Podunavka Zemun

283

ји да иде, да л' да неиде. Падну му на паметБ совети непознатоп. спогг друга и гостшника па заго се боло какве преваре. Онг се р1шш да иде но не самт>, и не безг оруааа, узевши кт. томе са собомг Лудвика и шштг два друга. Зато отиде кг нвима и позове ш кг себи на ручакг. Кадг се врати у гостшницу нађе на себе унравл^ну слЂдугоћу цедулго: „Ираво, Фридриче! нема речЈН, коима бн те мог\) похвалити. „Н ти мораиг Дати едапг советг; пезаборавллЈ*! графа РозенхаВма. Советуемг ти да му одкр1ешг твое положен^ћ кодг двора и покушаванФ) АмалЈе завести сг тобсмг интригу. Може онг то дознати одг друпи и твое ћутанЂ може се толковати сг рђпве стране, а то ће те убити иредг очима Констанше. Говори сг графомг о свему одкровено, разуме се, немоп о мени само говорпти, — п иштн одг нЂга совета. Онг ти ништа рђаво неће советовати. „Не смећи сг ума моа наставлен!а односително на Амалш. Знаи да имашг иосла са женомг, т. е са ст1!орен1јмг, кое е двадесетг пута вештје, витк1в и опасше одг св1го ЛудолФа и ГросенштаГша. Твои другг, „М. С. И. а Фридрихг се иожури да испуни оваВ сов^ћтг и оде графу Розенхапму. — А, здравствуИте сокрушителго гиганта, усмирителго чудовишта! . . Каква чуда и покоре вм починисте . . . Садг се само о вама говори . . . Сигурно се зато и недате видити. — Та ше то зато, што а пебн же.по кг вама доћи но . . . — Да, да, велич1е, почести, дворг . . . Знамг знамг. Констанцја чакг потврђиваше да е и МаркграФица одг части у томг крива, што васг нема за толико кг иама. — ГроФице, можете л' вм то рећи, или и помислити. — А зашто не? — Како зашто ? зато, што е то изсмелван^ћ прво над-а-мномг, а друго надг МаркграФицомг, коа приличи да ми буде мати, но по несрећи, нема своВства нуждни зато, да бм л мог'о подранвивати кг нборЈ синовнго лгобавБ и почитан 1 !). — Оваи разговорг помири ово двое млади. Констанцја после едногг минута оде изг трапезарје, и Фридрихг ползуе се тимг случаемг да одкр^е РозенхаВму свон одиошена кг Амалш. — Но, лгобезнни мои у какавг срећгшН пред+>лг вм упадосте! Какавг е то пакленни вавилонг ] вм иштете одг мене совета, но вм сте досадг пливали сг таковимг искуствомг и тако срећно, да, по моиг мнФииго ввт можете и безг мога совета благополучно проћи преко све те клизавице. Советуемг вамг да покажете Амалш, да прјимате п1>на услов*ш. Нринудите е да васг позове у свое дворске собе; окопроментираите е да бм е счепали у свое руке и коиечно разруншли свезу, кон иде иа вашу пропастБ. Кадг изиштете таи састанакг, онда ми кажите: онда ћемо видити шта ћемо радити. Констанцјд уђе, и разговорг пређе на друге ствари. Кадг се Фридрихг врати у госпоницу, штудеити га исчекиваху. Онг оде на састанакг.

Дошавши у парку (башту) и прошетавши се вданпутг по нбоВ онг угледа подалеко каруце МаркграФице. Тадг и онг изиђе изг интова и замоли дружтво да га не губи изг оч1го. Амалјд бБшше дошла само са собномг служавкомг. Фрпдрихг видећи Амалпо приближугоћу се кг н4му, пливаше у задоволвству. Ова жена бмаше заиста врло лепа. Грацшзнми ходг благородство стаса совршенство нЂжности придаваху 100 непоричну прелестБ. Она е строшила свакш способг вештине и тоалета. У сумрачку у парки чшшше се као какво пл1 >ннвагоће привид , ћн , Ј>. Фридрихг садг попл сву справедлвивостБ совета непознатогг свогг друга: Амал1а е опаста одг ЛудолФа. Као другомг амаилшмг онг се заклони одг н-ћне чаролје, споменомг о Констанцш. Приближивши се кг Фридриху, кои стааше као укованг ћутећи, она се заустави у нерешителности и страху. — бсте л' вб 1 то, Господипг Бароне? рекне она дркћућнмг гласомг. — Л самБ, Госпо, одговори Фридрихг. — Л самБ васг очекивао. Спокоанг и рЂшителанг топг младогг човека по видимомг чинлше претежко упечатлЂнћ на МаркграФИци. Она ћуташе. — Да!... л самБ васг молила да дођете . . . И кадг е приспео часг да пођемг на таИ састанакг, кои самБ сама желила . . . а самБ двоумила . . . % самБ бнла готова . . . Боже мои I шта ћете вм о мени помислнти? . . . Она се наново заустави. У н1>нг гласг бнше нешто тако сладостно умешано, да Фридрихг незнађаше шта да одговори. — Л несумнлмг, продужаваше она, да су вамг много зла о мени казивали . . . у мене е сидсетг неприателд . . . А и како да ш немамг . . . Може бмти они су и васг већг врбовали . . . Међутимг а дркћемг одг вашегг уважена и ваше дружбе . . . Но како самг се могла оправдати? како самг васг могла видити и проговорити сг вама безг принуђенн, безг незгоднм н рђавн сведока? Само е едно средство бнло; благодаримг вамг, што сте га пршимили; ова е благопаклоностБ за мене срећпо предзнаменован-ћ, н вн сами видите, каква е силна мол желд видити изг тога, што самв се решила на овав састанакг. Слушагоћи ове слатке р г ћчи, гледагоћи ове пламене страстне очи трудно бндше неподлећн обмани. Фридрихг се тргне еданг коракг натрагг да прибере духг себи. — Како то ? продужаваше она, зарг вм нећете ни да ми одговорите? — Л немамг шта, Ама.иа. Л мислимг да се вм варате . . . то е безполезпо што говорите. — Безполезно? Л васг неразумемг. — Л ћу вамг обаснити живо, рекне Фридрихг, узевши е за руку. — Л самБ мисл10 да вм мене болћ познаете . . . Нећемо губити ово драгоц-ћно време. Амал1а! шта сте вм хтели, кадг сте ме звали на оваи састанакг. — Фридрихг! рекне она загушугоћимг се гласомг, са страхомг старагоћи се отргнутн руку одг нЂга.