Podunavka Zemun

ЛИСТЋ 34 31Б1ВУ II Н1УКУ.

149

„Тако ми среће кого сг вама жедимг имати! Веруите иП — све ћете дознати!" Албрехта нестане у соби, а АмалЈа заклгоча за нмшг врата. Поити тремомг па ннзг басамаке доле. У авлш нађе Бархона, кои е полако овамо онамо одао. „Еле?" запнта онг осмеугоћи се. „Сутра ћете ми донети гласг о Амалш. Садг аидете самномг." „Опростите, господинг бароне; н нелогу!"

„Зашто?" ј Што Амалје ради морамг овде остати." „Даћу вамг шшг онолико колико самв обреко; него да останемг кодг васг." „А вБ1 извол'те у мого собу. Дугаблјн одведе Албрехга у собу на доин4мг бого. Текг што они уђоше, а оно се поче разгалвивати. (ПродЈжи'ће се.)

С.ТД'5« !1а;$ода у Граубмндн;.

ДанашнвШ пределг Граубв1ндна улази на два места као езикг у Ломбардто, т. е. у Пушлавг и у Бергелг. Како у долн1>мг Бергелу, тако и у долини Бусаске, кого е продужена долина Пушлавска, диви се путникг гожномг рашћу, и увеселава се сг топлимг италјанскимг воздухомг. Не само кестени и смокве, већг и езикг, черте лица , коса, одело и гдекои обичаи обитателн казуго му, да се на прагу Игал1е налази. На краго дивно-лепогг Пушлавскогг езера налази се сеоце Мешино, кое е доста бедно. Одавде пада Попнавино пенушећи се и шумећи крозг узану, нагло спуштагоћу се долину у Аду. У овои долини леже разсенне гомилице кућа и две црквице паритетске (равноправне) обштине БрузЈа, о коЈои наша приповедка гласи. Предели у Шваицерскои одликуго се разнообраз1емг, величиномг и прогивоположеношћу. Тако е исто и у долпни при гожномг подножго Берине. Високе исполинске горе подижу се више облака, често двоструко и троструко една преко друге гледагоћи , а на врговима блистаго се санте, позлаћене готренвимг и вечернмшг зрацима. При подножш овм гора сабира зем.гћделацг на свомг полго две жетве преко године, коси трипутг свое ливаде и еде три месеца готово свакиданг кестене са свои' дрва'. Пред-ћлг оваи, крозг кои Поишвино тече, богатг е не само у виспренимг природнимг сценама, него и у повестнимг опоменама. Колико су пЈта у стар1е доба воИничке чете сг дивлби' висина Берине крозг ову долину у питоме пределе ЛомбарД1в слазиле ! Колико шштг и данасг причаго о томе старци СВ010Г1 деци и своимг унуцима! У садашн4мг веку 10штг 1не метежг рата ову долину узнемирјо, али у толико чешће ужасни догађаи у природи. Стене су сиречв по већои части одг листца (листацг каменг, с1ег 8сМеГег) и креча, изтроше се дакле лако и брзо, разтворе се у веће или ман^ каменЂ, и изпуне аруге и теснаце. Кадг каква погода наступи и буина киша падне лнго се сг грмлнвиномг нагомилани одломци одг стена' у ДОлину и преобраћага за неколико тренутака цветне ливаде 11 колебанзће се усе у разпал^не равнице, у коима смућемјЛ земл^делацг залудг какво зелено месганце тражи. Но не страши ове долина' обитател^ само падагоће камен^, већг и сурвине снега. Ове сурвине снега одвалгого се одг чаПвиши' вргова гора, свалгого се сг ужаснимг крган^ћмг и т Утннвомг, постаго све веће и веће, лете све то силше, кргау се и тутн-ћ све то страшше, разганшо воздухг предг

собомг тако, да се одг олуе, пре него исте дођу, читаве шуме сурваго, те се куће као плева развего. ПокраД пута на Пушлавскомг езеру стои еданг жел-ћзнмВ крстг на камену. Ту су не давно сурвине одг снега петг лгодШ изг БрузЈа претрпале. Троица одг нби бау рођена браћа, а друга двоица пашенози. Подобна несрећа догоди.та се у почетку овогг века у Брузш при подножјк) источногг ланца одг гора. Ту привлачи очи путника дпвнни потокг, кои се горе, у паданго преко стене у прашнни облакг претвара. Ове разтворене паре скуплаго се опетг доле и саставлиго потокг, кои жуборећи у различномг крпвуданго тече, те га трудолгобиви жителви на вешто заливан-ћ свои' ливада употреблгого. У зимн-ћ доба, свалгое се често преко речене стене, место воде, сурвина одг снега. брг премда е у дубоков долини земла редко више неделн непрекидно снегомг покривена, то се опетг на висинама гора' обично велике гомиле снега накупе, кое се, кадг гожно време наступи, често као сурвине у долину свалгого. Не далеко одг овогг лепогг водопада живт е одг прилике пре педесетг година у еднои усам.тћноИ кући некш Павле са свошмг многочнсленомг породпцомг. Узана е долина ако насел-ћна. Збогг тога већа частБ овн жителн има врло мало земл!;. Павле дакле немогаше са землБоделствомг свого жену и децу, кое е готово дванаесторо имао ранити, ако имг е и бнла рана сг оделомг одвећг проста, ако е свое по.тћ и обделавао одвећг прилћжно. Да би дакле и осимг тога шштг штогодг заслужш, доносјо е брижлбивнИ отацг, подобно другимг обитателБИма исте долинс, зими на свомг конго Фелтлинско *) впно , кое се јоштг цару Авг}'сту нко допадало, и кое се и данасг свуда много тражи. „Богг нека те прати и чува одг сурвина снега и други опасностЈВ," рече едно готрз жена свомг мужу, кадг е конн презао, те да сг другимг киршдама Фелтлинске пропзводе на северг донесе. — „Чувабге се, сладк1и отацг да вамг се каква несрећа неслучи," рекоше на то стар1н деца. „Богг нека и васг одг несреће сачува," рече Павле, давагоћи пуцан-ћмг бича знакг кг полазку. Млакг е ветарг дувао. Премда е са севера долазјо,

Ф е л т .1 ивг е итадшнеми пределг, » лежи иа горнБОи Лди.