Podunavka Zemun

»1» е бша сиоменг одг едногг сладкогг прхатела, кои е у Сирш гробг себи нашао. „Морао самБ дакле здраво мучити се сг водомг и у толико редш побоио самв се да ће ме савладати, но н савладамг шо и испадне ми за рукомг те испливамг на суво, али дабогме далеко ниже него где смо скочили у воду. „Тако самв се бмо умор '10, да салв морао за неко време као мртавг полежати. Али кадг самк се почео разабирати, угледимг нешто, што ми у еданг ма крвв у жиле натера. Одприлике на десетг кораклнш одг мене стаао е онаи проклетмв тигарг, кои се такође на истомг месту спасао. Истина да е неволвно и упола задавл-ћнг изгледао, алг очи су му севале као варнице, кадг се кг мени обрнуо. Н пакг нисамјђ га се страш1о као одпре. Садг смо а и онт. еднакШ бши и могао самв се сг ^Биме погшати. Промотримг дакле мирно око себе, ал».самк врло рђаве вол^ћ 6 бш. „Ше дуго траало а онг легне|;ао што обично мачке леже и управи свое устнпе очи у мене. Ше требало више дпоумити, да онг нје познао свога непрјнтела.у мени. Затимг нодигне се и ричући скочи на мене. !1 пакг дочекнмг га сг пушкомг, ко!омг га у по главе лунимг и тако оборимг. „Каква ррка заори се садг око оне воде! Но ако и ебте теменнча н^ћгова знатно потрепкигћ претрпила, онг зато ше бмо гартавг, него Р јдигнс се да се наново бори. Пре негг што е то учиниги могао, додамг му н Јошг два нова ударца, сг коима га оборимг, па онда одма ножг ж>И напипа н^ћговг душникг и тако га савладамг, дабогме пошто су руке мое н-Јзговимг шапама здраво изгребене. „Кадг то све прође тако и однесемг меДданг, наново ме нападие нека слабостк и н готово обнезнан-ћпг стропоштамг се на неку гомилу каменн. Онде 6 бј може бБ1ти дуго лежао безг помоћи, али на мого срећу рикан!} тигрово домами два хотентотска ловца , кои су изишли биволе ловити, „Прикуче се ближе да виде шта се догодило, н помогну ми те отидемг до куће. „Но наВпре скинемо кожу сг тигра. Бк1ла е> лепа да е н нисамв лепше видјо, и н е касше пошл^мг кући где садг нбоИ припадагоће место запрема. Кадг смо кожу скидали нађемо тане, кое га е ранило ире мене. Ран-ћнг е онда кадг самБ н пуцанБ чуо, и то е обш узрокг, те е онг у нростБ дошао и на мене напао. „Н пакг одг рана и греботина, кое ми е проклета жинотин.ч она задала, толико самк патјо, да е више месецш прошло докг самБ Ш залеч10, и да е покрадена стока и казнк Кафрииа за то намеАна, давно и давно заборавлћна, па онда симб н текг могао дужности мое примиIII се. АБВ^

ПОД9 II1ПК1,

КпћЕ^кгкпс гћетм. ((Кнвотт. и д1ла србскогЋ просветитеил. св. Симеона Миро ■ точнаогг иначе Стевана Нектанћ, опиеана н^гонит-в еиновита ев. Стефаноич. првовенчанниг и ов, Савом-в I. 1океиша Новића етогодишнл елава оЈ /дена 51арје Терез1е. —- Матица Србека. — Шумадинка. — Србеке иовиие.) Ув4рени смо да свакш Србинг радостно и нестрпелћиво изгледа на кнкигу оглашену одг хвално-познатогг намг списатела Г. Серпе Николића, проФесора у Београду, подг насловомг „Животг и д'ћла Србекогг Просветителн св. Симеона Мироточивогг, иначе СтеФана Неман^ћ, првогг Србскогг кралн; описана н+^говимг сбшовима св. СтеФаномг првовенчанимг кралћмг Србскимг и св. Саввомг србсКимг првимг Арх1епископомг и Проеветите.гћмг." М б 1 можемо наше чигател-ћ ув-ћрити, да се ово врло важно д-ћло већг у велико штампа, и да ће укоримг готово нзлодг штампе изићи. Тегоба велика, кон е са пШтЛомг овогг велеважногг д'ћла скопчана, у тоЈрГо, што садашн .')1И нашг кнБижевнми езикг Јргдорастао до оне виспрености, на којои се старБ1и СрбскЈи подлиниковг езБпгг налази, и то у 12. стол&тЈго, —ова дакле са велпкомг тсчноеттго превода скопчана тегоба узрокг е, што се са издаван-ћмг д^ћла мало задопнило. У толико ће га надамо се сви предз 'писници са већомг радостјго наручјн евон примити, као оно важно д4ло кое е као чудотворномг вишомг силомг изг стари они срећпи времена, одг два наивећа савремена Ср бина, два славна м) т жа о наиважнјои србскои пов г ћстно(ј особи, СтеФ. сир^ћчв НеманБОмг, на светг изишло. У овомг су д-ћлу, као што се красно Г. Серпе Николићг изражава, мнјли и чу вствованн ду шепнБиЈ бисерг и драго камсмгћ. М;л смо заиста срећни, што се тако драгоц ^ћнимг благомг србске пол'ћстнице поносити можемо, што се нашегг доба догодило да се после седамг стол-1;тјн изг тамне мрачности понви пов^ћстница славногг Неман -ћ СтеФапа као д1>ло одг н-ћгови синова прво(гћнчаногг кралн СтеФина и св. Саве, виспренимг слогомг написано. Чувство ово може свакШ родолгобацг у грудма своима осећати, али се речима изразити никако недае. Одг како познае себе и свого пов-ћстницу СрбскШ народг Н1е већегг ни заслужн1егг за свои народг Србина бБ1ло, одг СтеФана Неман4 I. Нре н^ћга бмли су СрблБИ разсенни подг разнимг поглаварима. Онг е народг пробудш, државу Србску првБиЧ основао у едно независимо народно тћло, и тако е постао основателБ србске самосталне државе. Онг е крал-ћвско достоинство на свого славну породицу пренео, коа е после неко време као снино сз'нце на небу србске гшв^ћетнице сјлла. — Само толико засадг читателкима нашима нвлнмо, да се ово важпо д4ло у штамнарји нашов у Земуну већг у велико штампа, и скоримг ће светг угледати. — Овомг приликомг неможемо пропу.стпти , да не напоменемо: како желкно изгледамо на издавак-ћ ИсторЈе Србскога Народа списане одг Георг1а Бранковића последн^ћгг Деспота Србскогг. Онг е списао ово д-ћло, кадг е 6 бш у заточенто у бгри. И данасг е ова н-ћгова Исторјн у рукоиису у Карловачкои библ10теци. бданг се преписг одг нћ налази у мона-

стиру Крушедолу. Већг смо имали одг Истор1е Бранковићеве и латинскШ преводг печатанг у Архиву ГОгославенске повћстнице и то у пзводу, а д^ћло само у подлиникј т 10шг неможе досадг света угледати. Разумели смо да ће Митрополитско - гимназјнлна гипограФЈа Бранковићевомг Исторјомг као првимг своимг д^ћломг србскЈи народг обрадовати. У штнмпарш нашоВ } т Зем} т ну налази се подг штампомг вештимг перомг познатогг нашегг Лазарице пћсника Г. 1оксима Новића написанг сп^ћвг: „Стогодишнн Слава Ордена Марје ТерезЈе." Само име г. списателн, кои е дз т хг народнБ! наши п^саиа добро схватјо и кои се у свакоп н^ћговоИ п-ћсми нсно огледа,' препоручуе ово д-ћ.то доволбно , да бм свака наша препорука излишна бнла. Матица е Србска }' Пешти за свога Секретара, кои ће уедно бкгги и учредникг Србскогг Л-ћтописа, изабрала досадаппЉгг проФесора гимназје Новосадске Господина ђ о р ђ е в и ћ а. Мм се одг свега срдца радуемо избору овомг Србске Магице, сг едне стране, што се надамо да ће оваи новб 1 и учредникг Лћтописа очекиванго нашемг савестно одговорити, и себи, кои е по свомг положенго и кругу д-ћланн досадг у народу нашемг лепо име задобш, у овомг обштенародномг дћланго нове заслуге стећи, а сг друге пакг стране радуемо се што Матица Србска већг одг десетакг година никако ше могла до сталногг учредника доћи, и тако покраи неуредности издаванн, Лћтописг е и по важиости нредмета својои и по самои величини својоП доста мршавг роду свомг долазјо. Мм смо далеко удал^ћии одг намере, да ревностк досадашнБИ } т чреднпка одг последнБИ неколико година у сумнго доведемо, алг опетг веће намг емство дае на свакј№ начинг еданг стално и добро плаћенБ1и учредникг, коме ће позкшг и наиважнје заниманћ бмти, да Србскш Л-ћтописг. достоанг органг оногг народа буде, кога онг кодг сиш Славнна представла ерг по народиимг органима, у коима се кнБижевнБ1И жинотг огледа, ц-ћни се и уважава стан-ћ кнБИжевпости сногг народа и у наидалБимг краевима. Сг ове точке смаграгоћи поздравламо новогг учредника Лћтописа Србскогг, и желимо Матици СрбскоП изг свегг срдца срећанг напредакг, и ново препорођенћ изг дуготрагоће летарпе. У Београду већг одг шестк година досадг излазећји листг хумористично -белетристичнБ1и подг насловомг „Шу м а д и н к акогг е Г. Лгобомирг II. Ненадовићг, нашг славнопознатни пћсникг уређивао и издавао, престао е концемг ланске године излазити. Учредннкг н^ћговг, кои е службенимг пословнма обтерећенг 6 бш, и у дужности своЈоГг више времена преко године на путу се налазјо, *) принуђенг е бно, да престане одг издаванд овогг листа. Онг е са особитомг венгшномг учређиванг бно првм година, да е учредникг и *ћг«>в 'Б и онако познатни у народу п^сникг, велику за-

И садг се Г Лмбомирг Ненадовићг у Црнои гори налази и нам-ћрава одатле ићи у Грчку. —