Podunavka Zemun

«!«зстгв» 31 зав5.4б®у ев идув1у.

107

доволвно времена имао, да едногт, старогг козака познашг ?" „То е већг учинјо иои отацг, кога онг н!е оставлло од7> похода 1812. године. Онг сада има сто и шесгт. година, но тако е окретанг, као да му е шестдесетг, и надамт, се као иредкодитела мои козака показаги га царј 7 , када се стане у Москви крунисати. „Свагда ме е занимало," рече полковникт. Липинскји, „када самк мого такове почитован^ћ побуђзеће остатке пређашм-ћгг времена видити и сг нвииа говорити, Мол1о бн васг, г. матре, да мп зато прилику дате." „Ако мн дозволите, овде сг нкимг говорити," рече кнезг, „то ћу вамг благодарити." Одма заповеди, гатрјнрха дозвати, па онда настави. „Онг е стано 10штг на смртнои постелви мога деда, кои е умрго одг рана задобивенн одг-едногг мсдведа; и да ше Федорг, коп е онда бно момче одг осамнаеств година , коплћмг у грло погодјо медведа, оваи бн га свладао. Онг е изнео могг тешко ран1>ногг отца изг сече кодг Мохилева, и има да покаже четриаестБ почигована достоинм рана одг Француски мачева. Нетражећи хвале живи мирно у своши кућнци, и М1.1 неможо ништа бол-ћ. чинити, мо старати се , да му ништа неоскудева. Мои отацг у свима важмјимг приликама питао е за саветг овогг нерногг у бого друга, и било му е добро; иећу ни а, докг годг узмогЈ', другчје радити." СлЈта сада нви, да е Федорг некудг на комго отпшо, но да ће доћи, чимг се врати Официри се јоштг неко време разговараше о жирости такове старости да нш човекг мора завидитн. докг наипосле не устану, и доиаћннг оде да јоштг едномг промотри конгошнице, а ЛипинскШ и Оповг зас.едну играти шаха. Већг се почело смрачивати, кадг машрг Осин-ћвг уђе и за нмшг еданг старми козакг, кога бн официри држали да м_у е шестдесетг година, да га те одма кнезг Иванг представш био ка.о рвогг верногг Иваиа. „Помнслите само," рсче кнезг лготито, „Федорг е дознао, да е моВ лупеипцгј управптелв сг еднимг другаромг чивутиновимг пазар10 и да е доиста шестдесетг конн одведено. Федорг е за нвима у потеру ишо и задржао е вођу сг конкима у Уману. Конби су већг на степи, чпвути умакли и сада ми само остае сг бнћушкомг Андреомг прорачунити се, кое ће одма свршано бнти." „Нусти га, Душинко," замоли Федорг; „видишг, свакога властела краду, свакјт управителв краде — то е старо право, одкада е Кремла. Помисли, да муженикг (лупежг) за сву муку сада башг ништа нема, осимг сто камџ!а, за што ћешг се већг постарати. Отерашли га, то ће те јошг више оштетцти." „И.чашг право, старино," рече срдито кнезг, „некг буде, као што велишг. За остале кои-ћ погоди се сг чивутиномг, ерг га безг лготине нелогу гледати, и донеси ми новце." „Добро, киеже," мане Федорг глпвоиг; „по сада иорашг заповедвти, да се све за ри-

боловг спреми. Андрев ће неколико дана болестанг бнти; кадг оздрави , можемо већг есетру очекиваги. За три дана е Дн4старг тако нкг као млатило: и онда мораго бурадг за апварг и кесо већг спремна 6 бпи." ГраФг Липинскји приступи. „Смемг ли питати, о коме е риболову говорг?" упита. „бли о ономг што целу Русш аиваромг снабд-ћва ?" „Да богмф," одговори кнезг прјателвски. „Чимг се наше велике реке заледе, изађе све, што ићи може ва ледг; лгоди управо лове, жене и деца поре рибу, уде, одваго икру у велику бурадг, ваде бешику и чисте е. Све ради, смее се, пева, еде и ше колико кое може, што знате да у Русји ше маленкоств." „А како се лови?" „Наипре се аме у леду пробш, и на сваку се по човекг намести, држећи на дну остве, кое су на вргу оштре и нке. Гомилама исподг леда по\)у узг реку нодиу есетре, моруне и манви но вкусији стерлети тражећи згодно место да икру просиу и радо иду за светлости а такође и воздухомг, што нме на леду пропуштаго. Оме пду у дугимг редовима, кон кадг пмг се кои другарг извуче, мало на страну скрену, но то ји никако неузнемируе. — Иадамг се, да ћете и вм своимг присуствомг ову гожноруску свечаноств почествовати." „Радо! ако ми дозволите, чимг му г драго при томе одг користи бнтп," о Јговори графг, и приближи се старцу Федору, сг коимг на скоро поведе живг разговорг по походу 1812. године. (Свершетакг сл!>дуе.)

Ијгжв далћнкас* Ахг, у ономг свста краго! Уда.гкнг одг когг самв а, Гд'1> све красно к'о у раго, II умилно сунце сн; Гд'ћ све кити цвеће само, Полн. брда, гаи и долг; Ахг, да садг самв тамо, тамо, Престо бн ми срдца болг! Ахг, у ономг света краго ! Г,г1; ми грудва свака светг, Гд-ћ ме сва, сва спомиинго На могг жића раискјп цветг; Гд1> р'ћчв нашу чуешг само, Гдћ е мндни родг и домг; Ахг, да садг самв тамо, тамо, Лекг 6н нашо срдцу момг. Ахг, у ономг света краго ! Гд1> е драга моа садт,, Кого лгобећ', к'о у раго, Н спроведохг животг младг; Ко.ч ми е бнла само, бдно благо света тогг; Ахг. да садг самв тамо, тамо, Лдг бн преето срдца могг! Ахг, вратите том' ме крато! Гд-ћ е благји неба зракг. Да опетг жпвимг к'о у раго, Да ми срдца мине мракг; Ахг, врат'.те ми лгобу само, Па ма»Сно сужаиг робг, —

Ахг! пуст'те ме тамо, тамо, Онде нек' мои буде гробг! Иле — Мнле.

Ипдви вв п'1:па садавпвги резг©.ЧЈ 88,1». Изг Инд1в, те баснословне и обчаравагоће зем.тћ по природи , закону и поезш, наисгарје учености, наИизредн1и стихотвореиа сг углађенимг, црноманнстимг девончкимг оригиналомг свјго женски' лгобови, Саконтала, дрктада е лане телеграФска жица, крозг Европу и Енглеску, доносећи ужасне в г ћсти о хилндостручномг убиству и хилндостручномг пожару. Црноманнсти, сувоннви урођеницн одг хилнде година по Брами и Буди самоуиишгеи-ћ душевно и тћлесно као наИвећу нв^ову ц-ћлв у изкуственов пропасти и утонленго тражећи , саннгоћи и живећи у лснбости , као нвшва иаивнша божесгва, кон на плавомг лотовомг'") цвећу спаваго, пуна милосрД1Н и сажаленн по нмовомг будическомг моралу, кои ннивнше о христјлнству положене дужносги ненрЈатслБскои лгобови, а распетје самолгобЈго па хиладу начина иредставла, исти урођеницм устали су противг Енглеза , кои су ш одг сто година почели цивилизнрати и у христЈннскЈИ законг обраћати, и то сг тпгровомг ирости и слоиовимг бесниломг тако, да су савг европск1и народг, кои су тамо нашди, нештедећн ни жену ни дете безг сажаленн мачу, а све јСвропеиске куће и зградс, до кои су само допрети могли, пламеиу предали. Стара главна варошг индискогг народа, Делхи, са нћнимг великимг Могуломг, пала е у руке бунтовника и у окололежећимг варошима иста нроств противг свега енглескогг беснила е. Шго нје могло у б-ћгству спасенЈе наћи, нашло е у рукама беонећи смртк, старо н мдадо, жена и дете. Како ли су морали Енглези за овн сто година цивнлизирати и у хриспаиство обраћати, те су едно одг хилнде година самосилтемг, закономг душевно и т^ћлесно изнурено, кг слабомг безсловесномг , баровито-билвномг животј - привезано жителБство за ово зверско убиство побудили и подигли ! Одкудг е то произишло и шта се особито догодило? — Покушаћу' да укратко, у колико ми силе допушгаго , на то одговорг дамг. На гожномг краго внсоколежеће или Сред1гћ Аз16 подиже се наввншги вр', Хималан, вечит.имг снегомг и ледомг покривенг; Немцм га називаго „Снежна палата (бсћпеера1аб1)." ГОжно одмвде дилћ подижу се други снежни брегови са страшнимг провалама; много да .1 ћ одавде подиже се и грсћји брсгг шумама еловимг, растовимг, чамовимг и т. д. покривеиг, а разнимг, изобилнииг плодород1емг обкруженг; западно подшку се миогп брежулкцн, источно пакг протежу се барс и миоге долине , пуне разнБ1 растћијн, одг кои многа добнла су имена енглезка. Одг животшгћ налази се овде крокодила, змЈа «ј 1отх дрво у Африкп га врло сладкилг пјодоји.