Podunavka Zemun

103

иодувв гвгвм.

шарени и дебе.ш ; маЛмуна , слоноиа , леопарда, дебелоглави н шарени тигрова и др. Грдна та „Снежна палата (Хпмалал)" 350 геограФнчесни милн у дужину а 40 — 50. м. одг запада кђ Истоку у ширнну заузнмагоћи протеа;е се до мора, гди се губи и у Енропу непредази; она опред^ћлама клпму и физичнмн зеилвонист>; дал-ћ заштићана землЂ у Азш одг Сибирскогг ветра. Сг овогг брега произтичу нанвеће реке у шжноВ Азјн: Индусг , Врамапутра н светии Гангесг са 58 велики лађоноснм н иногоброншл манБИ р^ћка. Светии Гангесг (света ..Ганга") тече среднномг раа (РагаЛеб), наводнлва и оплодорођнва миоге долине и пола , у конма пириначг, пам}'кг, шећерна трска и тако назване гигантиске смокве расту Изг н-ћговм 'споредни бара окићенг е раи плавимг лотовимг цвећемг. На едномг рукаву Ганггса сг горн-ћ <етране (р-ћке 10мна *) лежи стара варошв АрЈерг, у к010и црни староседнши жнве. Стара главна варошв АрЈерскогг царства, Делхи, некада столнца велнки мо1ула или владателн свјго други индиски држава, а сада шштг седиште последн-ћ великогг могула Фамнлјв, била 6 такође главнии узрокг садашн-ћ револуше, кол се овде о убиству св1го Енглеза и избору едногг одг потомаке великогг мо!ула за владателн Индје породила. Делхи заузима шштг и садг просторг одг седамг геограФически мила, али негдашнви мил1онг житела спао е на 300 000 а подг Енглезнма едва на 200 000 тако, да су многе развалнне, пустин-ћ н пештере у средг варошн постале; у коима се отровне змје и дивлки зверови легз'. Одг ноловине XII. века као столица нвганиски господара постала е она една красна и великол^ћпна варошк, гди текг што е почела цветати, кадг у половини XVI века са Бабуромг столица великн могула ностане. Последнви одг ови мораде е, почемг е одг Марата и Авгана лритесн-ћнг био, Енглезима, кои су и онако многимг землама индискимг обвладали, уступити. Онг буде са званјн свргнутг, као што су одг тогг времена многе противне кра.тћве и кннжеве индиске сбацили , но то су чинили , не што би Индшнцима бол1; господаре желили, ерг на то нису ни мислили, него нрихода ради, кои су изцеђиван+.мг и мучен1;мг народа доб1нли, а толи на г цивилизац1К) и христшнизиранк" Кром+» тога на готово поенглезенимг и по иовомг начину устроенимг прибрежјама морскимг, иодигнуте велике вароши, пристаништа, лађе, тргопине и д^ћлаонице сваке струке давале су трезвенји и обичнЈи нидг, Велике р^ћке у многимг, широкимг, уплетенимг руковима крозг блатне или сунцемг осушене равнпце проднру и на едну милго у БенгалскЈВ морснЈИ заливг утичу, само Индусг и 1оштг неке реке у ИндискШ Океанг ; више нви, кое неизвиру изг Хималаа, иего сн западни планнна Бомбан, источно упадаго. Особито геограФическо исторично нзображеио езгро Индје лежи око Гангеса , кои тече крозг топле , влажне , плодородне , често наводЏеленг, овоит, рЂкомг често србске миике Де«у ПЈ'ОКДИН10.

н"ћне и одг великогг оркана порушене долине Бенгала , у коега топлои и жаркои клими висонопоетскЈИ, снижниП, природиП законг Индра, стари Арјера, влади, кои е Индјннце ј г мучећемг, школастичномг д*ховенству Брамнна и протестанскомг Евангелјго Бз г да, у закону самоз'ништенн и избавленја одг сваке обмане и преваре, избавлешн одг безсмртјн и ирепоро1)снн утврдјо; по представланк) нкјовомг на плавомг лотовомг лишћу топли барски вода богг Висну, спавагоћи, трску, рогозг, бамбусову трску, кокос-палме и шуме дарчинове тако вмсоко подиже и тако густо надг круномг упштенилг раст&шемг затвара, да никаква човечја сила неможе тамо допрети, н само носорогг, слонг и бенгилскш тигарг крозг нровале и пролазе продрети, са змјнма и крокодилима нребивати и између себе крвити се могу. Осимг два главна племена, кавкаскогг, отворено-црни Арјера и дрЈтогг затворено-црни, сурови урођеиика (названи Кудра нлн Судра или Парја) има и други многоброГшм племена, кнс|1и, сектШ и одлука. Брамнни гоне ове одлуке до несносиме многостручности, да би се одг законн и церемоше разликовали, да би изг побожности наПмучителнЈК) на землки бедз' подноснли , сг ко1омг се само спасенје и опроштеше получава одг наивишегг надземногг Бога богова н лгодјн, Браме. Све истинито и постоеће кодг нби е сћнг, обмана, превара и лажћ. Браминн уче, да ко на исто поверуе или се томе ода или безг икаквогг узрока протнву закона и догмата устане, таИ се за казнБ после смрти сто пута , хилндупута и у слћдству какве ногрешке тако често као шакалг *) илн као негдашнви зверови препорођава, постане рутавг и т. д. 'Гако дакле стра' о нрепорођешо после смртн принуђава да наинеће муке на землБи подносе. Затимг долазе чудновате церемонје жертвоприношенјн, кое у гд-ћкоимг случневима пуни 15 месеци трае, данизданг ливагоћн масло на ватру. Многе предмете нису смели ести , а многоброини башг ни коснути се, подг тимг свинска мастБ, кого су Енглези при правленго фишека употреблнвали, и шдове индиске труне силомг нагонили да нсгима се служе што е особитиН и наПпречЈВ узрокг револуцје. Духовне и светске муке законо-строгогг државногг и духовногг самосилјн, мучен^ћ у борби са попуштагоћемг климомг, отровнимг испарешнма и прождрлкивимг животиннма, мртва суша, беснећа олун, хилндо-стручниИ страхг о хнлндогодишн^ћмг препорођенго — све то побуђуе Индјннца, да ће после ове муке доћи у блаженство. Релипн, кого е као проснкг по свету идући кралћнскп'} синг Бј'да проповедао, до безумо! е узвишена и наПснажнЈн релип н Аз1е, кон много внше верни нма, него хрнстјннство. Она е безбожна и све што е истинито одриче. Она учи, да 6 све превара и обмана оенмг наИвишегг божества. Има само едногг суштеетвеногг и истинитогг а то е ништоћа. Све нсгиннто *) Спада у родг спаса прожлрлкива зверка, жихји у Ицд>и иаликг е на курнка.

и право н'ћно естБ мука Овдко узвмшено безумје запста небм народг кг себи привукло, да 1пе Буда унишпо богове, касте и церемонјнлно мучен4. У место тога пакг дао е напкраснји иоралг о лгобови и сажаленн снрамг свакогг створенн, коме се у несрећи, као што е уобште, јоштг више досађивати, и путг кг избавлешгоу ништоћн досадомг и страсти отежчати несме. Ц-ћломудреностБ, стрп^ћше, милосрдје равнодушностб спрнмг св1го болова, одлучен-ћ одг сваке истинитости и н-ћне обмане, уништен^ тћла и душе постеиено до абсолутне ништоће, стра' одг свега истинигогг и човечЈегг дћланн т. е. слобода живота и радо тб паштенн — с ;е е т.> бмло и естБ дражесгБ и ми.шна Будизма. „У практичномг жнвотј -," вели М. Дункерг, „Индјннцима 1не ништа друго, до дугоупражннваногг гонаштва у стрпленго, стало. Премда е стара система вере и науке у Индш одг хилнде година постониа остала (иосле енглескогг стогодншн Ђ гб циннлизиранн едва се лане една удовица ше дала спалнти, него се удала), опетг се у Индјннаца она упорностБ развила, кого дуго и тежко угн-ћтаванћ принуђава , да се у првобитне и снажне нрави поврати, она сила противности, код се савјн, али нсломн, она хитроств и лукавство, коима угн-ћтении Јтн^ћтателго накнађуе штету, томе онг снломг ништа неможе наудити. (И ако онг напосл^дку у очаннго силомг проба — тежко угн -ћтателБИма !) НавичаД одрпцанн и мученн, надежд I сн емрћу сваке обмане и свјго окова ослободити се, и наббесмв тирннство Ис ама и Монгола донустнло е Индјннцима противити се, јошгг и данасг зна малодушнии Бенгалацг, ако икако друппн неможе бити, а оно барг мнрно и спокоИно умрети. Шго се НБЈови угнћтателн тнче, о конма самг Танмсг говори , да они никадг неби тако посгупали, него хтели су са интересг Индје радити , али о нБима президенгг саданпгћ источне компан1е нвно истраживши рачуне, изнснјо е, да су они за овц последнБи четрнаестБ година 2,000,000,000 талира (200,000.000 фун.) изг Индје изнели, а само 1 ,400,000 за исто издали, Г. Нортонг у своме д-ћлу о президентству у Мадрасу сл-ћдугоћ1в резултатг сго одпшнћгг цивилизиранн изводи: „бдно осиромашено , понижено жителБство, тежко путове упознавши, приходе пренебрегнувши , зем.гћ неишагоћи на про ■ даго, добру землго оставнвши збогг безг труда задобивеногг данка, хилндама нБива пусто лежећи, притомг никаква поболБшан^ прихода , воспитаван^ћ пренебрегава, право слободе е шала." Што се ови угн^ћтателн тиче, народг е и то у СВ0109 за Енглеске интересе вобнички изученон трупн на убиство и пожарг противг нби з'стао. .1. Ст. Колестћ на го^па. Каогодг што на мору свакогг поготову путника морска болестк спопада, тако исто осећа готово свашИ, кои се на високе горе пенЂ, повређена свога здравдл, где внше, где ман^. Такво