Podunavka Zemun

244

ПОДУНЛВК1.

„На Б10градг данасг да гориши, „И свјету свему на видику, „Да га узме, и бастише Турке, „Што су данасг цару одметници, „А СрбЈи мучни зулумчари. „Ето, браћо, мртва есенв прође, „Како оштра сабдн иде зима „Кадт. по подго ше воеванн, и Нит' се стани, нит' догори вовска, „Е шаторг е кућа необична; „КадЂ западну друми и путови, ,.Гд4 коморе немогу намх доћи, „(Кадг се мрзне и кадг се гдадуе, „Навжешћи ће инакг успрегнути). „Зато данасг да неокденемо „И улудо, не задангубнмо, „брг користи са С1еде нема. „Да се вишн^мђ Богу помолимо, „И с'готрашн'ВмЂ светоме Андрш, „Да у готру пр1е нсне зоре „КЗришимо на те шарампове, „Пакг шга Богг да и срећа гоначка." Кадг то чуше Србске поглавице, Шнаци су, мило имђ е било, Поговора ни откуда нема. Но да видишђ неко чудо мало: Протура се измеђ' стар^шина МалмИ Конда срдца гоначкога, Покданн се своме господару, И овако оде бесћдити; „Господару Петровићу 5°Рђ е > „Шначна е наша Србска воиска, „Шриши ће и узеће града, „Али многи може останути, „6рЂ су тврди градски метеризи, „Крџал1б чудне нишашде „Изђ бус!е штету учиниће. „Него дав ми неколико друга, „Што су вични бого и мегдану, „Што гоначки воле погинути „Постовбини кадЂ му ваида бвша, „Да се тевдилБ у Турке увучемЂ, „Е самБ главомЂ Конда крџа.пн, „Те умГемЂ сђ Турцим' проговорит', „Волл Турски, војл Арнаутски, „И одђ кола све хадете знадемЂ, „А в -ћштЂ самБ ти капш Видинскои, „Чини ми се отворит' е могу, „ПакЂ да добру р1ечБ ухватимо, „КадЂ речемо да и урочимо, „Може бити оман-ћ погибли „Б10града да се докопамо. А то слуша Петровићу ђорђе, И слушаше друге стар^шине, МаломЂ Конди шетЂ похвалише, Гледа ђорђе и мисл10 гонакЂ Кога сђ Кондомђ да прати у Турке, Стар-ћшине гоначне су бБ1ле, Али томе путно небЈнше, Да узЂ Конду од нбихђ когођЂ пође, 6рЂ требуе свак1п сво10р1 воисци, Да е води и да ши предннчи; Зато ђорђе мисли и премишлл. 1ошђ се Н16 ни дов1о бмо, Но приђе му дели-Узун-Мирко, И овако рЈечБ проговори: „Господару, Србске стар-ћишне, ,,'А ћу поћи сђ Кондомђ крџал1омЂ

„И наћи ћу три — четири друга, 80 „Све онако како Конда каже, „Да имђ нико забавити неће, „Теке валл да садЂ урочимо. Томе каилЂ Петровићу 5°Рђ е ) И остале Србске поглавице, 85 И одмахЂ су углавили бмли. Да удари Чарапићу Васо Са н^говомђ воИскомђ ШумадискомЂ До ДЈ^нава на Видин-Кашго Пр1е зоре на пуна два сата, 90 Е тако су урочили 6 б1ли. Те отиде Конда сђ Узум-МиркомЂ, Са нБима су н^колико друга, Све у руху како крџалје, На гонаштво како оганв живб!и. 95 КадЂ су тако уредили бнли, ТадЂ стадоше Богу на молитву, Те се моле за добра напретка, Моле с' Богу и светомЂ Андрш, Што е празникЂ готру на освитку, 100 Молили се и домолиће се. Л кадЂ ноћца бмла превалила, Те настало оно доба глухо Подигла се една чета мала Са Врачара више Бшграда, 105 Право оде градску шарампову, Ко е види и кое сагледи, Рекао бм и заклео бм се, Да е чета младе крџал1в, А тои чети Конда калаузи. 110 бсте Конда добро увардао, Гд^ћ се може у градЂ продр1ети, А да му се не ос&те Турци Докђ се спусти у градЂ са бедема ;• КадЂ су ушли сретно и гоначки, 115 Малми Конда како и онбаша Води чету како и колђ ТурскпИ, СвудЂ по граду између Турака. Дакле дође на рокЂ на рочиште, На рочиште на Видин-капш, 120 Гд-ћ на 'Гурску горишише стражу, Погубише Турке све колике, И капто отворише широмЂ. Мало бнло дуго нетранло, ГОришише Срби са свихђ страна 125 На шарамповг, како да га не'ма, И да иза нб ' нечекаго Турци, Крџал1е убоице лготе. Но да видишђ Чарапића Васа, КадЂ упаде у градЂ на капш, 130 А за нБиме млади Шумадинци ОдмахЂ забунЂ униђе у Турке, 6рЂ ихђ Васо прогоЈпо нагло, Те на Турке ударише Турци, Што поб-бгли одђ Варош-капЈе, 135 Гд-ћ ихђ разби Петровићу ђорђе. Ту е иоколб , ту е погибао, Да се ласно неда исказати. У Турака олакшица бвма, Свака кућа и одђ куће ћоше 140 Турцима е знано и буша; Но гонашгво и то непомета, КадЂ гонаку стои предЂ очима ПостоИбина и слобода драга И велико гоначко поштен4, 145 Што за споменЂ и за славу валл. Ше ласно славу задобити,

150

155

160

165

170

175

180

185

190

195

200

205

210