Podunavka Zemun

174

ПОДУ1КПГ.1.

морали Еиглезн пост}'пати , те су ов}' смешећу се и стрпелмшу масз' у беснило и нросгБ довели! Ла и садг уојчга се сами и свое ФамилЈв , само да небм иосле што сђ Енглезима имали, толико су противг ш,и огорчени, као што су то и у ошум1-комг рату чиннли. 0 слћдствама садан4гг бомбардирана знамо неколико чертн!, н. ир. да се е у едномг селу кодг Кантона, гди су Енглези наигруб1б скотско силованћ употреблавали , готово цео родг женскЈП , одчасти нре тога , а одчасти после тога, зверовима препреченг, самг живота л!1шн>. Женска и висока лица никада се немогу нидпти на Физик-штреет-у, они се на носила, коа тамо дрошке и омнибусг заступаго, одг „КулЈе-а" носе са нредв-ћстницима, кои немилосрдно тукући лгоде путг високимг лицама крче п места приуготовлнваго. У обште види се, да се ономе, кои терете носи, почиташв указуе. Тежко натоварени носјоци котарицама сг воћемг корачаго слободно и гураго неказнЉни све на стран}', и нкко несме да писне. Иза зидомг опасане вароши Манџ}'-е (коа 3 650, наипосле између свјго Хинески вароша, династш Мапџу-е брои а особито одкако е независимостб вицекрал-ћва сачувала) обитаваго висока надлежателства и богати трговци, кои увече по обнчаго Лондонскомг, свов посао оставлнго, да б!>1 у свов палате ишли спавати, само што се Лондоиг у околини журу, а Кантонг у внутреНОСТБ. Неки су често са опасности живота улазили унутра, али ништа нису друго могли видити, до уски змица и неколпко ведиколАпни палата. Правип жнвотг влада у предградјнма, одг кои едно са 300.000 жителн са свимг на води лежп. Баште, крчме, играонице све леже у предградјама. Игре и обкладе главна е страстБ, на] очито са препелицама. Препелице заменгого тамо енглеско утркиван& сг конБма. На средг улице особито на боишту изазову се два притнжатели препелица на двобов, погоде се о двобого, стану т кругу гледаоца, кои се тако исто на едну или другу препелиц}' обкладе, и свое са вештимг челичнимг ноктима оружане, научене борце изиесу. Почемг су све обкладе покупл&не, пусте <:е борци. Жестокји се двобои одиочне, и дотле се крве, докг една непобегне или мртва на месту оетане. Затииг се заоре гласови и пл-ћсканн са св1го страна и новци у изравнанго промене зазвече. Понегда нађе се некји занешеннкг, кои овимг усхићенг таков}' цену на победителкицу ноложи , кого она невреди, и то одма посде по61>де. Учити, проднвати и обкладитн се збогг препелице главна е страстБ готово кодг свјго. класа. Мандарини пакг воле борен-ћ петлова. Тако ксто биваго игре сг картаиа, шахг, домине, коцке, куглана, и т. д. и играчи уобшге задоволБин су. Обклада и игра сг препелицама, наистрастше влада п кодг рибара и лађара. Они се могу готово по свуда видити боси , нолунаги са краткимг чибучићма у уст'ма у р4цн, бари и на ''.униу , гди абогв борећи се ирепелица леже и вребаго.

Но шта овде може човекг изванредно видитп, кое ларму и стеннн , 1> прнчиннва? бданг тако званБП"} „Ча"- или в Кангз'е -путникг" са дрвеномг о врату гредомг одг 60 до 200 фун. тежине на ланцу утврђеномг тј 'де корача. Има и такови, коима су руке у виег везане. На овоИ греди, кого преступннкг често неделама и месецима по свакји данг Ј'лицомг вј-че, ако се на жаркомг дану сг нкомг нестропошта или одг вође небуде камџјанг, прилепл-ћно е судевско рћшен1е и пов Ј зстб нћговогг престз'пленјн. У обште узевши казни су у Хини гнусне и свир^пе. Ако б">! се некада о срднки „западне цивилизаЦ1е" противу овога варварсгва изв-ћстили и убеђен-ћ получили, да ће се варварство доиста уништити, т. е. да се Хинезима човечноетБ и ослобођен-ћ даде, могла би се са енглескомг политикомг помирити. Али она се оснива на ошгому, лажи и лицем-ћрству. Шеданг благопристоанг човекг несме се изнсиити, да се сг овомг споразумети може.

ДЈвааавг'®. ј зо ©д-љ Грка Ла!>одои1е«. Силанг гонакг Момчило воИвода Одг бЈела Нирлитора града; ПетоП воЛсци Душанг воиводз'в 175 Са рођакомг, младимг ГОг-Богданомг Одг ГЈрокупла града бјелога. Са петг страна Срби ударише Крозг државе цара Цариградека, Широмг иду, далек' осванху, 180 Прихватише сву МаћедонЈго, Да имг нико на путг не станше До Солуна града у Прнморго. Кадг су бмли на домакг (013-113', Сукоби ихг Цариградска вонска. 185 Его Србу копце у сусрећу Грчадје до двЈеста тисућа, Гђе се срелн, ту се и иобили; Но послушаИ бого започетка: Н када се Грци помолише 190 У широко пол4 подг Солуномг, Предг нБИма се гонакг угледао На б }'1нну на конго кулашу, Измакао бјеше предг Грцима, Небн н-ћга довикао гласомг; 195 А каква е сила на очима, Црне масти, а окошта створа, Мрка ока, вучјн погледа, Исто мун15 6110 одг оч1го Ка' одг мрка у вече облака 200 Рамена му нрошли мрки брци, Јгћеноћа му и сила на лицу, Џинг страховит', поносисе холо, П1то га храни царг у Цариграду Дике ради, да ме&данг дјели, 205 Е не бЈеше бон ни меИдапа Ни царг мога узбити крашне Незг џинова зора и гонаштва; Мучна сила далеки гласг дала, На све стране страшна џина хвале, 210 Но садг иде }'зг царевз' воиску, Са Србима да чини гонаштво, II сломје силу Душанов}'. Кадг се хала Србима прикучи, Громовито у Србе дозива: 215 г Да ли има у Срба гонака, „6 л' га на ооп опремила маПка. „Данасг са миомг неиданг да дјели,

„Да СВ16ТЈ - каже на .видикЈ', и Да 1' гоначкЈ' сиеу посисао 220 „Браћи својои образг освјетлнвши." Кадг гласг пуче по тоИ СрбскоВ воПсци, Шта да видишг чуда великога! Кол'ко воиске, толико гонака, Србнна силнихг мевданџјн. 225 Ут г ћче се еданг предг другога, Сваки каилг мевданг дјелити, Сваки каилг име стећи славно. Али Душанг свјема на гласг дае, Нека знаду крал1јву замјвну, 230 Одг Дробннка вобводЈ' Момчила. Џину слика онг е сваколика, Што почесто рађа Херцеговка. Момчилу е Душанг говорш: „О гоначе, Момчило вобвода! 235 ,,У гебе се могј * поз здати, „Да ћешг меиданг данасг отворити, „И погубит' Грчка заточника. т Ну опреми крилата чилаша, '„Пођи ег Богомг на меиданг гоначки, 240 „Ше т' први, а неће ти бмти, „Ако Богг да, оваП ни потонби." Мило бшо Момчилј ' воИводи, Што му Душанг поштј' ј чшно, Те обрао нћга у све воЛске, 245 Да изиђе, да га замјени На меИдану са џиномг нагласу. Душану се кралго поклонш, Па онг собомг до свогг Чила дође, Што мј ' вазда готовг за меЛдана, 250 А Момчила познаваше сама, Те му сеизг прићи не смјнше. Опрема га, докг га зажвалјо, Н одг седла коланг прнтегао, Понха га и одигра ГркЈ*, 255 Ка' зла срећа. ј' срегаоштину. Кадг се еданг другомг прикунише Текг поедномг Вога поменуше, А већг коплн полећеше боГша Да изг седла подигну гонаке, 260 Но гонаци држе топузнне, Дочекаше коплн звиждалице, Оба боина прснула на перго, Шнацима ране не задаше. Тадг макоше сабл1> одг бедара, 265 бданг другомг добра конн лусти, Колико се уоштрили бши, Кол'ко желниг еданг дрЈтогг крвце, Замахнуше саблнма у трку, бданг другогг да прекине гвожђемг; 270 Би се оба оштетили били Одг велика зора и хитрине, Да се сабл-ћ нБнне не шчекаше, Те се бритке ошинуте лгого, Прекидоше с' об-ћ по срједи ; 275 Но гонаци кивни и иомамнн Истекарг се бише сг одломцима, Но како ће досадиг' одломци, Кадг чптаве сабл-ћ не могаху; А када се сабл-ћ искидаше 280 До балчака челична браника, Тадг сподбише тешке тоПЈ 'зпне, 'Ге удара гонакг на гонака, Иал-ћри се силанг на бјесна, Херцеговацг на мучнога Грка, 285 Страшиво е ј т нихг погледати, И немило како замахЈ'го, Немилје 10 шб се удараго, ГОнашство ихг чисто ослјепи, Те не гледа кудг ће ударитк. 290 Ио иа мртвацг пребЈаху с' грдно, Тукопте се дјто и за много, Смрвише се челични штитови. Одг топуза просуло се пер-ћ, А гонацн држе се гоначки, 295