Podunavka Zemun

284

—: Да, тако е, а саш> Фрилрихг, а вн сте Аиал1Н. Л зиамг сг кимб говориМБ и шта оћу . . . ЈВн знате шта а могу учинити и шта могу желити ? — Не, ие! одговори она: — а незнамг, и ... — Оно дакле ц ћу вамт> казати, живо 1ои пресече речБ младв!и човекг, притезагоћи е кг себи. Знате л' вбј шта самБ сђ Лудолфомт. учшпо ? — Знамг. — Мислите л 5 вн да а сокрушивши оногг противника више ништа иемогу учинити ? — Како то? Фридриче! Фридриче! Безг сумн^ ви неможете . . . а неувиђамг ... — Доволвно! Ианово ши онг прекине речБ крепко притизнувши е кт> себи и показугоћи ши златннИ, прстенЂ, кои му е незианацг предао: — есте ли видили вб1 оваб прстенг? — Ахг! повиче МаркграФица сг неоиисанимг ужасомг. — Фридриче! Фридриче! одкуда вамг онг? како сте га добили ? . . . како ? . . вб1 ! . . . — Садг е доста! Сад б, Амалји, вб1 знаге шта а могу учинити . . . Знате ли шта оћу? — Ахг, Боже мои, одкуда да знамг ? . . како да мислимг? , . Л . . . 0, Фридриче! какавг сте вб1 човекг? — СлушаНте, Амал1л; а оћу да вб 1 будете моа; да вб1 немате друге вол^ осимг мое! Л оћу да се вб ! мени савршено предате; иначе ћу а васг безг свакогг сажаленд за навекг погубити! — Фридриче! — Иикаквогг околишетш, никакви безполезни хитростШ нећу а, д вамг рекохг и то е све! Ц оћу залогу, кол ми може осигурати ваше повиновеи , ћ, вашу скромностБ . . . вашу преданостБ . Амал1и! МБ1 ћемо подписати нашг сагознБп! договорг у вашои соби у двору! . . Даите ии клгочг, кои е 6бјо у рукама ЛудолФа. — Фридриче сажалите се над-а-мномг! . . . Помислите ... — Л ништа не мислимг; иди нисте вб 1 дошли овамо да мене преварите? да заклгочите уговорг на свого ползу и онда да ми предате свезани и ногу и руку своимг едномислеиицима? Не; не, овде, као и свуда л самв поб-ћдителв, а непрШмамг условји, а заповедамг! Састанакг у вашемг будуару у глуво доба ... и клгочг ЛудолФовг! Амал1Н за читавг минутг немогаше ни речице проговорити. — Клгочг! да0те ми клгочг! ЗаповедаЕоћн'} жестг знакг младогг човека савршено побЈзди МаркграФицу. — Фридриче! повиче опа: — мон благороднБИ - } моћ см^лбш Фридриче! Боже моИ, како си лепг! . . Ево га узми! — Кадг? — Кадг оћешг. — Херцогг ће сутра да иде у ловг. Л ћу бити кодг тебе у поноћи.

— Но, ако ме Херцогг позове да идемг сг нвиме? — Т б 1 се учини болестна. — Но . . . — Л то оћу. — Т б ! си тиранг, рекне она: — но а ти садг све праштамг. И она га загрли рукама око врата. Фрндрихг се 'итро изтргне изг н^ћногг наручја. — До сутра. . . . у по 1 ноћи, И онг се брзимг корацима удали; МаркграФица шфе своме интову. — А, рекне Лудвикг смешећи се, кадг се Фридрихг врати дружини: — Тако, то е старнн прјателБ твогг отца . . . ха, ха; мб 1 видо смо , какоонг изиђе изг шумара и седе на каруце . . . ето шта значи 6бпи ленг. Фридрихг не бБшше при себи. — Сг Богомг, дружино моа, рекне онг: а ћу да свратимг мало кг граФу Розенхаиму.

ГросенштаИнг сг нестрплЈзн^мг одаше тамо амо по кабинету. Онг бнаше несиокоанг, и очи и1>гове по кадг и кадг има!)аху свир'Нпо изражаванћ. Сматрагоћи на токг мбкм Ш онг часг ускораваше часг оређаваше кораке. — ЛудолФБ загворепг! говораше онг: — затворенг у тамницу! . . Шта ће бнти, ако онб садг све одкр1е? . . . Истина онг нема никакве згоде да мене окриви и упронасти ... Но оваи Фридрихг, ово е правБп'! заче^енмН ђаво! Ко е онг? Одг куда е? и како е онг то дознао? У таВ ма' зачу се лагано куцаић у врата кабинета. Баропг отвори; уђе слуга. Ово бмаше 011:111 истиИ слуга, кон е Фридриха молЈо да до!;е на састанакг МаркграФици. — А, то си тб 1, Франце! шта е моВ лгобезнмВ? — Нипгга, Господине Бароие, а самв иозвао НаВберга на састанакг, кои му н МаркграФица назначила, но ова нехтеде мене са собомг узети. — Е, 1)аво га нос1о. — Онда се а пустимг трчати за интовомг и доспемг у време. Л самв видјо, како МаркграФИца зађе за шумарг и како е тамо срете Напбергг. Они се позадуго разговараше н на разстанку загрлише се. — Па онда ? -— Па онда седоше свако у свое каруце, и Маркграфица се врати у дворг сама; више ништа незнамг, — Добро! Гросенштаниг оде асталу па комг пише , лапнше неколико речш на парчету артје и преда цедулго слуги. — Иди сг томг цедулБомг у касу Раинхардта н до1)и овамо довече. — Благодаримг ваше превосходителство. Слуга отиде. (Продужеић сЈ-^ДЈв.)