Podunavka Zemun

Л11ГТ'К> ЗА 31Б1ВУ II НАУКУ

151

талира зграбити, склони га, да предг вече пошл1; два судеИска сдужитела у БрузЈо сг томг заповести, чимг се она бруга започне, да изт> заседе сђ Фен^ћромг изскоче, и све преступнике закона, кое би познали, попишу. Овимг служителвима испадне истина за рукомг, те нви петнаестг

повата, и свакогг са талиромт. казни; али мачда музика ипакг непрестаде. Младићи, а особито они казн^ћни, деради су се шштг много ноћи, докг навпосле свештеницима и другимг важнимг особама неиспаде за рукомг, разтурити ове чланове особитогг суда народногг.

Полза од% разлнчнм Фацвбт.

Да коса (или длака), кожа и наша одећа слабо топлоту у себи разплођаваго и спр1вбштаваго, о томе већг нема сумн-ћ. Сва тела спр1обштаваго у себи топлоту, нека брже, а нека спор1е. Ово слабо спршбштаван^ћ топлоте услов.тћно е на Фарби таквогг тела. Као што се сунчани зраци одг белн, блистагоћи се тела одбЈаго, и немогу лако у ова Д а уђу, тако е исто и са зрацима топлоте, кои тежко у бела блистагоћа се тела продиру или изг нби излазе. СнвноуглађенБ1и сребрннв самовар^ потребуе много више времена, да би се угреао, него какавг друпи, докг врела вода у нЂму врло дуго свого топлоту задржава. Тако е исто и сг белимг алвинама, дрвима, сг беломг коромг. Снегг свошмг белоћомг чува бил4, кое покрива; ако се пакг ово прашиномг одг угл4на поспе, прозебе. ПрвБ1и е цветг бео, што свошмг белоћомг лакше ладноћу одбја, него кадг би другу какву Фарбу имао. Коса на глави човечши у старости побели, да бм топлота изг главе спор1е излазила, а

природа дае зими некимг животинама белу одећу, само збогг тога, да бн Ш лакше одг ладноће чувала. Лгоди на северу пмаго понаЛвише плаву косу збогг истогг узрока, и одеваго се у бело. Дал-ћ кг гогу постае коса црни; већг и у Спанш влада црна коса, и обитателви н&ни облаче се у црне алвине, да би топлота изг нвиовогг тела лакше излазила. Зато е природа обитателБима вреле Африке дала и саму кожу црну. Истина, да Црнацг, ако е непосредно изложенг сунчанимг зрацима, много више страда, него какавг белнИ човекг, што н-ћгова црна кожа зраке топлоте лакше у тело пропушта, но такавг нека тражи заштите, белнИ пакг човекг скапао бн у таквоИ жеги, што н^ћгова бела Фарба врућину у телу задржава. Црнци се у беле алвине облаче, да бн пробјннго сполашн-ћ топлоте у нбиово тело на путг стали, па збогг тога се и многе наше госпође и незнагоћи, лети у бело облаче.

: С М Е С И Ц Е.

О ч и. Кадг а видо' оча твое: Нрко сунце мени сшну, Крозг срце ми стрела мшну Кадг а видо очи твое ! Кадг н видо' очи твое: Ко у небо да се вшну, Савг се стопи' у милину Кадг л видо' очи твое! Кадг а видо' очи твое Изворг слатки уздисад, Н помисли: ето раа! Предг очи ми зора свану, А ДЈ г ша ми огн^ћмг плану: Кадг а видо' очи твое! I. и.

Дописђ из% Београда. Кг нама долазе са свш страна путници различногг чошива, езика и нравш, но ни едни намг нису тако у очи Пад и, као некШ данг два млада Енглеза. Они су бнли у гоСТ1 °ницц кодг Србске Круне; па да бн насг просте и не-

изображене Србе учтивости научили, сиђу се доле у каФану, где е подоста грађана бнло. Мислите ли да су у фраку дошли? Боже сачуваи, у гаћама, кошулви и босоноги у папучама, заогрнути само спаваћомг алвиномг. Пошто сунеколико парпе билнра одиграли, седну обоица на клупу, дигну ноге горе и стану између прстш блато чачкати; и кадг оваи за нби прјатанг у дружтву посао сврше, почну се чешати и драпати подигнувши ногавице више колена. Срби у ка®ани десивши се чудили су се тоИ Енглесков учтивости, па да бн томе едномг краи учинили, доведу едногг простогг човека и наговоре га, да на другоИ клупи управо спрамг Енглеза оно исго чине што и они. Но како су га Енглези намргођено погледали, па кадг наВпосле нису могли ту одг простогг човека неучтивостБ сносити, оклену се келнеру и пабусито га запнтаго: „Какавг е то безобразникг?" — „То е Енглезг," одговори шмг оваИ напросто. Тогг часа оставе наши млади Енглези каФану и у нвиову собу оду. Овде нетреба друго додати, већг само ово: Бн ли мн Срби могли за овакве изображене младиће ону латинску пословицу изрећи : Б1 о §• е п е 8 1р§е, а 11 е г БЈо^епев. Г1оделри+» иаука у универзитетЈ. Нек1Л антикварг Кункелг у Гетингз' препирући се сг проФесорима о поделенго наука рекне наВпосле, да науке