Podunavka Zemun

.111(11, ЗЛ 34В1ВУ II НАУКУ.

275

Мара већг видећи кз т дг везирг шиба , да е сасвимг н4номт> лепотомг очаранг ласкателно рече: „Лмбавв само за лгобавБ се враћа." „Ха, прелепа девовко! Ти одђ први Хурјн раиски, могу л' се лгобави твојов надати ? Ако могу, вера ти е моп. тако ми великогт. Пророка, бићешт. прва кадуна моа, одепена у сувомг златз' и каменго драгомг!" з г схићено рече везирт., почемг го страстно грлити поче. Нашто Мара нагло мј г се изт. нарз'Ч1а оте, ст> дивана ђипи и у истмИ ма подг алвиномЂ сакривенг ножг прама своимг недрима управивши рече: „Не, везире, тако далеко лгобавв мон 10шг нје дошла! ГЈре ћешг ме у моши видити окупану крви, него л' жертвомг страсти твое. II ако самБ те иоле мила, одустани . . . Као гладнБш рисг, комг се противг вол^ћ пл-ћнг изг панџа отео , седш е везирг савг у пламену страстномг, пораженг тимг одлучно гоначкпмг и крепостнимг постЈ^пкомг девоике; почемг се за мало дивлл му наравв укроти, опетг умилно Мари пробеседи: „Полгобл^на Маро, опрости што ме е страств толико занела очараногг лепотомг твошмг. Метни ножг у корице, и седи опетг краи мене; ево ти речк мон, да неседи више крав тебе силнби "! везирг, него мирно агн^." На ове речи з'видивши Мара поб^ћду сбого, такође 3'милно везиру рече: „За речв дату, и за поштен4 теби дођо, ерг е бнла тако жела твон; то е, мислимг, доста одг слабе девојјке пожертвованн, почемг л одг тебе шшг никакове милости тражила нисамв. То смисли, везире, па ћешг јошг бо.тћ упознати крепости Варадинке Маре." Ше прптомг везира мимоићи могло , к^'дг спомшшгоћи милости Мара шиба, и већг му е на езику бнло , да го за опроштен-ћ моли, што ши е убити дао заручника; алг гордостб турска опетг надвлада га , и онг се претаи. Алг е Мара мудра глава, пакг е свачемг доскочити з'мела, те ће и томг на шшг горн начииг, — алг све у свое време. Везирг као да е пређашн-ћ речи пречуо, па последн^ћ само ухвативши молећи Мару рече : „Седи, душо Маро, па ми о животу твомг приповедаЛ, да се шшг бо.тћ упознамо." Мара седе, држећи десномг рукомг држакг подг алкиномг сакривеногг ножа, те да везиру ноћв прекрати, поче свои животг прирођеномг себи речитосћу надугачко приповедати. Везирг е бно савг тронутг го слушагоћи. Кадг Мара доврши, дошавши до новогг познанства свогг сг Раднвоемг, рече ши ганутимг срдцемг везирг; „У истину, красна Маро, н те сажалавамг, вредна бн бнла, да те алемг драгш кити .... Алг ти ми и спомену, да си добра певачица бша; дедг, молимг те, попеваи ми едну; и а самБ лгобителБ песама; краи лепоте твое морашг имати анђелстИ гласг?" „ДраговолБно," одговори Мара, те чаробнимг своимг гласомг, а срдцемг пунимг чуветва поче певати гласовито ову песму: Двое су се млади з'познали Двое млади, двое сирочади, А безг отца п безг миле маГше, А безг братца и миле сестрице ; Упознали пакг зампловали,

У пролеће када цвета цвеће, Кадг горица лисћемг се од^ва, Када славз 'ЛБи у нбоизи попева, Кадг се вје трава у завоике. Момче своши драгор! проговара: „Срдце мое, лгобави ти наше! „Кадг се угледасмо први путг ми, „Прве речи када прословисмо, „Прословисмо па се упознасмо, „Упознасмо пакг замиловасмо, „Срдце мое, лгобави ти ове! „Зашто дул^ћ да сиротз'емо „Свако за се, едно безг другога, „Тн убога, а аданг сиротанг „Безг икога а одг рода свога? „Веће, хаиде, да се ми з'змемо, „Кадг онако само една дз г ша „У два наша в-ћрна срдца дише, „Дођи, драга, моме беломг двору, „Непрестанце да у тебе гледамг ! „Непрестанце тебе, злато, грлимг! „Непрестанце тебе, душо, лгобимг ! „Да ми добомг буде ело слађе, „Да ми бол^ћ иде посо одг руке, „Да нетз'жимг з'векг самг безг тебе! „Узми прстенг тн са руке мое, „А дав мени прстенг с' рз'ке твое! „А кадг црква лгобавБ намг посвети, „Милован^ћ и прстенован^ћ „Нитко ми те неће, драга, отети!" Што смислише оно наканише. Алг ихг младе зла кобг сукобила Зла кобг црна, носећг црн-ћ лде. Кадг ће бнти време за венчанћ Драгји отић' на воинз' мораде. Да 1' далеко небБ1 ни жалили, Већг на родногг места свогг границу, Оста драга ндомг ндз т гоћи. Н1е дуго време постоало Драг1и своЈои драгои порз'чз т е: „Драга а тб1 црне шалЂмг гласе: „Ево нданг робства самк допао, „Негг мб1слпшли жпва ме видити, „Иродаи добро и мое и твое, „Па допђ' сама по ме на одкупе, „Иначе ћу изгубити главз'; „То е клетогг душманина вола." Чини драга ко што драгји каже; Све продаде што ндна имаде, Па за драгогг поиђе на одкупе. Алг е адна пугемг закаснила, ДоПде, алг већг погинз'о драпв, Одг дз^шманске крволочне руке. Лгото куне оставл^на лгоба: „Душманине, жив' те Богг з г б!о! „III10 ми уби сладка драга мога, „А нечека жел^ћна одкз т па, •к