Podunavka Zemun

ЛЈИТВ р 34 31ВАВУ II НАУКУ

147

зла око АмалЈе, ову е н^ћму 10шг краснјомг чинила и лгобавлго све већма мучила га. У тоМ тврдов намери да и иман-ћ и животг свор ! положи, а о нбои на чисто известисе, оде изг госпонице. Уморанг и заклаћенг врати се чјгђ опетг око два сата у свое обиталиште. Дворишица н-ћговг д а му неку цедулго, кого е дечко некШ донео за госта подг бр. 9. На нкои; е написано бнло: „Господине! Све иде добро неможе бол4 бити. Будите спремни вечерасг у деветг сат1И, желп ће вамг се испунити — Бархонг." У означено време дође Бархонг. Ноћк е већг бша сасвимг, кад -в су нби двоица пошли изт> госпонице. Наоблачи се врло. Албрехтв се побринуо за себе, онг е понео уза се мачг, а слуги своме заповедш е да за нкимг устопце иде, како га увекг може имати на погледу. Бархонг изведе пратјоца свога крозг капда изг вароши. Па окрене некимг пугемг, кои е подуго ишо крозг нек10 повисокг шушнпрг. У еданпутг угледи се поредг неке баре прекрасно неко здаше. Мун4 су осјнвале огледалу подобно ти'у површину оне воде. „Овде се наоди онаи Португалацг," прешапне Бархонг." Шта сте наумни садг чините?" „Радг самБ да се са ономг женскомг разговоримг, па ма и предг онимг старцемг морало 6 бии!" „Добро, а вн аид'те замномг!" Дођу до оне куће, у кое долн%мг бого крозг неколико пенџера светлила се свећа. Бархонг извади клгочг и одклгоча врата. УзплаиреннИ Албрехтг ше то ни узео на умг, ишао е за своимг вођомг преко авл1е и узиђе у степене првога боа, гди е Фен ^ћрг еданг светлш имг. „Кудг е мои слуга?" запнта баронг, кои се садг текг сетш да се о својои кожи побрине. „То ће моа брига бнти, да онг узг васг буде!" пришапне Бархонг. „У осталомг небоИте се ништа, господине; Португалацг као онемоћанг старацг, садг е већг у кревету. Ово е соба младе оне женске — вн ћете е безг сумн^ћ саму наћи." „Знате л' вн како е нбоВ иие?" запнта баронг, да се увери, да невара самг себе. „Чуо самБ да е зову АмалЈа." „Добро, чекаите ме докг неизиђемг!" Албрехтг отвори врата и уђе у неку тамну преднго собу. Мунп здраво сене и осветли по соби, а одма за тимг првни путг оно вече зачусе громг. Затимг отворе се една врата и женска една у беломг ноћномг огрталу изиђе. „Бети! Бети!" повиче она изтји. Албрехтг позна сладкји гласЂ амалшнг; немогући дал:1) самг одг себе господарг бБ1ти, трмалБи онамо кг нбои. Изђ дублБине у себи дрекне она и поплашено утече натрагг у собу. „И самБ, а, Амал1е, вашг прЈнтелБ, вашг великЈИ почитателв!" говорш е онг полако, идући за нвомг. „Вн сте дакле то, господине?" запмта она сва стрепећи. ^Зарг сте могли 10штг сумннти, да а нећу за вама доћи? АмалЈл, нема те спречице, кон бБ1 ми на путг ста■М и одг васг раставити могла — окромг ваше праве вол^!"

придода онг, а овамо н-ћну нежну руку зграби и притисне е на свое устне. Садг се дражестно девоиче оно сети текг свое ноћне алБине. Ирекрсти свое пуначке мишице кое су упола само са танкомЂ чипкомђ покривене бнле, преко узбуђенн прс1го, кое су као снегЂ белиле се крозЂ танакЂ бурунџукг на огртачу. Одг узвјенн витица начин^нг е бно читавг венацЂ око умилне главице. Алђ е за чудо лепо бнло то одг стида и забуне поруменило девовче. „Н самБ васг готросг видила кодг извора!" промуца она. „Боже мов, како ми е мило, што се нисамБ преварила ни само превидила! Па опетг морала самв на то помишлати." „Амал1е, онда ни навман^ћ неуверавате се у мене!" рече Албрехтг гласомг као прекорнимг. „Како смо се последнБ1и путЂ у Шпаи разговарали, а бн вашЂ таинни и наглнИ одлазакЂ држао да е немогућг." Она умилнто погледи у Барона. „Да е немогућанг?" запнта благимг гласомг. „Или зарг и толико тшг да зактевамг и срећи се надамг онде, где е се другШ н± заслужми и достоКнш нашао ?" Она у еданг ма оде своме асталу за чешлнн^ћ, изг когг чекмеџета из^ади неку писму и поднесе е барону. „Читаите!" БаронЂ е читао: „Обожаема Амалје! Богу се свидило, те самБ н на мевданЂ излаз10. Противникг мов и вашг е наВопаснш непрЈателБ, ерг онг се узпалш одг грешне жел& за вама и гледи ма на кого руку да паднете у шћгову замку. Венчана жена шшг му е жива, а онг већг баца на васг свое подмукле погледе, па удварагоћимг се речима и лажЈнма обманкиво кодг васг помоћи се узда — света Дћва Богородица, наше окрил-ћ, одг подмуклогг непр1атела вашегг избавила васг е, ерг барона Бека нема впше међу живима, погинуо е на мегдану (з^двого), на кои е мене башг подморан^ћ изазвао. Да& да се састанемо вечерасг и одемо до иконе мавке бож1е, да Јои заедно благодаримо. Примите уверен4 наввернје преданости одг— АлФОнза Функала." „Шта е ово ? Кои е то врагг?" пнгао е зачуђеннб Албрехтг. „Писмо то," рече Амал1н, „примила самБ у иодне башг у дванаестг еатШ — у сатг по подне кренемг се на путг и овамо дођемг," придода она узловеђено, „кадг ме ништа више у Шпаи ше имало задржавати, до едно тужно сећан4. Садг што се радуемг да самБ васг видила, то ни за што друго те, него што сте шшг живи за — вашу супругу." „Амал1е!" „Да ћете ме обићи (посетити), господине бароне, томе се нисамБ надала!" Преклони се предг нбимђ , узме писмо изг н^гове готово скамен^ћне и узете руке, па га сакрје опетг у чекмеџе одг асталића на коме се чешлн. „Боже, каква сила то гони мене изпотае!" рече Албрехтг, кои се одг чуда едва могао мало повратити и себи доћи. „На меиданг смо истина излазили, ше могло другчје да буде, ерЂ ми е у честк дирнуто , а и о глави ми се радило; али нисамБ н ран&нг, него мои противникг, ко-