Podunavka Zemun

Иркозванми Апд|ин мш. годнме. (Изђ Србства 1оксима Новића Оточанпна.)

Кадг дахш Срби исђкоше У Поречу на средг Адакала, Што Срб1н дотешчале бше, И Турцпма досадиле мирнимг; Помислише баше и бал^е, ЗулЈмћари и читлуксеибје: По Србји могу цицварати, И глобити по хадету старомг, Е старјег' надг собомг немаго, А Срби имт> раа ка' и бвма. Но се клети преварише лгото, Србска земла има поглавара, Кара-ђорђа изт. села Тополе, (Што са нћга знатно постануло). У Србш имаде гонака, КаквихЂ данасг само желћкуемо, Осимг главе осимђ Кара-ђорђа, Ево, брате, по имену кажемг, Н гонака Чарапића Васа Одђ Авале изђ Нотока Б-ћлогг, Катпћ' Ннка изђ села Рогаче; Хаидук' Ведвка изђ Рјеке Дрне; Свилеувца Лазаревић' Лука, Цинцар' Ннка одђ Охрида града; И два брата два Обреновића Ев' Милана до н-ћга Милоша; Два Вал-ћвца два Ненадовића Чнча Нша и синовца Прота Изђ високогђ села Бранковине; И Младена Миловановића, II Милон уза нв' Иетровића; И два друга Петра и Миленка; Херцеговца Лазара Мутапа, Харамбашу Станоа Главаша; Узум-Мирка; Конду крџалпо. Та нећу ти дулв.ит' лакрдш, 6рЂ би цћсма одвећЂ дуга бнла, Да ти кажемЂ све србске гонаке, Одг времена Кара-ђор^ева.

Те се тако преварише лгото, 40 Чорбаџје и скитнице Турци, Срб1л имђ затворена бмла. Но да вмдишђ Србске поглавице, 5 Што гонаци то и мудри бнли, Скупили се више Београда, 45 Скупили се па га затворили, И у граду Гј 7 шанца Алш, И н^ћгове крџалје Турке; 10 Скупилч се око поглавара, Поглавара Петровнћа 5°Рђ а ) 50 Вјећаше шта ће и како ће. Рече р^ечБ Иетровнћу ђорђе: „Браћо мон, србске поглавпце! 15 „Дах1е смо сретно погубили, „Миленко пмђ дон1ео главе; 55 „Али, браћо, ту е ваида мала, „бра, браћо, нпкадЂ сербезг нисмо, „Докђ гледамо по землви градове 20 „У душманскоп одметиичкоп руци, „А глава е градовима свима: 60 „(Смедереву, Шабцу и Соколу „И Ужицу на краини горнкои) ,,Ев' БеоградЂ шго смо око н-ћга, 25 „Склопили се, и узаптили га „Све одђ Саве па преко Врачара 65 „До онога тихога Дунава, „Изпуст' му е вода и Н4мачка. „Градове намЂ валн узимати, 30 „По наипрје започетп с' главе, „На БшградЂ када горишимо, 70 „На горишу узмемо га првомг, „По себн ће сви лећи остали, „За главнпмЂ се предати намЂ градомг, 35 „Страва расте, кадЂ се уд'ри с' главе. „КадЂ сте досадЂ р1ечк слушали ми, 75 „НудерЂ и садЂ да се послушамо, „Богђ е дао, у насЂ има воиске, „Подобна е боа да убЈе,