Podunavka Zemun

ЛНСТЂ ЗД 31БЛВУ 1М НДУК.Т.

181

[Казнв! некадапиг!; и даввавзнгђ.

Зашто и шта треба казнити и како. Различна мн-ћша о томе. — Смртне казни: усековаше, вешала, утоплен^ћ, метан^ћмг у врећу, точакг, спалиште, саранБиван ^ћ жива човека, наб^нн^ на колацг и т. д. — Неколико примера одвећг страшни губл4на. Д )то су се лгоди препирали, по каквомЂ праву и чега ради казни држава престуштћна , да ли по сили одђ Бога, или на основу ћутећи припознатои. зтовора н ^нвг чланова; да ли збогт> нуждне, одбране ми збогт, саме правде; да ли ради поправлана или ради застрашаванн , или да бн пресгупницп невредни 6 б!ли. Но сђ овимг е каогодг са распромЂ о пореклу греха, да ли е оваи еиречв урођенг или се сђ возпитан-ћмЂ добЈн, да ли е онђ дело Бож1е или ђаволско. При свсмђ томђ , што лгоди толико у томђ тумараго и блуде, опетЂ грехЂ остае на зсмлби сталанЂ. и свакш е уверенЂ, да е онђ, или барЂ н-ћго†ближнки грешникг, п премда се немогу математична доказателства положити о казнителномг праву државе, то опетг неће ни еданг помислити, да икаква држава може ма и еданг данг прутг изђ руке бацити. Но и ако се з' томе сви саглашаваго, да су казни преко нуждне, то се опетг едва н два разлнчна века у таме слажу, шта треба, и како казнити. Нпанци казне лажк и коцкан-ћ за новацг, Карлг великш казнјо е оне, кои су у постне дане месо ели, и кои се нису крстили, Моисеовг законг казшо е и наимин-ћ обезсвећен^ суботе, и проклиннн-ћ отца и матере, а Солонг н само безпосличен^ћ и шннство смрћу. Напротивг исламг допушта многоженство, Грцима и Римлннима бнше допуштено да свое робове, а старимг Немцима, да каквогг разслабд-ћногг старца убјго. Бацан^ћ свое деце, или излаган-ћ на улицп бБ1нше у старо доба само у Евреа, Египћана и Тебанаца забран^ћно, а садг е едва шшг у Хини и Индш допуштено. КрадлБивацг имао е одг Солона смртв, одг Ликурга пакг славу и честв очекивати. Безженство, кое су Грци и Римлнни казнили и жнгомг срама жигосали , постаВ10 е Григорји VII. свомг свештенству као законг. Браколомство, кое е Спартанска држава законоиг утврдила , казнили су стари Немци спалпштемг, и Даисг и АспазЈн у Грка бкиа бБ1 одг старБ1 Дитмарза у пратнкн 1гћни сродника жива закопана. Тако се исто народи и времена неслажу у избору казни. КрадлБивацг дивлнчи, кои би пре обешенг 6 бш , или би само уши и носг изгубш, садг се само са краткимг затворомг казни. За разбоиника тражимо данасг наитеже казни, докг стари Германци таквога нису ни као преступчика сматрали. Побацивап^ћ деце, кое су Римлнни само као увреду према мужу сматрали, садг се као преступлен-ћ чрогпву живота казни, и убилацг, кога данасг пушкарамо чли вешамо, одкуплБИвао се у Немаца новцемг. Повредит елБ каквогг знака на краипи (граници), кои би данасг зат воромг платјо, страшно е у Германаца казн^ћнг био по ондашн^ћмг закону: „такавг нека се у земдго до грла укопа, а после нека се четирн на оранЉ ненавикнута кона у новг

плугг упрегну и тако нека преко н4га до'нда сг плуголг прелазе, докг му се вратг раломг неодруби." Знагоћи, да образовани читателки неће сматрати као изгубл^но оно време, кое ће имг донети вести о обичаима, нравима и законима изг прошлости, надамг се, да ћу нкшву благодарностБ заслужити, ако имг приповедимг нешто о казнима изг повестнице. бдва ће се наћи какво д-ћиствително или уображено зло, кое ше као казнк употребл^но било. Тако видимо , да су Римлнни као казнк сматрали, несмети ићи у позориште, и да су Шпартанци за казнв лишени бкии права, смети свого жену другоме позаимити. Шпартанци су бши за казнБ на безпосличен^ћ осуђени и за столицу привезани. Постг, плакан-ћ и уздисан^ћ бнше обично црквено изспашћан-ћ, а племићима, кои су што скривили, разсецали су у Германш постолннкг (ТЈзсћишћ), и полагали имг лебацг наопако окренутг. И сама стварагоћа Фантаз1н песника, кои е божественј 7 комедјго спевао " :г ), неби могла онолике и онакве грозне смртне казни измислити, као што намг повестница показуе а нарочито припада старимг Немцима та слава у измишлннго и срамг з г употреб.тћнго овакиБ1 грознБ1 мука при самртнимг казнима. Човекг се мора стресги и сгрозитп одг описиванп таквБ1 мука, али ипакг неће безполезно бити читати 1и, да бБ1 едномг већЂ престали хвалити „добра стара времена ," а да бБ1 благосивлнли благостБ нашегЂ доба. Сечен-ћ главе есгБ смртна казнк, кон е у наше доба као наичовечшн. Ту су казнв и Грци и Римлани познавали. Она е у насЂ покраи вешала постала и готово е свуда ова (вешала) изтисла. Она е наиблагородша одг свш, ербо су е главе многи' помазаника и великаша облагородиле, као и крвБ Конраднна и Фридриха Аустрискогг, Петра Кастшиннца, крвБ жена: Хаинриха VIII., Мар1е Стуартг, Карла I., Лудвика XVI., Антоанете и други' помазани глава. Старк су Немци ову казнБ сикиромг и ударцемг вршили. Осуђении метао е вратг на панк, сикиру су му затимг на врагг полагали и одозгорг мал^ћмг ударали. Крал^ћвима су златномг сатаромг главе одсецали. У Енглезскои и у Праизскои употреблгое се и данасг сикира, а на другимЂ местима, ушла е сабла у употребл-ћн^, а у Саксонш, падагоћа сабла (РаПвсћтеег!). У време прекогЂ суда (Јак 81агк1гесћ1) извршуе се иста кпзнб пушкомЂ, као и при вовничкимг особама. Оваи начинЂ уб1нна бно е, рекао би, и Римланима познатг, почемг су кривце стреломг стрелнли. Ман-ћ честна, али у толико обичша бша е казнк вешанл. Одг времена Риилана почела су вешала свое претеће руке по свима странама света ширити, те су и данасг н. пр. у Енглезскои и у Аустрш редовна смртна казнв. Овима (вешалаиа) уступи и казнк разпинанн, кон е у старо доба обична бша, ерг Константинг велшаи одред1о е, да ни еданг незаслужуе ону казнк, кого е СпасителБ претршо. Премда е поступан^ћ при вешанго сасвимг просто,

4 ) Итал1анацЂ Данте Алиџерн.