Podunavka Zemun

150

ИОДУШВК1.

то су га опетг гожнимг називали. Ветрови се сиречв у бреговима Граубиндна тако разбЈнго. да у гдеко(ои долини кадшто к )жнвт11 ветарг одђ севера дува, и обратно северниЛ одг гога. Докг е Розина (Ружа), Павлова жена, у малов соби на прозору собомг посеанип ланг прела, и у мислима брижлвиво свога мужа по врт>овима гора пратила, чуе наеданпутг не ку нку лупу. И неотице погледи горе на водопадг. У истомђ тренутку стропошта се преко стене сурвина снега. Но гомила снега небнше тако велика, и само се мало у долини разширила. Лго 6 опбшбиви лгоди, кои су се овде и онде на прозорима понвили 6 бгли , повукоше се натрагт. и наставише своИ посао, небринући се више о малои сурвини. Трудолгобива Розина отиде после неколико сатш кг стени, те да впди, да ли е сурвина каква дрва снела. Таковимг скуплнн4мг дрва' хтела е свомг мужу уштедити путг у далБну шуму. Нго су пратиле две средн-ћ кћери. Сг нБима оде и псетанце одг куће. Текг што су неколико боровБГ грана и крагова наслагали 6 б1ли, ал' жестоко крган4 потресе воздухг. Већг се ше могло побећи. Ужасна гомила снега стропошта се сг висине и нагомила се као кула пра подножго стене. Розине, обе кћери, и псетанцета нестаде. Кодг све очевидне опасности потрчаше суседи сг лопатама у помоћв; но наскоро наступивша ноћк недопусти имг дал^ћ одгртати и тражити. Сутраданг у повратку разабра Павле тштг у Пушлаву, шта му се на дому случило. Готово изванг себе стиже у Брузш, плакаше горко са сво10мг децомг и многимг другимг саучаствугоћимг особама. Залудг су толико дана и неделн тражили дубоко затрпане. ОжалошћенБЈи мужг и отацг дао е више службш служити за спасен^ нбтви душа. Кое дакле на то, кое опетг на одкопаван г ћ, издао е много новаца. Дође пролеће, брегг и долина озелени, и тисућа цветића цветало е око снежногг брежулБка при подножго стене. Дође и лето; сено се покоси и ражБ се пожн4, а елда се посеа — но Розина јоштг еднако почиваше са свотмг децомг у неосвећои землби подг гомиломг снега, кон се и италскомг сунцу у ГОлјго месецу противила. Павле е бмо у кругу свое многе деце безг помоћи, нити е могао себи доволбно ране в потребе набавлнти, те тако поче мислити, да себи другу помоћницу потражи, коа бб1 сђ нбимђ бригу и трудг делила. Онђ нађе неку крепку девоику, кон се бнше склонила, да за удовца пође. Но обое су мислили, да са свадбомЂ мораго чекати, докђ се Розина у гроблго кодђ цркве несарани. Иначе, говорау они, светина ће о нама говорити, и разнети насЂ до на краи света, те бм се наша деца до четвртогЂ колена морала насЂ стидити. 6 дногђ дана усјнше се стене сђ камен^мг одђ сунца у Августу. Гомила снега бнше се већЂ прилично отопила Онда отиде Павле опетЂ горе и на|е — едну руку. То баше рука н^гове жене. Онђ позва суседе у помоћБ, и после краткогг траанн нађоше и децу не далеко одг матере, а псетанце у среди међу нБима. С/Седугоћегг дана буду страдалници торжествено и многоброиномг пратнБомг саран^ни. Павле е садг мнслш. да е доста угодт обштемг мн4-

нда, те збогЂ тога после два дана обруча се са сво1омг изабраномЂ девоикомЂ. Но Розинини сродници горко су га корели, и наскоро ше могао у долину ни корачити, а да руган^ и уко рЂ нечуе. Свуда е удовацЂ био предметЂ свакидашн ^мЂ разговору. Но Павле е мислт, ко речне А, таИ мора рећи и Б, те тако се даде наскоро у цркви огласити у чему му земалБСКш законЂ н^е сметао. Онђ се надао, да ће то чудо, као и свако друго, за три дана проћи, и да ће се окончати са две или три мачт музике, кого е морао претрпити свакШ удовацг, кои се подругипутЂ венчао, и то по обичаго у оноЛ долини. Но онг се у томе преварт. Увређено народа величество — тако се може обште мн$ше назвати —■ неможе се тако лако умирити. На данг венчанн морали су се младенци протурати крозг густе гомиле лгобопитнБ1 гледалаца, изг кои е погдекон стрела руганн излетала, докг ји нт црква у заштиту примила. 1оштг предг вече пре нБ10вогг венчанн скупили се бмли младићи свакогЂ реда и станн одђ езера па до Ломбардиске краИне подђ председателствомЂ некогЂ маторогЂ момка, и едногласно заклгоче , да Павлу, преко целе године свако вече мачш музику праве, збогЂ тога, што е нечувено брзо црну, за знакЂ тугованн ризу са брачномЂ замешо. Текг што е дакле вечерн^ звоно вреднимг селанима време одмора огласило, али се овде и онде чуше гласови изг рога. То бнше уговоренни знакг, да се сви на уречено место скупе. Младићи се небм толико журили, да се е тицало одбране отачства одг нападагоћегг непрјнтела. Врстна гомила међу котмг се налазило и неколико ожен^нм лкшрј , стонла е предг крчмомг, очекугоћи заповести оногђ маторогг момка, кои е грданг рогЂ у руци држао. Многи су одђ нби имали о врату обешене мале и велике клепетуше, двоица имала старе добоше, еданЂ е имао трубу, а друни старе егеде дебелогг гласа. Неки су имали ашове или тиган^ћ у еднои, а чекиће у другои руци. Сг нестрштћн^ћмг очекивале су жене и девоике на прозорима, кадг ће се та особита свирка започети. Садг се крете та дружина сђ правомЂ пакленомЂ букомЂ. Нш доста бмло, што су у добошЂ и у тиган& ударали, што су трубили и звиждали, него су тшђ и различнимЂ животиннма у гласу подражавали, као магарцу, волу, кози, овци, мачки и другима. Истомђ после поноћи, пошто се ова дивлн гомила око Павлове куће сита навикала и одђ дреке промукла, повраги се опетг мирг у долину. Пошто су младенци више пута узастопце тако узнемирени бмли: покушаго, са два дуката подмитити председника овогг народногг суда, споменутогЂ маторогЂ момка ; но сг тимђ се непомогоше. Збогг тога отиде Павле, одг свое младе жене подбоденг, првомг кмету, те да га опомене на ону точку закона, коа овакву бруку забрангое. „ОбичаВ е нчШ одг закона," одговори му оваи. Крепки младенци, видећи, да имђ ту помоћи нема, помисле: где законЂ нема силе, ту е свободно да човекг самг себи помогне, те ти прве ноћп добро измажу два младића , коп су се по долазку дру ги око нБИОве куће задржала бмла. Садг се обе странеобрате сђ тужбомЂ суду ПушлавскомЂ. Суд1а е нерадо навлач1о на себе мрзоств младића, одг кои е изборЂ много завиејо; али надежда, да ће овомђ приликомг моћи неколико