Podunavka Zemun

122

ПОДГН4ВКА.

али никако не могу. Д дгобимт. дражестну Енну, и то више и топ.ие него икадг! Смртв е нго заклетве опростила, и садг нашои свези ништа више на пз г ту не стои. У онаИ данг кадт. Енна постане мон супруга, добићешг ти погребне новце, и онда ће и твое иман-ћ и твол честв бнти избавл^ћна!" „Али е Енна у жалости збогс. изгубл^ногг заручника," муцаше военни саветникг, „а мени е краинн нужда!" „Н реко што реко," одговори у наИвећемт. равнодуШ1го дворскШ саветникг; — „само на дант. мога венчана сг Енномђ добићешг тн новце!" СмртннИ ударг бнле су ове речи за военогг саветника, и садг похита онђ да покуша сва шштђ могућа средства кг избавленго , али се неиспнтаннмг некимг начиномг већг бно разнео гласг о н^ћговомг очантелномг положенго, и свуда су му молбе одб1ане: слеган^ћмг рамена, или учтивимг сажал^ћван^ћмг. СадЂ више нит' е бнло савета, ни помоћи; онђ е морао или свое дете жертвовати, или предЂ светомЂ обезчестити се и као прошнкг и службу и отечество оставити. У наивећенЂ очаннго отиде садг кг свошИ супруги, да и нкои саобшти, како ни одкуда помоћи нема. Госпођа Форстерг придружила е тадг свое сузе сузама неут^шногг супруга, али по урођенов некои женама досетлвивости, у свакомЂ случаго башЂ оно што е навбо.тћ изабрати, брзо е она кђ себи дошла, па ублажавамћи мужа рече: „Али за бога човече! зашто се тн толико боишђ за Еннину будућу судбину ? СадЂ, кадЂ већг Леона нема, даће се она зацело умолити, да се тебе ради жертвуе, и да пође за дворскога саветника, па да тако постане богата, уважена и одлична супруга. Остави на мене, да го л на то приволимЂ, и ево стоимг тн добра, да ћу ти донети поволанг одговорг!" Споковно и безЂ приметногг бола слушала е Енна плачемг често прекидано разлаган-ћ материно, а кадг е ова свршила и са озеблимг срцемг одговорг кћери очекивала, рече она скромно и безг размишлннн: „Мати, садг самв склон'ћна даги руку дворскоме саветнику!" „За име Бож1в, драга госпођице!" грувагоћи се у прси рече Сузана пошто е саветниковица изг собе изишла, — „како могосте тако брзо пристати ? Н васг молимг и заклин-ћмг, не полазите за дворскогг саветника, онг е зликовацг, ерг зацело нико другш нје сву ову несрећу учин1о, него онг истнв! Да само доведе вашегг отца до очаана и васг принуди да н-ћгова будете, титрао се онг сг тако важномг ствари, али н васг преклин ^мЂ, узмите речв натрагЂ!" „То небн опетг нпшта помогло," рече замишл^ћно Енна, „башг кадг бн то, што тн говоришг, и бнло истина; но н немогу мнслита, да бн онав старнв човекЂ могао тако пакостанЂ бнти!" „Тако е, тако," ецаше Сузана, — „о та узмите само речћ натрагЂ!" „ћути, Бога ти, да не чуе отацЂ; онђ не треба на зета да омрзне!" „А оно барЂ изиштите неко време на промишл^ћн^ћ, ерг ко зна, да ли "

УлазакЂ военогЂ саветника принуди пр1нтелБицу Г оворг прекинути. „Чедо мое !" умил -ћнЂ рече отацг притиснувши кћерв свого на прси, — „преблагШ Богг излиће на тебе своб благослонг за жертву, кого родителвима сиоима приносишг!" У плачг погружена наслонила е бнла Енна главу на отчине груди, а госпођа Форстерг грлила е обое. „Госпођице, госпођице, шта учинисте!" повнка као изванг себе Сузана, пошто су саветникг и н^ћгова супруга изг собе изишли, — „вн сте срећу вашегг живота изложили опасности, а 10штг бн се све могло поправити." „Шта бн се могло поправити, Сузано? та син& море не повраћа утоштћннке! И а сама већг самв близу гроба, па зарг да ово неколико дана живота, кое шштђ имамг, не жертвуемЂ за споковство и срећу живота добрн мои родитела?! Зато садЂ више не илачи; не одузимав ми моћи, коа ће ми при првомЂ састанку са дворскимЂ саветникомг здраво одг потребе бнти.

Военвн! саветникЂ МБ1СЛ10 е, да ће дворскш, кадЂ се увери да ће мј г се жела испунити, дати новце, па и на то пристати, да се свадба за неколико неделн одгоди. Али сг гвозденнмЂ постоннствомђ остаде господинђ ХазелстраухЂ при ономђ , што е едномг одсудш, и само повтори речи: „на данг мога венчана новцн су твои!" Тако е дакле морало све спремити се , и страшннП данг врло е нагло приближавао се. Но да бн и Енни више времена дао, а и на неодступну молбу Сузанину, кон е слабостБ здравлн свое младе повелителБке као одвећг опасну предпоставлнла , одреди военнв саветникг за венчанћ последнБ1Л данг предг оннмг, кои е за прегледан^ћ кассе определенг, оставши при томе тако тврдг, да га одг тогг заклгочена н1е могао одвратити ни дворскогг саветника у очи падагоће изг стра' произлазавше навалБиван -ћ. Кадг е већг приспео самни одсуднш! данг, узме изготра јоштг еданпутг ожалошћеннв и еднако јоштг забринутни отацг писмо свогг Лондоскогг банкера, Леоновогг унка, и одг речи до речи прочита, али и садг не нађе у н^ћму ништа, што 6 б 1 гласЂ онав, да е бродЂ са целимЂ лгодствомг пропао, у сумнго доводило, па га онда сг ч} г вствомг неизлечимогг бола баци опетг на асталг. Радо 6 б 1 бно измнслш какавг му драго начинг да се спасе, само да кћерв свого не жертвуе, али му то никако ше бшо могуће! Поузданћ н&гово на помоћв прјателн 6 б 1 ло е последнБимЂ овога поступцима изђ темела поремећено. Онђ истина ше знао да му е пјнателв оиако зао човекЂ, али кое оно услов1е у смотренн) помоћи, кое пакЂ навалБИван-ћ на венчан^ са Енномђ побудило га е, мало дубл4 погледати у унутрашнвостБ истога тврдице, те се тако да у не малу бригу збогЂ будућности свогђ лгобимогЂ чеда. Госпођа Форстерг бнла е ман^ забринута одг мужа. Скупоцени свадбени дарови, кое е дворсми: саветникг послао, породпли су кодг н г 1; лепе мнсли о н-ћговои* издашности, и нбоИ н1е 6 б 1 ло тешко представлнги кћери, какве 1оВ угодности одг богатства будућегг мужа предстое! Али на велико н4но чудоЕннасе решително изнсни, да она ништа одг свега тогг светлогЂ украса неће на данг свогг