Podunavka Zemun

170

ПОДУВ1.4ПК4«

пишг пррдг Аничинимг отцомг, онг ће т» заиста желго изпунити." „Али старм!!, богатнД арендаторг, Бисотг, иште Аницј ' !" рече нладмн селннннг. „Н неверуемг, да ће Робертг старомг човеку младу свок) кћерв за жену дати," т1) 11110 га свештенпкг. в Садг Францу, иди сг Богомг твомг опредЈЈленго, буди скроманг, честанг п прн.тћжанг, па ће те божјн номоћв узастопце пратити!" Плачућн остави Францг честногг свештеника, и одпутуе изг тужногг сеоца, у комг е толико временк срећно проживјо. 1оштг еданпутг заустави се на брежулвку, сг когг последнБИ путг погледа на КарилБонг, помоли се Богу усрдномг молитвомг, да Аиицу сачува одг сваке беде и невол-ћ, докг се неврати, затимг упути се хитно шпрокимг друмомг кг далвномг Паризу. После више дана ода угледа Францг уморенг предг вече за чудо велику вароињ предг собомг , и удивл4нг гледаше велпке куће , кое се предт, нвимг , рекао бн човекг до неба подизау. Седпе подг едно мало дрво, извади нешто мало естива , кое е шштг у селЈ' спремш, и поеде сг веселимг срдцемг , ерг нам-ћра н-ћговогг пута, източникг, изг когг е произтицала н^ћгова срећа, бша е предг нвимг. „Тамо ћу мож'да приспћти срећно и сг ве.тикомг надеждомг," рече, „но како ћу се отуда вратити, срећанг и богатг или снрома и презренг ?" „То ће одг тебе зависити, дечко !" одговори неко иза Франца. Крзо се осврне младми селанинг и снази едногг дугачкогг човека , кои е на неколико корака одг нћга на травн седјо и мирно пуппо. „Ви сте ме амачно чули господине?" „Капгв Ш1 речнце нисамв чуо, шта си говорш," одговори човекг сг луломг у усти. „Твт желишгтвого срећу у Иаризу приуготовити, земл-ћ.гћлче? Морашв мудро започети, ерг веруи ми варошв е пуна свакоаки невалалаца, кои су изг исте нам-ћре у Паризг дошли, бси л' досга новаца понео?" „П самв сирома, господине, сва моа готовина састои се у иеколико Франака." Странацг почемг е новуко неколпко дима изг чибука , рече : „Неће бв1ти за тебе рђаво, дечко, ако тм каквогг прјатела имао б}'дешг, кои бв1 те са животомг у Паризу упознао. Тц ме се нко тичешг, будући си валанг и окретанг младнћг, а такви се потребуго — може бв1ти да ћу се решнти, да те подг мое руковођен^ћ и надзирап-ћ узмемг." „Богг нека вамг плати, господине, што вн толико добра кг едномг селанину указуете, али знате ли п имамг едногг уака у Пнризу, ПортЈера Брасина у гостјонинн госпое Марје, а и демг кодг нћга, ерг ме е онг истои госпои за послужитела препоручш." „Данасг га нећешг наћи," рече странацг, „али а ти могу за ову ноћв приб^ћжиште наћи, коме нема пара у Паризу. Тн можешг у веселомг друштву евтино проћи, докле годг ти се допада."

„Вн сте врло добри, господине !" „Ако оћешг, моп свте, и ћу се сг тобомг вратити у варошв. У осталомг шштг тн напомин^ћмг, да самв ОФпцирг Калјерг. старнп вонникг, кои самв после битке кодг бне збогг велике ранне, кого самв у бого задобш, одпуштенг. Али доћиће време дечко, када ће и наша срећа процватити!" Обое устану, и пођу у варошв ; превећг срећннИ Францг држао е то за посп ћшннО знакг, што е у самомг почетку нашао прштелл, кои му се обећао, да ће га сов-ћтима и у д1>лу подпомоћи. У путу приповедао е опг старомг вопнику све патн^ћ, и поволвносјн свогг живота, па и саму лгобовв кг Аницн Н1в затајо. „То е будаласто ," рече старвмЧ воГшпкг. „Л бн се обкладјо , да си пре месецг дана у вароши бвш , тн бн заборавш па твого се.шнку и л 10610 бн углађену Паризкинго са коврчицама и шеширомг окнћенимг пер^ћмг, о п то знамг!" „Шта вн мнслите, г. Ка.иеру ?" повиче младићг зацрвенивши се. „Докг самв живг, то неће бнти, да а другу лгобимв а не Аннцу РобертовЈ'!" „Добро, младићу, аПдмо левомг страномг, па ћемо доћи у улицу кодг „рибн-ћгг котла," и недалеко одавде лежи гостјоница мое прјателвице госпое Мабелг, гди ћешг се упознати са отм'ћнимг и веселимг друштвомг. У осталомг сав-ћтуемг те, Францу, да се у Паризу нпчему недивпшг, или да твое дпвлен-ћ нвно непоказуешг, ипаче ће те познати као неотесана селнннна, и изсмеаваће те. Варошанп су сасвимг другончји одг селана, — и — ово немоП нпкадг заборавити, свше моп, — у каквомг се кол} - уватишг, онако морашг пгратн !" Офицпрг приспћ садг са своимг младимг сапутникомг у едну узану улпцу, где су нечисте и поабане куће пуне загушлвивогг и убиточногг воздуха бнле, кои е изг прозора и днмннка разнн крчмЈП изплазш. Нредг едномг таковомг заустави се Калјерг и повуче за собомг свога клГента у мрачно кућпФ, предвор-ћ, Посртагоћи и едно друго пигагоћи изиђу на посл-ћдку у едну авл1го врло малу, коа се као трска пзмеђ' огромин зданја прз 7 жаше, и одавде покаже му ОФицнрг неке степене, по кои се силазило у едну прилично велпку собу, коа е бнла лампомг осветлћна. „Добро вече, мати Мабелг! ДаИ менп и овомг маломг жутоклгону по едну чашу ракје, да се куц немо, штсмо срећно приспћли у Паризг," рече официрг едноб староГг, гнусноИ жени, коа кодг оџака на еднов клупици сеђаше. „Каквогг сте то дерана довелн, КалЈеру?" упнта стара , лшћи ракје изг едногг землапогг суда. „Ово е едногг селака свшг, кои ће у Паризу науке слушати. Мо0 прјнтелв Францг оста ће за неколико дана овде, мати Мабелг, и надамг се, да ће оваи младнВ човекг врлни гласг, коа ваша гостшница у Паризу ужива, за савршено истиннв наћи." „Зацело, оФициру, онг треба да буде за-

дополаиг! Седите мол господо , и вн, младићу, можете ми предати на сохранен4 вашу путничку торбу." Безазленвш Францг преда свое иман4 матерн Мабелг, коа са истимг оде, и мало затимг врати се са неколициномг лгодј^, кои Калјера сг ускликомг поздраве , као прјатела, кои се после ДЈ -гогг одсудствја }' кругу свои домаћи опетг нашао. Ка.нерг баци петг франака Мабели у крпло и заповеди шИ, да донесе на асталг пунг зем.шнвШ судг ракје, како бн за срећннВ повратакг свое старе прјнте.гћ почастјо. в Али, гди е ЛуИза, 1ока и остале хул-ћ ?" повиче едаиг одг лгодШ. „Оне се 10штг намештам и гладе, Гвидо!" одговори мати Мабелг. „Само п В, Францу," рече ОФицирг Кал!ерг, пруживши младићу едну чашу раше. „Опомени се, да си у Парпзу, где се нестиде као у вашемг селу. Куцните се господо! За здрав.тћ нашегг младогг прјатели, валапогг екоиома изг Карденона!" „Карилвонг!" поправи Францг. „Или Карилвонг , у ствари нечнпи ништа," продужи ОФпцнрг. „Али морате сви уканг изпити, угурсузг бно, кои све неизпје!" „Да живи на многаа л^ћта!" повичу сви; „укапг ! укапг !" Са великомг мукомг изше Францг ракјго, онг е одма осетш, како се ако ниће ночело мутпти по глави, но офпцпрг напуни му нзпразн^ћну чашу опетг. Докг су се лмди пјгоћи ракјго разговарали, отвори се еданг капакг, кои е на крову у соби намештенг бвш, спусте се озго л^ћствице и три женскшгћ сасвимг гадне снђу доле, кое свп частећи се гласно поздраве. „Оди овамо, лгобезна ЛуИзо!" повиче Гвидо. „Дуго самв за тобомв чезнЈ'о, али мати Мабелв рече, небн требало да си последн-ћ пјанство одспавала." „Благодаримг ти што се тако мене сећашг Гвндо," предусретне га девоика, „а садг идемг да седнемг поредг малогг страшлвивогг странца, кои се данасг првмн п} г тг сг нама у пашоИ госткншцн сасгао. Иачини мн месго лепни младићу, да се мила ЛуВза до тебе посади, па ако ми се допаднешг узећу те за лгобезника." „Н вамг благодаримг , господична ," рече Францг узплаиренг, „а већг имамг лгобезну, малу лепу селннку, кол се зове Аница Робертова." „Срамг те бнло, лепви"! селанине, тн си нез'чтивг и за казпв твое суровости морашг ми дати еданг полгобацг, но пре тога, даи да поп!емо по едну чашу рак1б у име напредована наше ране лгобови !" Сг овнмг речма зграби ЛуВза пз г ну чашу и на душакг изкапи. Офнцирг натера Франца, да и онг едну поп1е. „Ха , ха , вн Паризл1е , весели сте лгоди," смеаше се мало доваћеннВ младићг, „кадг би ме видила овде Аница или господинг свештеникг! — Луиза, пусти ме, тн ме уеде за ообразг !"