Podunavka Zemun

Л®ЈГТГ'Е» 31 ЛЕ 13Л35.Т ВВ В8.4УКУ.

175

Ударацг имђ одг тотуза тедика Наудити не мога никако, 011ои гвожђе не одол/ћ снази Што боД ду .ш1, то жешћи гонаци. (здногт, мора меИданг иохарчиги, Када узму народнћ поштен'ћ Заточница на еное гонаштво. Ино нјб, шр1вт' едномг налн, Но ко ли ће кога еанладати, Хала хали како дохакати, Ноеднаке енаге н вћштине, А готово оеташ' безг оружа. Негђе еуди ерећа н неерећа, (Тешко некомк гђе ее оне срету,) Негђе суди ердце јогунасто, Нсгђе иравда, што проиасти неда, Ко е бранн како добра нада. Нонанвише забуна доеади, ЗабунЂ глава мртва на меИдану: То и Грчку дође џину главе. Нешто н^ћлу чудновато дође, Ш:о Момчило ништа не попз г шта, НI силн1и бива и енажнји, А н чиле на нћгова к^ла Наерташе, сатрги га хоће, Мислећ' на сс, мислећ' на Момчила Злу омћру по ее учинјо, Заблехну ее и изгуби себе, (Н зарг н-ћму чаег умрли дође, Те ее нћму смрче предг очима), Ие опазн тешку топузину Нредг очима, ирема челу своме, Кадг Момчило замахнуо ш.оме, Те г' догоди повише обрва, На злу м1н',ту рану отвори му, Одг кудг црна не удара крвца, Но покулн мозакг одг гонака, Страшна рана што лјека неће, Узме душу. а ерце умртви. Мртавг гонакг паде подг кулаша, А Момчило енаде са чилаша, И аовади ножа одг полеа, Те одвои одг гонака главу, А хвата му дебела кулаша, Господарску привеза му главу У терћпо за храпове златне, Одведе га у Србску хордјго, И ириказа свомг Душану кралго. Кралв Момчилу поклони кулаша, А пелу поврапо главЈ', Нека леша екупа гоначкога. Мало било, д\го не стаало, Докг и Грчка прикупи се воИска, Те се одиахг силне ударише. Нуто нди и жалостн тежке! Кадг сукнуше копла и стрјеле, Ведро небо и сунце потавн-ћ; Докг се етроши и докг се сактиса То ситн1е дрвено оружћ, Стаде звекетг бриткЈехг саба.ш, Заечаше челични штитови Одг ударца пернихг буздована, А удари мука у гонаке. Црна зем.ш зарг е ожедн^ћла, Не ће свое да загаси жеђи Нлахомг даждомг нити росомг тихомг, Но накана крви одг гонака. Ше шала умомг премишлати, Н какавг е мучанг окршг онђе, Гђе се свјетг таре и тамани, Како да е землви отежао, Црна тече на све страие крвца, И иомађе одлјеће меса А гонаке оставлшо главе Као туђе, да су отежале Раменима како мучанг наиетг.

300

305

310

320

325

330

335

340

345

350

355

360

365

370

375

Ту е землн крви пропиштала, Погибао кадг спађе гонаке, По меВдану поколб отвори се, Створило се пол^ћ у ограигћ, А лгоди су, силени гонаци 380 Назвали се мрци и лешеви. Тако било дуго и задуго, Одг уранка до послЈе подне; НЈе шала Цариградска воиска III гоно држи Грчку царевину, 385 Ше шала она Србски воиека За времена ошехг гонака! Жао б-ћше и мука Душану И н-ћговимг силнимг воДводама, Те лготити како прпдрнути 390 Добримг конкма добру волго дали, Угазише у ту Грчку воиеку, Сваки ееби сокакг просћкао, Забунише зоромг и хршумумг, Препадоше Грке евеколике, 395 Ше шала онака етрахота, Гђе лешеве црна плави крвца, Гђе се плаве лешеви по крви. По поднева Грци устукнуше, Они б-ћже, да изнесу главу. 400 За нвима се Срои натурили, Ради гласникг цару да не дође. Гонише ихг до мркога мрака, Нагнаше ихг на море Солунско. Ал' еу Грци елЈе на води, 405 Ш то се мора докопало епнн, То поскака и отплива водомг До шко .тћна, друпехг нлјн, Тако нешто Грчадје у!је, Но и то е мукама сморено, 410 Цоломл-ћно горс бнт' не може, Како кадг ее иа меИдаиу сграда. Ота.те се Душанг подигао, Те се баци сг воискомг на лјево, Оде счланг правце Дариграду; 415 И 1гћга бБ1 6б!о прихватш. Но царг прати преданк патрјпрха, С' поповима, силнимг богомолшим', Кои носе кнБиге бванђелн, А узг кнБиге крстг одг часногг древа, 420 Те ти тако забукише Србе. Тадг е бнла пуно побожгнл Политика, и нараштаи лгодски, Бога ради Срби не хоћаху Грке бити, Цариградг узети. 425 Тако Срби узмакоше воИску, И дому се повратише своме. Здраво Душанг землго раширјо, Те се виђе ачШ и енажнЈи Одг царева и свјехг крал-ћва, 430 Царску круну натаче на главу И назва се Силнимг цар' СИпаномг Одг СрбЈе и Херцеговине, Одг Приморл и одг Далмаше, Славогае и равна Ср1ема, 435 Одг Баната све до Каравлашке, Одг Бутарске и Маћедоше. 1ошг начини Србскогг патрјнрха,

Да не иште благосовг у Грка. Онда бБ1ло, по садг се п^ћвало, Да се памти и прнпов^ћда.*) а ) Изг „Србства" г. 1оксиша Нопнћа.

441

НекпЧ учителБ рачуна , кои е пре некогг времена умрго, оетави после еебе тестаментг с.гћдук)ћегг садржан: „МоП илогопочитаеммП , дедг Срећко учш ме е у писанго и рачуну. Кадг самк а текг оему годину возраета иаврппо, докнзивао е онг мени , да , кадг се интереси одг 5 на 100 годишн-ћ у главницу зб 1 го, то ће главница морати у 100 годнна 131 путг већа бмти. Внимагие сг коимг самБ га слушао, чинило се, да се старцу допада. Оиг наедаипутг пзвади изг свога џепа 25 лпврји, и рече ми са одушевленјемг, кое ми и садг предг очима стои : „дете мое знаЛ догодг жнвишг да човеку кодг економје и рачуна ништа ше иемогућно. Ево ти покланнмг 25 ливр1№, носи 1г1 комг трговцу, моме прјнтелго , кои ће 10 менп за лтбовк у свого трговину з - зсти. Овима да придодашг сваке годнне интересе и после при твоЈон смрти за спокоИство душе и мое и твое оснуп едну задужбпну." Н самБ, као што ми е заповеђеио бшло, риднг. Изг онн 25 ливрШ одг оно доба нешто преко 92 годиие буду 500 лпврШ , кон са силомг овога иа 5 равнм частји д-ћлпмг , и наређуемг да оне, као главнин а мога деда свагда на интересг интереса стое, али тако да се сваки 100 година само '/ 5 ,|У 1'Л' Дигне и употреби Прва Ч- частБ изнет'ће суму, кол ће доволкна бмти, да се бара поредг мога места рођен.ч нзсуши и за обрађпванћ приуготони. Одг друге 1 5 части 100 год. доцнје, нека ее за побуђенје наука, земл^д-ћлјд, и т. д. 80 дарова установе! Одг треће '/ 5 части, 100 год. дошпе, нека се установи у целогЈ држави 100 отечесгвенБг узаггмичин ку ћ а; кое ћеду свакомг вреднодгг и поштеиомг грађанину новаца безг интереса узаИмлБивати. Дал4 нека се у наИотм^ћншмг градовима 12 заведен1а ум^ћтности и 12 нвнм библјотека оснуго, одг кои ће свака годишнби приходг одг 100.000 ливрш имати, да се 40 млогбзаслужни наученн лго.ип издржаваго. Одг четврте ! / 5 частШ на 100 год. доцше, нека се 100.новм градова сазидаго и свакпг да се са 150,000 лго.ни насели. Могло бм се приЈЉгити да у целои Европи нема голило готовога н(ј>вца; но п оставлнмг извршителмма мога тестамента на волго, да могу иовацг и у недвижима добра обратити. Напоследакг одг последн-ћ '/ 5 части по изтеченго 500 год. нека се наипре наши државни дугови а затимг, ако достиже, дугови енглеске изплате изг благодарности према Невтону, за н4гово лепо д-ћло названо „Обшта рачуница." ИзвршителБИ тестамента броемг шес.тг, нека се изберу навпоштеши лгоди, и свакШ одг овм нека наименуе себи насл^дника. За свов трудг при дизанго четврте петине, нека поделе између себе малнв еданг оддомакг одг 32 мил^она.