Podunavka Zemun

.161(11» 31 аАВДВУ И II4ЈКУ.

123

венчанн на себе метнути! У простоК атлазно» халвини, безг свакогг другогг украса осимт. златокоси витица, стоала е Енна и споковно очекивала, да јои се лепа коса првнИ путг лопраши. А кадг е саветниковица донела значенп пуннв ииртовнв венац-в, молила е она, да ш® га тштг на главу не меће: „Венацт., рече, нека ми се на главу стави у присутству отца; присутство нћгово даће ми моћи, да га могу носити." Кадг се саветниковица удалвила, да нешто шштђ око свога одела наређуе, скочи Енна кђ прозору и узбере сђ цветагоћегЂ бокора руже наилепшш цветг, коме придода 10штт. некш напоменакг (Уегд1«8те1птсћ1), кои е око ружичногђ бокора засађент. у виду венца цвегао. Дуго е стонла замншл^на, а сузе јои падаше на ситне, плаве цветиће, и блисташе се на нвима као росне каплице. „Не треба ми више напоменакг, рече она наипосле снуждено, онг е засађенг у моме срцу, и вечно ће у н4му цветати! Узми тав бокорЂ руже, Сузано," рече дал4 окренувши се пр1ателвици, кон пемирно овамо онамо по соби ходаше и свакШ част. крозЂ прозорт. на сокакг изгледаше, — „па га брижлбиво негув; п га не могу више држати; онђ е мени данасЂ последнБЈИ својЈ цветЂ поклошо! Знав, да мп га е ЛеонЂ дао, кадЂ е првБш путг одг насЂ пошао , па ми е одђ оногђ времена непрекидно давао онђ свое мирисне цветиће, растећи и разширугоћи се одђ лгобави негованЂ! На путу новогђ могђ живота неће ми цвеће цветати, зато га узми тн, ерЂ погледЂ на н-ћга свагда бн ми срце цепао!" Венчан^ћ имало се свршити у подне у о 6 лбижнбо И цркви, па да бн се то сђ колико већомЂ тишиномђ свршило, умолЂки су бнли сведоцн, да иапредЂ оду у цркву. Господски у златомЂ извезеноИ халвини указа се наскоро и нестрпелБивни младоженн. Ббио му е чудно, што шштб невесту не види, и збогг тога е молш, да го одма приведу, сувише што е већЂ и време протекло бБ1ло. Блеђа одђ халБине, кого е на себи имала, ступи Енна одђ матере вођена у собу. У руци јоштб држаше ружиду и сузама орошенвШ напоиенакЂ, а несталанг ходђ и усколебане груди издаваше унутрашнго борбу душе н^ћне. Веселимг очпма сматрао е дворстИ саветникг преврасну девоику, кол ће до неколико магновена н4гова бн™, ал ' опазивши да на нбо И нема брачнога венца рече срдито: „Мо1ои лгобимои невести оскуд:1>ва јоштг наилепшШ украсг; ,ч невидимЂ веица у овнмђ дивннмђ вптицама, а званице већг чекаго!" „Сузана ће одма венацЂ донети," ублажавагоћи га рече госпођа ФорстерЂ, на коЈои се могло приметити, како °е труди, да бледу невесту какогодЂ охрабри, — „Енна е желила, да Јои се таи на&лепшШ девопчкш украсЂ овде у присутству отца у косу уплете, и само га зато нисмо досздђ наместили!" Енна се бБна спустила на столицу па онда замућене °чи наипре на отца, кои ослон4нг на лакатЂ као убхеиг к одг прозора сеђаше, а после Ш опетг при неописаномЂ ослеику обрати кђ вратима, надЂ коима е на великомЂ едномЂ Вз ображетго жертва Аврамова представл4на бвма, и крозЂ код } цсто В р еме СЂ брачннмЂ у руци венцемЂ не безг ■'атезана Сузана у собу ступи.

ПрекомерннмЂ навалБиван ^мг дворскогг саветника при морана трудила се Сузана истина, да венацЂ у увитиченов коси утврди, али се на нбои могло видити, да прислушкуе некШ изђ далБине топотђ, и чешће е на врата желБно погледала. Непрестано е налазила понешто, што бн другае наместити требало, и н^ћни иначе вични прсти као да су 1ов садг услугу свого одказали, ерЂ страшлБИВЂ сг венцемЂ обходећи се диркала е часг овде часг онде, посла никако не свршугоћи. Скинувши сг прста венчаннв прстенг приступи садг дворскШ саветникг дркћућоВ невести и молнше за дозволен^ћ, да 1ои таи знакг верности на руку метне. Сг обореннмг очима, као осуђена, пружи му Енна ладну руку, изг кое испадне ружа, кол старчевомг ногомђ сгажена виђаше се бнти символђ живота н г ћне младе притижателБке. Десномг рукомЂ намешгао е дворскШ саветникЂ тешку свезу на руку узколебане невесте, а међутимЂ левомЂ пружаше военомђ саветнику свезчићЂ папирногг новца. Ни едне речи немогући проговорити узме господинђ Форстерг цену, ј г словл^ну ва срећу живота кћери н4гове, и само скрушено н&гово стан4 и дрктан г ћ руке одкривало е болго, кого е онђ у томђ тренуткј' подносјо. Али ! оштђ в1е бно клетнв прстенЂ на руци ЕнниноВ сасвимг ни утврј)енг, кадЂ ал' наеданпутг залан вернБЈи Фидо и доскочи кђ вратима, кон се на ма' отворише, и на коима се садг на наивеће свјго сакуштћни чудо у пунов морскога ОФицира униФории, праћенг одг едноп. црнца, кои грданг сандукг на леђи носаше, указа онаи као мртавг оплаканвШ Леонг. Радостни усклици заече изг уста св1го, само е дворскш саветникг остао немг и као мртвацг бледЂ. Сђ едннмЂ скокомђ , само да што пре узме у наруча свого изнемоглу заручницу, 6 бш е ЛеонЂ на средг собе, згазивши у томе и венчанни прстенг, кои е Енна, кадг е лгобимца срца свога усмотрила, сђ гнусомЂ на землго бацила. Полгобцима н4говимђ пробуђена повратила се дивна ова невеста садг опетг у животђ , да буде срећна у пуноИ мери. Господинђ ХазелстраухЂ, кои е досадг, не знагоћи шта да чини, подалћ стоно, као да е наеданпутг дошао кг себи и присепо се. „3 истина участвуемг у радости мое лгобиме невесте," рече онг приближугоћи се, „али свештеникг чека, и а по томе молимђ за вашу руку, драга Енно!" „Невеста?" зачуђенг повтори Леонг, упутивши се кг дворскоме саветнику, „ко е ваша невеста? Зарг доброд1>телБ сг порокомг, зарг невиностБ сђ лу г кавствомг да се сагози?! Ни речи," викне онг оштро, ввдивши да е дворскШ саветникг нешто хтео возразити, — „ни речи, и благодарите само великодушш моме, ако васг предг целимг светомг не обезчестимг. Ево писацг овога писма, настави онг узевши при томг црно запечаћенг бнвшШ листђ са остала, признао е свого кривицу и одкрјо ваше злочинство. Вашимг новцемЂ и обећаннма наведенг подражавао е онг рукопису' свогђ принципала, мога уака, и украо н г ћговг печатЂ, те тако пуст10 лажну веств о мо!Ои смрти. Вн истнВ бнли сте кои сте сг демонскомг хитриномг неволго привукли, подг к010мђ вамЂ е прјнтелв стенло, и кол га е принудила, единче свое на жертву принети. И зарг бн вамЂ безчовечно