Podunavka Zemun

ЛШТ1. 31 34К11В.Т ВВ П1УКУ.

243

|енл обстати, и то кодт. насг, као некада одг части и садг, у другимг землама. Да л' е утврђено садг, да католици немогу и нећего своа убеђена променити ?" „Господиие, онда се мораго они допасти, ако што авно шЉме, и држава, противг нви дозволи. Вм знате, како протестантн, као манви на брого, }' Францускои стое." „Недао Богђ , да се кодг насг грађанскш ратт. породи, онг бн бно непзвидимг." „Заиста неће се до тога доћи; и ако бм бнло садг, онда бм се могло знати, кадг ће се свршити. Но, као што реко, господине, кодђ насг неће доћн. •— Милостивни господине, —• будући мм о сгвари говоримо, -— а самк више пута на васг ммслјо, вн сте еданг бистроуманг човекг; вм сте кодг ваши едновЉраца у великомг уваженго; Ирландезци пзгледаго на васг; бн бн могли кралго и покого отечесгва необходимо-нуждну услужностБ учишпи." к Ваша милостб , када бн то могао, 6 бш бн ми жнвотг на продаго. Заповедавте." Архјепнскопг настани прјателскимг гласомг, и одведе ме до оџаклЈе. Мн се ту носадимо, и оиг одпоче дугјв говорг о разлици епископалне и папнне цркве; показа н г Јзно сагласге у суштественнмг стварма; представи удалавагоћу се иауку католика, као злоупотребленн н заблуђенл; говораше затимг о мошн дужности, да за кралл и мирг државесве жертвуемг, и, кадг бн то хтео, каква бн ми саИна будућиостг отвореиа бнла. Онг е завршјо сг тимг, што ме е сов'1'.товао, да кг еиглескои епископалноИ цркви пређемг. и мое пр!лте.тћ побуднмг, да ми сл-ћдуго. Н самБ очекнвао овакавг свршетакг н 1 јговогђ говора. Тн се можешг сетити, Хари, шта самв му одприлике одговорјо. Н презиремг свакогг лицем^ћра. Коп противг свога убеђена у другу цркву прелази, и такову веру исповеда, коа у н-ћговимг прсима непребива, таи е лицем^ћрг; тако исто лицем^ћрг е и онаб, кои у цркви свои нредшественика остане, кои в^ћроисповедна начела противг н-ћговогг убеђена говоре, и у ону црквЈ- неулази слободно, сг чјомг е наукомг едне исте мнсли. — И н бн бно танавг лицеаЉрг, кадг бн кг еднои одгпротестангски секта прешао, мои прелазакг нанео бн ми заслужену воругу, никакво посл-Ј;дован4 небн набашо; но шта више обезчестто бБ1 ону црковну партаго, кг којои бн прешао. Арх^еписконг употребјо е сву свого вештнну краснор'ћчЈа, да бн ме поколебао. Нанос.гћдку усггћо е у свонш иа.тгћрп тако рђаво, да се савг раздражјо, н мое иостопнство као своеволБно упорство сматрао, сг коимг самБ га разсрдш. . Онг прекину говорг наеданпутЂ, устаде, п лицемг показа, да има носао. 1оштђ е стоало до мене, да га молвмг, да ме саслуша. Онг е изгледао у томе ладнокрванг. Ј1 самв пакг предузео , да мз г опасно положен-ћ кралћвства представимг. Н самк му показао, да бн други крала, кадг онђ небн кралв свјго пар.тан бмо, него

само кралк едне партае, само за поглавицу нбиовн непр1ателн сматрали. Увокђ бн опасно бнло, кадЂ бн се еданЂ владаоцЂ са своимђ народомЂ завадјо; али опстђ, кадЂ бн онг у парнпцн преимућство држао, постала бБ1 парница само средетво неправде н-ћговогг владана и н-ћговогг живота. Доказивао самк му дал^ћ: да кралБ, ако бн мнслш, да бн збогг великогг брон исповедателн епископалне цркве, коши е онг наклон^ћнг, доволбно акг 6 бш , небн смео ову нчину за много ценити, бумући бн се исповедателви епископалне цркве опетг политично разделили, и множина овБ1 са осталимг црковнпмг нартан.ма тужила бн се и жалила на угн-ћтаван-ћ народногг права, на уннштсчЉ парламеита, на у нођен'ћ шпјона , на знездннмг судомг приуготов .тћнни знтворг, на одпечаћен^ћ писама, на домаће изтраживан^, на уншнтенћ слободо-мншленн и слободне печатн^ћ, наравно и слободногг говора, на своеволвно наметан 'ћ данка н овимг подобна. <1 самв му представјо, да се нсзадоволкство збогг тога, што се све заповесћу и затворомг кг ћутанго принућава, небБ1 утпшало, него умножило, истина тпше, али внутреше учинило бн, да ће се народг пре или после канти, што е срдце народа 3'порнимг, може бнти противо-нам^ћрнимг мерама неублажимо увредш. Народг налаже у црковнимг стварма стрпленћ. Може бнти да е вишина народа у Енглескои епископална ; алн незабрангое се оннма, кои нису у Шотлипдш, да Пуританци, и онима, кои нису у Ирландш, да каголици остану. Народг захтева у политичномг прнзренјго законии поредакг, ерг у ономе шштг истинита слобода влада; осимг тога само анархјн народа и деспотизамг днора има мћста. Али законн® поредакг непостои, докле годг е дворЂ заповести у место закона издавао, дотле е самоволкство еднога или неколико лица окивало волго целогг ннрода, кои е на поругу робства служш. И самк хтео на то о католицима, нкиовимг благимг желнма говорити, — али Лаудг прекине ми говорг брзо; постадо ватреша, него што самк то одг едногг тако мудрогг државника очекивао, и упнта ме напосл1'.дку укратко: ^Милостнвни господине, говорите ли у ваше име, или по налогу католика ?" Н одговоримг: „Самб* у мое име; али штогодг кажемг, то е ммсао и жела свш мои едновераца." „Последн-ћ вн морате доказати !" рече опг, и гн^ћвлБивни руменг прелети му лице. „Ваша остала прнм-ћчашн , кон сте ми представили дозволите ми, да и н могу нвно говорити — одчасти су еднострана, одчасти лажна, будући стан-ћ ствари р!>аво познаете; одчасти, немоите ми примити што за зло, особито што се ваши' претнбш проти†крала тиче, наилакше речено, неучтиво е." При овимг речма оде брзо одг мене и зазвони за свое лгоде у преднкоВ соби. И дознадо, да ме е удалити хтео, н одпусти ме.

прјател^ у неопнсану забуну и очангћ. И снмб 10 т-ћиио за неко време сг тимг, што ћу непосредствено кодг крала на аудјешци бнти. Они Сј' мало веровали, да ћу у овомг кораку успћти. Само н нисамБ. Може шштг кол година протећи; али тако нротивприродно стан-ћ неможе дуго обстати. Оно е противприродно зато, што кралк свое подаинпке на таково станћ нринудити жели, кое сг нотребама и знан!>мг народа Н1е скопчано. Онг разорава вештествену природу, н другу жели у уважен-ћ имати. Кралв е одг снои дворлна р!јаво изв^ћштенг; ерг ова о станго народа немогу тако нена представлена имаги. Но, будући су свн на ћутннћ прнморанн, осимг изг прјателБСки уста свое иартае, више ништа не чуго. Садг држе ћутан-ћ за успокоен-ћ и задоволБство массе; држе, како бн но нкиовомг мн1шк) наибо.гћ бнло, за З'бе1)еи'ћ н волго поштене чаети народа; напротивг све оно, што нкиовамг иравилама противор-ћчи , називаго буномг, иодизан-ћмг народа на буну, и у свомг самозаслеилешо тако се далеко упуштаго, да се за истините и необманвЛБиве почптјго, а нпшта несваћаго, како една и иста стварв, озго наннже сматрана, сасвимг другчје изгледа, него, кадг се оздо на вишс гледа. Или веруешг ли тн, да се незадоволкства народа безг ужасногг почетка поавити могу? То су мн'ћп 1н, духовна обстоателБСтва и убеЈјенн. Гладв и жс!)!. тћла неможе се сг раномг умирити, дакле ни гладв духова. Сила невлада мнслима, него мисао влада силомг , и очанвшоћа душа прину1)ава напоел-ћдку тћло подвргавашо опасности, да бн вншј' стварк спасло. 1Ј[»едчувствованг несреће, коа е сг нерасудномг државномг иаметности, или бол-ћ рсћи државиомг лудости нанешена моме отечеству, често ме мучи. Кои су данасг триумФирали, ти ћеду некада плакати. *) Као што суице на небу има свои опредћленБ1и путг подг непрем&нимг занономг вечногг поредка на свету, та:;о има судбпна умрлога, народа, и човечјегг рода. Хари, а налазимг, да велика изопачеиостк држава свои производг у данашн -ћмЂ зловоспитанго младежи има, с.гћдователно и у духовнои слепоћи н опакомг сватанго старБ1. Сва су пронпсиванн закона суетна, кадг оии, за кое су

Хари, н предвпдимг несрећу. В'ћстк о момг разговору са Лаудомг довела е мое католичке

Познато е, какавх су сврше1ак 'в ])аспре нмале. Немири су се иодигли. Карлт. 1., сннскопомт, Ла удомт. побуђенг , кушао е наинре уговаранћмк, онда силомђ енглеску п шотландску цркву саеди ■ пити. Збогт, тога у Шотландш год. 1637. устану. Ларма у саборпои цркви у Единбургу увеличала се скоро до беззакошл и побуне у Шотландш и Енглескои. Наигори лгоди поливали су, као свагда, у обштемЂ комешашо; добри су пропали или, нису нн чувени. Повини или невнни падали су подђ мачг или сикнру судје. И еиископЂ Лаудт. морао е на шафоту умрети: самЂ кралв КарлЂ ос\т)онђ е на смртв и 30. Ннуара 1646. погуб .гћнЂ. Оиђ е бно одђ природе добронараванЂ човекЂ, али слабг, лажнимт. саветодавцима обрлаћенЂ. Онђ се показао тако великодушанг, као да га ништа 0д1. пронаети гпе могло спастн.