Podunavka Zemun

ЛПГТћ 31 311Е1ВУ II Н1УКУ

171

„бднако га заговараП, Лубзо, како бн чезнв за постоибиномг заборавт. Попите све децо, ма!И Мабелг донеће 10штг," повиче КалЈерг, Г АПде, Хјго , на твого срећу, стнра кртидо!" „Мн се одг свегг срдца радуемо, официру, што си опетг дошао. И ако е бура све гаЈпе прогутала, кое е самг ђаво изнашао. Знашг ли јоштг, како смо малу стару жену у улицм Бис1ерг — — бшо е красно д-ћло!" „бзшг за зубе, Хуго — такова д-ћла треба заборавити. ШВ, Францу, оди ближе, да живи Аница, наилепша д-ћвица у Карилкону!" „Одпјдмг вамг здравицу, нека живи сладко дете!" одговори напитив Францг, изпразнивши чашу. Ахг .1 уМза, како си глусна, тако ми Бога, као сова !" Луиза га поздрави са по добримг шамароиг, и младмВ селннинг сурва се са столице подг асталг. Друштво се насмее, а ЛуОза, почемг н^ногг непристоиногг сус-ћда јоштг едаредг ногомг удари, седне до Гвидоа. „6 ји готовг селанинг?" упмта полагано оФицпрг. „Онг е трештенг шннг!" рече Хуго. „Добро, оставте га нека мирно спава," продужи ОФицирг , „п се неморамг н'ђга ради устручавати. Вм знате дакле мои прјптелки, да самћ гоче увече весео и здравг присп4о у Паризг, почемг самв безг дозволенн мои чувара изг дрвене колебе тулонске умакао. Ту треба одважности, децо, изг тавнице побећи — но у томе самв усггћо. Мм ћемо опетг наше послове заеднички вршити, и да бв! засведочЈо, да самв н јоштг онаи стармП, то ћемо шштг идуће ноћи предузети еданг носао. Дакле еве е готово , само н имамг јоштг едну малу посћту учинити, да бн се о начину живота едногг богатогг звекана изв^ћстш, и одма можемо бацити коцку на дукате." „Тн си драгш каменг, ОФпциру, и мн смо нре упознали твого ненакнадиму вредностг, него што си тн погреипо. Шеданг тако важанг посао ше извршенг. Неколико сатова, свиленн марама и готово празнн кеса бно е нашг савг нриходг после толики усилнвана, тако да смо морали поскапати одг глади. Али садг почемг е нашг стармД вождг опетг на вр'у, то ће наше друштво на ново процватити и каса у болм поредакг доћи," рече Хуго. „А кога ћемо поодити наступагоће ноћи ? и упнта Гвидо. „У улицм св. Хоноре обитава еданг врло богатг старацг одвоенг одг свогг слуге — али спава ли таи опјенг селлкг тврдо подг асталомг?" запнта ОФицирг. „Онг спава сладко!" одговори Луиза ударивши га ногомг. Младмв селакг додуше много е раше пошо, но опетг не толико, да е свеств изгубјо. Кадг га е потомг разарена девовка добромг ћушкомг подг асталг сурвала, чишо се да е сасвимг гиннг, како бм се еданпутг гнусне н^жности ЛуИзе и несносногг ганнчена опростјо. Сг грозсн^дг дозна кзг разговора злнковаца, у ка -

кво е друштво пао, и увидш е, да се само лукавствомг одавде спасти може, зато и предузме, да изигра ролу шлнаца. дНо зашто сте довели, Калјеру, овога селака? Има ли новаца кодг себе? „Нема, Гвидо, али нужданг намг е. Онг ће морати као келнерг у госпоиици старе, богате госпое Мар^е служити. Ако изрндногг и поштеногг младића виномг и девоикама покваримо, бмће нашг и тада ће сво благо госпое Марје у г нашимг рукама бнти — остане ли пакг честанг то ћу н, као н4говг прЈнтелк, скоро прилику улучити, кућу и начинг живота старе госпое у прсте упознати , како бм госпои бригу за н^но иман^ћ сг врата скинуо. Мати Мабелг молимг васг, немоите иишта изг свежлан селака изгубити, јошг му морате добру постелго за ову ноћк прјуготовити." „Све, како вн наредите, Калјеру!" промумла стара угостителкка. „Слушаите дакле, Гвидо и Хуго, шта самк н намерш за наступагоћу ноћк," настави официрг. „У пола ноћи морате бнти у улуци св. Хоноре предг кућомг подг броемг 27. Вм ћете на нашг познатнД знакг ближе приступити и плнчку, кого ћемо мн на конопцу крозг прозорг спуотити, пршмнти. Докг и и Вернерг Јоштг за коД тренутакг по сандуцима и орманима потражимо, дотле вн добро, ков вамг будемо дали, кодг матере Мабелг однесите. То е ваша дужностБ идуће ноћи; а са етаримг господиномг и н-ћговимг послужител^мг н и Вернерг бмћемо готови." „Тада ће Вернерг већу частБ плнчке имати него мм!" — промумла Хуго. „Тако е," одговори официрг, „али ћемо тога ради и већу опасностБ поднети, ерг неверуемг , да ћемо моћи шго учинити безг борбе и оружа." „Официрг има право," рече Гвидо. „Што смо ово неколпко стотииа Франака добБми, то е одг времена повратка нашегг, старогг одважногг вожда. Време нужде прошло е ! У осталомг да богме Вернеру треба више новаца, почемг нам-ћрава да уда едну одг свои' кћерц"!! „Обећавашг ли ми нову капу, Гвидо, ако сутра у предузетоИ нам^ћри срећно успешг? - ' запнта ЛуОза. „Добмћешг, па шшг како красну, моИ анђеле ! А гле! мм смо заборавили, да пјемо — напуните сви чаше, некг живи нашг дрск10, веселнЛ есниФг!" Садг наступи праздникг Бахуса, кои ни перо И1е у станго оппсати и кои е до еванућа трано. Францг е мирно на патосу лежао и кадг е угоетитеЛБка крадлБивце опоменула да евиће, увнтп офицпрг младогг селака за руку , и почне га дрмати да се пробуди. „Хо, хо! шта оћете? ко сте вн? повиче Францг подижући се. „Гди самБ и дакле? У соби на патосу — како саиБ овде дошао?" „Т I л си дубоко у чашу завирш, моД окретннВ младићу!" насмее се оФицирг, „то ништа нешкоди, да, тн си човекг и красникг шштг сувнше ! Ј

„Но зашто ме неоднесосте на постелго?" рече Францг, „заиста сви су ми члнпци одг тврдогг патоса тако изнурени, да управо неосећамг, есу ли мои!" „Збогг тога иди садг у постелго, мои друже и испанаИ се добро. После неколико часова л ћу те пробудити, да ти Иаризг покажемг." „Знате л' г. Калјерг, н бн волео, кадг бн могао изићи мало на св^ћжји готренБи воздухг^ овде е велика запара. Пустите ме да изиђемг ето ме|после неколико тренутака." „У Паризу нема никадг св-ћжегг воздуха, моД сине. Лези само у постелго и одпочини за неколико часова, па ћемо после нћи проодати се, а доцше доћи ћемо на ручакг кодг мапке Мабелг — и самБ већг видјо дебелу гуску, кого 6 иочитанн достовна госпон нослала у плеху да се пече!" Мати Мабелг одведе Франца у едну малу собицу, у којоп е бмла већг намештена постелн и стара му желаше тихо одпочшшЉ, уштинувши га за н-ћжнмИ образг. Францг легне, но никако ше могао ока затворити, злочинсгво, кое су наумнлн наступагоће ноћи извршити, еднако му се по памети мело, и ненрестано е разбЈао главу шта ће предузети да ово уклони. Да е ОФицирг на н4га нодозревао, прим^ћтјо е, а тако исто бмо е уверенг, да ће га овав у невалалсТву уплести и изг вида неизгубити. Докг е овако размишлнвагоћн на посгелБИ лежао, спази случаино орманг на комг стонше еданг лончићг, купа и друго посу ђе, гди е бмла и една стара справа за ппсан1>. Брзо устане Францг узме дивитг и неро, успе неколикр капкЈп воде у изсушено мастило и тада срећно усн^ћ, да е иосле некогг траженн у едноп старои кнБижурини и еданг листг беле артче нашао. „Богг, да ти да и на овомг и на ономг свету, добрм свеиггсниче, што си ме научјо писати," рече младићг. _Сг овомг вештиномг и божЈомг помоћи бмћу у станго крваво злочинство осуетити, а крвожедну чету у руке правде пре дати." Потомг напише следугоћи неколико врстти : „Ове ће ноћи напасти злочинци кућу у улици св. Хоноре подг Броемг 27. и богатогг старца, кои у нстои самг са своимг слутомг обитава, убити. Они ће плнчку око пола ноћи на едномг конопцу на улицу спустити, гди ће два иомагача пришити и у свого разбоВничку пећину однеги Ф. Дипресг изг Карингола, у гост10ницБ1 кодг госпое Марје. Францг савје арпго, мете у џепг и пошто е писаће ствари опетг на свое место оставјо, легне да спокопно одпочива п сладко заспи, докг га непробуди оФицирг. „Устав, младићу !" повиче лупежг, „аиде да се мало проодамо, да се навикнешг на парисмв воздухг." „Ако васг смемг молити г. офциру, однедите ме у госпоницу г. Марје, нко чезнемг, да видимг могг рођака," замоли Францг. „Тамо ћешг екоро доћи, сине моб, к еааћ