Podunavka Zemun

,!!!ГТ|| ЗА 3*Б«ВУ II НМКУ.

наеданпутЂ првбледи ДунтревскјД, цело тело нападну иу трзагоћи грчеви, и онђ се као мртавг на землго стропошта. Лекенг и Гарикт. притрче му уплашени у помоћв, но садт, јИ кикотг мнимогг болестника увери, да е оваЛ — Гарикову вештпну са подобномг вештиномг вратш. —

Старо врсмс. У пређашна времена било е истина ман% новаца, али се онда новацг бол-ћ и почитовао. Нетреба се нимало чз - дити, што е свадба едногт. кназа у то време само 40 талира стала, при свемг томђ што су млоги странм кнажеви СБ нБЈовомг свитомг позвати. Године 1524. Херцогт. Саксонскш 5°Рђ е уда^ао е кћерк свого за 1оахима Бранденбуржкогг курфиршта; онг е позвао многе госте на вечеру, и кадт. е одђ свогт. домаћегг секретара поискао рачунг одг трошкова, овав му рекне, да 6 свега 8 талира потрошено. — Надничарг е у то време добЈно едну крабцару или три Феника. — Године 1541. нешД великашми спн б учећи се у ЕрФЈ^рту, потрошјо е за годину дана заедно са преФектомг 23 Фор. и 4 кр. а преФектг е Д0610 3 Фор. за годишнго награду. Ово време нико одг насг доживити неће.

ЛОГОГЈРНФТБ, речБ одђ дсвегЂ пиеиена. П и с м е 45414: Лепа гора, кого песма слави; 1'азвалине јоштг носп на глави; Славнии градг 10Д с' чело ногу бели, Н1го отровноЛ одолео стрели; БЈ г дућмостБ се садг на н1>га смеши, А свобода за сужанство т1>ши. Г1 и с м е 89; Евангелистг сг моимг знакомг с' пише; Н те ранпмг по СЈ'дбини сг вБиие, Сг тобомг делимг труде и невол^, Па ме опетг ножг твоИ клетиП кол^. Кадг се звезда надг Божествомг роди, Н би сведокг чуда у природи. П и с м е 14674: Гласомг будимг у колевки зору Кадг све живо спава шштг у двору; Моа песма сладко те поздравлн Кадг се животг на землки понавла; А кадг лето кг есени се клонп Чудниб нагонг одг тебе ме гони. П и с м е 198: У лоицу ме лена мачка тражи. П и с м е 259: П ти звонимг, ал' шта самБ, потражи, Блнзанци смо свагда у природи Одкадг землд око сунца броди. Суседг намг е зракг позаимлЂнг сг неба, , Круна земл& насг по нужди треба.

Безг насг образг величества гине, Искру Бож'го у н^м' тиште тмине. II и с м е 2674 : Скупг оруђа', што спрЈобшти мб1 С ли. НЈто намг дела и безг кнБиге числи, Што гласове небесне изводи, Лгодско срдце у снове заводн. П и с м е 3454 : Лепо дрво изг туђега света, Што за осамг месецш све цвета; Трећегг лета ситанг плодг приноси, Нвимг се данасг и рпта поноси; Атпна га сг Римомг ше знала, Сг нвимг Европа с' касно упознала; Живце крепи, варенго помаже, Али гдекомг и здразлго одмаже. II и с м е 396: Врана птица, али лепо пева, Свирку прима к' питома шева. По шиблго се понапвише вере, Те се чудишг, како с' неподере. Писме 3214: У нбон вране, слепи с' миши легу, Некадг су е дизали на брегу Штитг к'о тврдиИ противг лготи стрела Данасг гласи славе и опела; Домг се БожШ нвоае лепо краси К'о невеста сг накићени власи; С ђ облацима рукуе се често, А кадшто е громовима престо'. Писме 81467: Самимг Богомђ лгодима е дана, Зато треба да е поштована. II и с м е 59643: Жртва Богу, када срдце пуца, Или чувствомг умил$но куца; Н4га сбира буба у пролеће', 'Ге у н4га сладку рану меће. II и с м е 6984 : СрблБину е птица злослутница, Светломг дану 10штг невиде лица, Данго с' крГе, а ноћу излеће, К'о знамен-ћ узг Богпнго с' меће. II и с м е 939 : Драпи каменг, сузе га облажу, Зраци сунца сг нБИмг се лгобко слажу У н^му се светг огледа целвШ, Огледа се све што срдце жели; ТаинственнИ ту се оганБ склапа, Што ти душу милиномг разтапа; Огн^мг гори, а никадг незгара, Земла ти се у небо претвара, Кадшто опетг лготомг стреломг ранп, Те ти тужно теку мутни дани; ОгнЉмг пали и разтапа груди Али слаби одг н^гг стрепе лгоди;