Podunavka Zemun

86 ПОДУИ4ВК1.

После дугогг лупана главе, после дугогг: препиранд л саветованм наипосде састави се дружтво, кое одкупи за гробл'1. 2200 »тара земл/ћ, одприлике двадесетт> енглезски' мила одђ Лондона, едну полнну, кон е одг метежа светскогв бреговииа заштићена. Велпка частв ове полнне буде брзо лепомг жел^зномг оградомг заграђена, сђ дрвећемт. заса!)ена, путовииа изпрекрштана и освећена. То гробл-ђ названо е „Некрополист. Лондона". Тако исто подигоше се брзо и цркве сг капелама и звонама. Нова та мртва.чка варошв у почотку се слабо населнвала, али садЂ скаче свакидаппгћ растен-ћ готово у геометричнимЂ пропоршнма. Свако готро после 11 сапв полази дугјп редг кола на жел1ззници са путугоћимг и сг мртва-

цима у нову, тиху, сунцемг осветлЂну варошБ, остави тамо нове населЉнике, а путугоће носи натрагг, одг кои после сг временомг еданг за другимг последнћ путован^ на жел^лници предузме, те да се у новоК вароши за нав&кг стани. Тако дакле одлазе свакиданг кола на жел^зници сг мртвацима у нову варопњ Некрополисг, тако да се мртваци могу хвалити, да се као наИвећа господа на особитимг колима возе. Осимг тога са врло малимг новцемг свршава се тј ' погребг, што е пначе по другимг местима несравп^но скуплћ. За седамг талира готово добЈе ту мртвацг своИ сандукг , подвозг за себе п за повратакг пратнлаца, као и обпталиште за цело време нћговог разтваранн. Нолитнка. бданг ФранцузстК листг овако описуе политику: Фур1а политика има чело одг туча, срце одг стене, уста одг жел4за, руке кое те као змје стежу, духг Сатане, а у свомг мозгу толоко бора', да Ш ни самг Докторг Галг небн могао развити. Ако 108 уста пропзносе мирг, то 108 око предсказуе ратг; н^ћнг е престо' олтарг одг слом1ени скиптрова и разлупанБГ дјндима, и предг нвомг безпрестанка гори сгорелиште (<1ег ЗсћеИегћаиГеп), подранБИвано наизменце часг лгодма, а часг благомг.

Две невачнде. Кадг е певачица Габрје.ти у ПетерсбЈфгг ишла, дочека е царица Екатерина врло милостиво: „Како да ти платимг лепо дете, што си изг Неаполн кг нама управо тога ради дошла, да насг веселишг? шта ћешг искати, да преко године овде останешг ?" Ви сте одвећг милостиви, Ваше Величество," одговори певачица. „Н ћу морати ове зиме многе новце за кожне алкине издати, а ночемг самБ сирота певачица, то мислимг да се Вашемг Величеству нећу скупа учинити, ако 20,000 рубалн поиштемг." У оно доба бнше овакво захтеван4 нечувено, а певачица е ту суму сг наивећомг ладнокрвносћу изговорила. Царицп прелети облачакг преко чела, устне 108 задркћу презренЉмг, а очи 100 се засветле, ал' све то опетг прође у тренутку. „Н самБ се," приповедала е касте Габрјели, „нко препала, и канла самв се искрено, што самБ онако царици одговорила, али опетг предг лицемг дворника небБ1 бБ1ла за овав светг одг мога захтеванн одустала." „Двадесетг тисућа рубалн," повтори царица протегнуто, „остаешг ли при твомг захтеванго ? За те новце могу иматн два Фелдмаршала." „Кадг е тако, Ваше Величество," одговори певачица сг непоколебимомг ладнокрвносћз^, „а вбј ангажира&те два Фелдмаршала, кои уму певати." „Н незнамг," приповедала е каснје Габрјели, „какавг ме е Демонг за езикг вј ^ кзо ; доста да самБ себи у томг тренутку, кадг су речи излетпле, Сибирг представлнла." Но певачпцу е срећа пратила. „Тн си дрзновена дете мое," продужи царица, „но почемг си сама

себе тако ш;о оценила, то ти нећу ништа одкидати, и ти ћешг ми бити толико драга, колико два Фелдмаршала." Подобанг одговорг дала е некадг славна певачица ПЈредер-ДеврЈннг крал-ђвско-саксонскомг министру кадг 108 е приметш: „Та вбг имате годишнћ 6000 талира, колико и н као министерг а опетг сте само певачица." „То е пстина," одговори она, „али да когодг потражи, нашао би наскоро двадесетг учени лгодтД, кои 6 бј могли оно вршити, што вб ! вршите; но кадг бм хтели само петг немачки' певачица потражити, кое би оно вршиле, што н могу вршити. то би 1Д морали дуго тражити."

РатЋ прптиву пацова. Да би се нкомг плођенго пацова на путг стало, комис1а у Паризу, кол се за здрав.тћ тамошнБИ житела стара, прописала е било едномг сто Франака награде за тисЈ-ћу пацовски глава. По краткомг времену, т. е. за 14 дана донесу лгоди 21,000 пацова, и зато буде издано 2,100 франака. Комииа е томг приликомг и себи нешто у џепг спустила, што е за продане пацовске коже одг рукавичара добила 2,400 франака. — Шта би таква комиша одг пацовски' кожа добила у Београду, а нарочито изг долн^ћ турске вароши ? — Та би се морала за кратко време обогатити, а особито, што би могла сама и коже чинити.

Маска за маску. У наИславше и набдаровитје народне позориштннке, кое е Руиа имала, спада Нарћшовг Д}'нтревски (з 7 мрхо 1821. у 85. години живота). Онг е био лгобимацг Царнце блисавете, а после Екатарине II., кон га е год. 1765 У Французску и Енглезску послала, да се у вештини кодг наиславнш тадашнБи позориштника Гарика и Лекена изучи. Ови му по краткомг времену постадоше набискрен111 прјнтелБИ. бдномг пооди са Лекеномг Гарпка и оваи му покаже свого вештпну, кого су старп Грцп п Римлани само маскомг представпти могли, т. е. еданг му се образг смеао, а другјЛ плакао — вештину, о кош& се уобште мислпло, да е физично немогућа. При угледу ове велике вештине