Podunavka Zemun

БроИ 32. У Земуну 13. Октобра 1856. Година I. ОваилиетЂ излази сваке Субботе а цеиа му 6 на годину 4 Форинта, на полђ године 2 Форинта ср. безт. поштарине; поштанска такса износи на 6 жесецји 30 кр, ср. Пренумерирати се може у Аустрји кодт> сваке поште или иознати наши скупитела или управо кодђ издавателл у плакеинмг писмама, а у Кнежевини Срб1е у главноК кнкижари Велимира Валожића у Београду. За огласе плаћа се за редЂ 3 кр. ср.

А М а И Л 1 6. (По ФранцускомЋ.)

— Слушаите! викие Лудвикг лсиимђ гласоиг, кои се разлезаше но целомт. трактеруСви ућуте. — Браћо мод , почие онђ : — другЂ нашг Фридрихг Паибержкји оће нешто важно да вамг каже. Чувши го име, човекг, кои сеђаше у сенки у углу сале самв за малимЂ асталчићемт. тргне се, и окрене се да бол!> види младогг ђлка, когг зва'у тимђ именомг. Фридрихг НаИбержк^И бвшше врло младоликастт., стаса висока; лицу н-ћговомг, кое се одликоваше необичномт. правилности одвећг доликоваше нека туга и замишлћностБ , кое представлаху страннБ1Д некн! контрастЂ (нротивностБ) а и звекомЂ чаша и веселимЂ песмама, кое се разлезаху око н ^ћга. КадЂ онђ устаде, цела компаша ђака ућута. — Браћо и другови, рекне онђ постошшмђ гласомђ ; — л самБ дош'о овде да васЂ занитамЂ, има ли кои што пребацити ми за све време мога ђачствовашц и есамБ ли н живш, опако, као што и пристои благородномЂ и правомЂ ђаку? — Свагда! одговоре у гласЂ неколико нби, — М олимђ, н му могу иешто пршгћтити, викне ЛуДВИКЂ. — Шта?

— О нђ е на мое очи сипао воду у вино и никадЂ ше имао у рукама што више, до едну лшбовну интрнгу! СлушателБИ се гр'отомЂ иасмего. — Може 6б 1 ти , да самБ заиста у том кри†,у чему ме ЛудвикЂ обвишое, смешећи се рекне ФридрихЂ ; но л се надамЂ да таи узрокЂ неће умалити ваше спрамЂ мене уважен1>. Л самв хтео то да чуемЂ изђ ваши уста, да могу оставити универзитетЂ сђ уверенЂмЂ, да оставламЂ добарЂ споменЂ о себи кодђ дружтва. — А шта то? Т б 1 насЂ оставлашЂ? Зашто, . . . крозЂ шта? . . . — Да, оставламЂ васЂ мили другови! ИдемЂ на друго место да живимђ ; ербо немамЂ средства да овде живимђ. — Зашто? — Лако е погодити. Мои отацЂ БаронЂ НаИбержми, 6 бш е старБн! солдатЂ, кои е само о еднои плати живјо; по смрти н-ћговов мати добБ1аше пензш .. . а кадЂ ми добра мати умре — овде гласЂ Фридриховђ задркће ; — мени не остане ништа . . . У таб минутЂ бвшше тишина. Млади лшди погле-