђ е 6 б 1 ло еданЂ редЂ липахЂ. бдаредЂ, башЂ бБшше л"ћпЂ маћсго^ данЂ, опетЂ су се шетали; опоминћмг се сл^ћдућега разговора: Едвинђ. ДанЂ е прекрасанЂ — ц15ла природа се развеселила, а тб 1 си тако заминмгћнЂ Волмаре? ВолмарЂ. Прођи ме се. ЗнашЂ да имамЂ обичаб ћуди шИ кварити. Едвинђ. Али ел' могуће тако се гадити одђ чаше радости? ВолмарЂ. Ако се у ш>об кака†паукЂ шфе — зашто не? — Видишђ, теби се наравв представла као румена дЂвобчица када иде на вћнчанћ. Мени изглвда као каква стара госпа са руменнломЂ на зе-

леножутимЂ образима, са наслМјенима дЈамантима у коси. Како се она у томђ недћлБномЂ украсу осмћвкуе! Али то е изношена алвнна и већЂ сто илада путахЂ употреблавана. БашЂ таи нстбп - } зелеш >ш прели- ! вагоћји се скутк, исго тако мирисанЂ и шарама пски- < ћенЂ, носила е она шштђ пре ДеукалЈона. Ио иладу ј годинахЂ троши она само односке са трпезе смрти, | кува си руменило изђ кост^го свое собствене дћце, и дотеруе трулежБ у блистагоће шлвоке. Да ли знашг, ; младБш човћче, у каквомЂ се дружтву, може 6 бпи , сад& ј шеташЂ? бси ли икада помислјо , да е ова неизмћрна округлина гробница твоихђ предака , да тм ови вћтри кои ти мирисЂ липе доносе, можда распршеиу снагу Армиша нодђ носђ дуваго, да изђ свћжегт. извора може 6 б 1 ти размрскане кости нашихЂ славнихг гонака срчешЂ? ОнаВ зтомђ , кон е у Платоновом1 иозгу божественомЂ мисли трепегнуо, кои се у Титовомђ срцу у сажаленго уздрхтао, сада се може бнт« трза марвинскомЂ похотомђ у жилама Сарданапалахг, или га вране изђ стрвине каквогЂ об&шеиоп. лопова