Podunavka Zemun

146

ПОДУН1КК4.

кое е сваке седме године бивало. Праздникг таи не само да се н^ћга ништа ше тицао, него га е држао шшг као не прилику, ерг готово препун^на варошв смета му да онт> свои посао за чимг е, свршуе. После ручка почне онт. разабирати. Првмг!, па ни другШ дант> ништа н1е могао дознати. Ватренш! лгобавникг жив10 е у надежди, онт> се сђ тимт> све теш10 , да се АмалЈа н^е онако као онт> одма на путг спремила и отисла. ТрећШ данг порано упути се онт> елкиномг извору, топломг источнику, близу кога лечећи се гости изштра обично прошећу се. Живостанг животг бно е по гостшницама и исподг шеталишта. Лечећи се гости, побожно и ново што чути и видити ради путници, све то измешано комешило се тамо амо. Баронг уђе у едну гостшницу, доручкуе у нвов и томг приликомг прочита записникг лечећи се гостда, Ни едно име ненађе кое б&1 н^му познато било. З ловолбно отисне се онг опетг да тумара овамо онамо. У онав ма, у кои е онг изишаб на улицу, зауставе се исподг дрва неке прекрасне двоколичне каруце. Кочјншг, еданг Црнацг, скочи са седала, узме узде вранчеве у руке и чекао е. Албрехтг се нашао међу гледаоцима, кои су интовг проматрали и то чекали, да срећногг властника истогг-, познаду. У еданпутг указа се некШ старг, просто обученг господинг, кои е младу неку господичну исподг руке водш. Обое седну у интовг. Коч1ншг пружи господичнои беле узде. Томг приликомг обрне она главу и Албрехгг познаде да е то Амал1а. И она е н^ћга познала, као сасвимг смлаћена нечимг загледи се у н^ћга, па онда попусти узду немирноме конго, а лака на два точка кода одзвркте улицомг. Окрене се у еданг ма Амал1а натрагг, па е онда нестаде иза дрва. Албрехтг н1е знао, комг пробуђеномг чувству да се преда. „Она е оно бнла!" шапутао е у себи. „Али ко е оно што е сг нвоме?" У таи ма црнБ10 онав служителв пролазт е поредг н^га. Брже бол4 дирне онг у раме Црнца, а овар! зачуђено загледи се у н-ћга. „Чш е оно интовг? Шта е твои господарг, рођаче?" Црнацг изклиби зубе и слегне рамени као да бм сг тимг тео казати, „незнамг што говоришгили „незнамг вамг н о томг ништа казати." „У К010В е гостјоници твои господинг?" продужи Албрехтг плаовитје тшг. „Како се зове?" Дворишица му онако исто одговори. Но баронг пмтан^ћ свое по другШ путг Н1е ни изуст10, а неко близу узг н^га рече: „Алхонсг Функалг!" Албрехтг се окрене. Некаква прегрдна лгодескара нађе се предг нвимг. И како су изгледала н^гова широка плећа, одг кои едно чинило се да е више одг другога. Исподг велики' и густм обрва, кое су виђено бмле навран^ћне, светлиле су се отворено-зелене, пречагоће се очи. Заошиласто чело бнло е бледо и намрђено. Пократка лисичјб мрке бое пароке мирисима намацкарена коса зглађена е бмла и добро прилгобл-ћна узг слепе очи. Заошилнстг готово ћошкастг нстребастг носг бмо е између оцмол-ђнм и смежуранм образа, кои су добро умивени и истрвенм.

Велика н4гова уста имала су танке, помодрене устне, а као и образи смежуране вилице заклон^не су готово бнле белимг навратникомг. У великимг ушима светлгокале су се мале жуте минђуше. Одело на н^му бмло е, белни шеширг, ветг мрке бое капутг, жуте одг нанкина панталоне, беле чарапе и ципеле сг малимг сребрнимг пређицама. У десноВ руци држао е велику палицу одг шпанвСке трске. Другш ко чудш бм се гледећи у ту прегрдну лгодескару; али барону н1е бмло башг до тога. „Функалг ?" повтори онг развлачећи и готово неверугоћи, ерг онаи што е у Шпаи ран&нг, високг сувоннвг е човекг одг четрдесетг и осамг година — оваи овде старацг е одг може бмти шесетг година и осредн^ћгг, здепаногг раста. А Амал1н е сг нвиме? „Да л' се вм неварате?" запмта онг. „Веварамг се зацело, господине!" одговори она грдоба, осмеикиван4мг у н&га одозго као сг тавана гледећи. „Вм дакле знате н^га?" „Знамг га добро. Праздникг светинвичена сваке седме године светкуе се, и ово е садг седмми путг, на кои Португалацг она® долази." „Кадг е онг дошао овде?" „К)че око подне." „А ели вамг позната она млада женска?" „По свои прилици рекао бн да е н^гова ћерка." Баронг помисли да неће сг горегг бмти, да се сг човекомг овимг бол^ позна. Гледећи у н^ђга, познавало се да ше башг имућанг, зато га позове да заедно ручаго. Човекг онав астребовогг носа маши се са шеширг и неодбаци позивг. У мало минута, па нби двоица седили су око шампан^ра. „Као што самв вамг већг казао," причао е онав грдоба, „господинг Функалг е сваке седме године по осамг дана у Аахену, окромг тогг времена невиђа се овде. Познато е да е Португалацг, и преко мере богатг. Да мошти почитуе, заузме се онг на тако далннИ путг, а тимг осведочава свого за чудо велику побожностк." „То се неможе порећи!" рече баронг. „Али ко е она женска и шта е она н^му?" запнта онг одг немира мученг. „То бн морали гледати текг да разберемо !" прогунђори мркогг лика гостг, одг кога се ше могло сакрити да е Албрехту крвк узаврела. „Пште, лгобезнни! 1ошг едну бутелго!" Лгодескара она сливао е шампан^рг као у рчкову нму. самв готовг послужпти васг," рече онг, кадг е и друга бутела испражн^на. „Мени неће тако тежко бмти, да разберемг то што желите. Н вамг се за то поду 'ваћамг," рече са смешен-ђмг, кое е значило неко поуздан^. „Ево мое руке." „Д вамг обећавамг десетг Луидора, ако разберете где живи садг она женска!" рече баронг. „Н самБ се у Шпаи мало познао сг нвоме, и имамг нешто особито важно да 1011 кажемг овде. — Где ћемо се насг двоица моћи опетг састати?" „Сиграчка улица бр. 9." „Наћи ћемо се у првми сумрачакг." Албрехтг Бекг остаде самг. ПотаиностБ коа се вр-