Podunavka Zemun

130

ПОД;иА№Б1,

сламногг, по бедоиг шалу, кои е као смишл4нг на лепомг телу стаао. „Женска овде предг икономг?" говор1о е ловацг чудећи се самЂ у себи, ж изг друштва кое се овде лечи, чпни, ми се да те, ерг се немогу сетити, да самв у Шпап видш — морамЂ дознати, ко е та побожна женска! Да л' е нн) за цело башг вера у икону догнала, о којоД се говори, да болна срца и болна тела исцелгое ?" У таИ ма зачу се да неко пде стазомг, кон е шппрагомг заклонћна бша, и баиБи нвоме ишло се. Ловацг се уклони брзо и заклони се за еданЂ одђ црквице до десетг кораклни далеко чбунЂ, одакле е све предг црквицомЂ могао видитп, а да га нико неопази. ТекЂ што се склошо, а предг цркву изиђе некакавг високг, сувоннвг човекг. Бледо, готово збабано лице нћгово покаже се радостно, кадг угледа ону Богу молећз г се женску, и и!е сј-мннти , да се онг башг надао, да ће нш онде наћи. Полако приступи 10Г1 ближе, скине своа господскјв шеширЂ, и осмеикунзћи се гледао е у оно што се Богу молила, кон ' ходђ нћго†те може бити, ни чЈ г ла, ерг е сасвимг на миру свршавала започетнЛ посао. После десетг минута устане, спустп некШ златаиг новацг у ковчежићг, кои е са гвозденимг шибкама за црквеннГг зидг утврђенг бмо, па сиђе доле ннзг басамаке. МршавнИ онаи човекг поздрави се сђ нћоме, зграби као смушенЂ руку оне женске и принесе е свопмђ устнама. „Госиодична Ама-ин, вм сте правнб анђео!" рече онђ у некоЛ радости. и Вн имате све оно, што срце чувствугоћегЂ човека чудомЂ и почитан^мг напунити мора." Амалјн се мало и поплаши, кадг види човека у црномг фраку, кои е шеширг сг почитан-ћмг у руци држао. Нћно лепо лице са веселимг очима неко руменило поспе. „Што се васг тпче, господине Функале," проговори она обчарано смешећи се, на што на оба кринска образа рупице покажу се, „што се васг тиче, могу тштђ напредЂ уверна бнти, да се моме аџилуку до ове иконе нећете ругати. Па сђ тога и нелготимг се на васг, што сте данасг за-мномг дошли!" дода она, гледећи смерно преда-се. „Истину да кажемг, мене ше случаи нанео, него самв башг навалице овамо дошао, само да лгобави вредну Амал!го видимђ . Знао самв н, да сте вн изг обиталишта отишлп и да сте се амо упутили." „Оваао, кудг вб ! готромг у сунчевг рођаи долазите, те се Богу молите," рече млада господична. Господинг Функалг метне своВ шеширг на басамаке; па онда обема свопмг рукама зграби малу, снтну десну руку оне господичне. „Амал1н," проговори са уздрктанимг гласомг, „ мб ! смо садг овде далеко одг хуке-буке за задоволћствомг чезнећегг у банБи света, у усамлћномг, светомг месту! Н тврдо веруемЂ у свеуправлнгоћиг промпсао, и нашЂ оваи састанакЂ у овомђ светомг часу, немогу рећи да е само по случаго — Амалјн, допустите да вамЂ се исповедимЂ, што се л свако готро овде светогг маики божЈоИ молимђ!" могу погодити!" прошапуће она. „Молите се да оздравите и окрепите се —" „Молитву е гу услишала готово она Света, кон извору ове долине моћБ изцелнванн узаимлгое, ерЂ н осећамг

да самБ се оснажш и да ми е добро, па да се могу надати дугомг животу -—" „Па што се садг молпте, господине?* запнта Амалја полако говорећи. „Смемг лп то башг обистомЂ казати?" „Н незнамЂ зашто вамЂ е допуштенћ одђ мое стране у томе нужно." „Е па кадЂ е тако, н ћу у пме божје да вамЂ то кажемЂ, да се н Светов Мавки божшИ зато молииг, да она срце ваше мени окрене, па да ми слободно буде мое име, мое иман4 п цео мов животг вама предг ноге метнути!" „Госиодине! господине!" промуца Амалјд у неков обчаругоћоа забуни. „Ахђ , Амалјн," рече господинђ Функалг, па руку нћну на свое срце прптисне п неоппсано побожно у небо погледа, „н би се са нензлечлБиво -болнпмг умомг на мол добра повратш, кадг мп небн допз г итено бнло, да ту надежду са собомг понесемг, да васг по времену предг Богомг и лгодма мошмг супругомг назиати могу. А где бБ1 нашао болго?" придода онг смерно узбуђенг. „Срца наша слажу се у покорности Богу и светоЛ Богородици — АмалЈн, то се неможе порећи, Богг е насг едно другоме наменш; онг е учинјо, да самв л досадг на женске сасвимЂ мрз1о, да вама, смернов и скромноб девоВчнци, чпсто, безЂ ллга срце дати могу. КадЂ самБ васг првнв путг вид10 на извору, кои само чисто здравл^ћ дае, одма е са срца мога она окорела кора почела спадати, и н-ћ е садг сасвимг нестало у преглевица вашегг небесногг погледа. Садг текг видимг шта ми шшг треба, па да срећанЂ будемг: АмалЈа, даВ да се уватнмо поруке и овимг трнн пунимг животолг иутуемо, да се заедно Богу молпмо, па ће намг онг нашу стазу цвећемг посути!" Млада господпчна преда-се гледећи, саслушала е речећш говорг доброгг овогг човека, и ше могло сакривено остати одг прислушника, да е онг прилично у срце дирнуо оно заиста прекрасно створенћ, у коме су наГшћжша вилокрвностБ са набчистшмг безазленосћ} т сложиле се бмле. Женска кон бм познавала светЂ, и у кое е животг окретши, такоме младоженви, кои и окромг тога двапутг е старји бно одг нћ, сменла бн се само и жалила. — Ама.м пакг снебивагоћи се и стидећи, поднгне очи горе, погледи узбуђено у побожногг лгобезника, п готово шаптагоћи одговори му: „Господине мов, ваша значена пуна понуда, колико мп чести чпни, тако ми пзненада дође, да у оваД ма мемогу вамг казати ни бело ни црно. Пречекаите дакле, докг се сг Богомг н монмг срцемг иоразговоримг и посаветуемг, и нећу се одг васг разстати, а да вамг некажемг на чему сте. Н самв една сирота, отацг п мати одавно су ш« помрли и врло мало иманн оставили ми, кое садг мораиг да трошимг око оснажаванн могг здравлн. —" „Ама.ш, вн нетреба ни да дирнете у ваше иманћ! # пазимг на васг, и као вашЂ пр^нтелБ дотле ћу се о вама бринути — —" „Опростпте, господпне!" промуца она упрепашћено. „0, треба да ми допз^стпте, да чинпмђ оно што е хр' спднииу у дужностп чинити!"