Podunavka Zemun

Л1ВГТ'1» 3* 34ВЈ4ВУ II ШЈКУ.

245

Дошавг там' у буџакг гроблл, Стаде брзо белимг рукам' Землк) нопат', разгртати. Вриека 43'' се увекг аче, Женека копа, грозно плаче. До еандука кадг докопа, Заклопацг му брзо отвара, Изт> н!1г ' дише дете мало, Шеет1> месеши, рек' би, старо; Дете иче вришти, плаче, Као да жедно млека иште, Она на грудв га притиште. Ал' кадт> дечјв плачг непреета , Она с' тог' ее кренз' иеста, Па по гроблго ходат' поче, Зибчућ' га у наручаи, К'о што маике обичага. Ал' еве кадт. бм безг усп^ха, Узг дечје то плакан^, Смеша евое нукан-ђ: „По драго чедо мое ! Сг чимг ћу стишат' сузе твое ? Ло несретна п самв маги, Немогу ти млека дати; Грудн мое преб^еле За доен^ недозр^ћле Томг си узрокг ти Милане, Ахђ ! нев^ћрнни мои драгане ! Облгаби ме, загрли ме, Превари ме, остави ме ! Гд^ћ лгобави пламг е жаркјД? Гд1ј ружична Јгћжноств н-ћна ? Гдћ ли в ^ћрностБ зимзелена ? Пламг се брзо ^тасјо, Одг мириснБ! ружа трна, Срце мое изранило, А зимзеленг повенз'о Облгоби ме, загрли ме, Превари ме, остави ме! Гдћ су твое свете клетве ? Здравлл свога очи вида ? Тн Ш згази и разкида, Облгоби ме, загрли ме, Превари ме, остави ме ! С' тога нда гинућ' млада, Да избегнемг ругу света Кан' убицомг бБ1т' детета Ал' ме Божа стиже рука, Н га роди, оно умре, Н за нБимг тешки у мука , Свете цркве безг угћхе; Зато Богг ми то досуди, Да ми гћло овуд' блуди, Докг не 'скаемг свое грехе; Ахг нев^ћрнни мо8 Милане! Н туд' блудпмг безг покон: Чедо твое, дете мое, Плаче, вришти, реве, пишти, Матерјинске желкно хране, Н неимадемг да му дадемг, Ахг прегорка мука моа! А тн сада у наслада, У наручго друге дике, С' устнн н1знн тешг сласти,

Тонишг дворећ' своЈов страсти. Ха, Милане, мои драганс ! Нев^ћрицо, издаицо ! СвакЈи ц1;ло1п, уста н'ћнн, К'о едг теби горакг 6 бш, А б1еле н^ћне рз'ке, Кано ладне гз г е гадне, Око твогг се врата виле. Средг блуда те твогг будиле, А плачг горкш чеда твога, ЖелБногг млека маичинога, И сг нБимг мое нукан^ћ, Сг боломг што му дат' га немамг, Свз'дг некг звони ти у уши, Некг те слЂди, прати свуда, Кано неманБ страшна, худа, Да смислишг о своши души, Да се Богу свомг обратишг, А мен' пр1е покои вратишк!" Д4ва ово шштг изрече, Чимг д1;тета гробу тече. У тћгмг сатг на торнго звекну, За нБимг пето кукурекнз', Она у сандусг дете стави, Пакг што брже гробг загрну, Па у свои се гробг поврну. Тако кадг е годг младина, Дћва га за глз'во доба На гласг плачнни чеда свога , Нзг свогг гроба уетат' мора, Чедо ископат' пакг ношати, Настогп' га утишати, Ка« га нехта носит' жива, Већг бн нћг'ве смрти крива Донде тако чинит' мора , Докле време не истече, Кое Божји судг изрече. . . II. Милс.

Посточна Индан. Индјански урођеника износи скоро око 150 милшна. Ове, изузимагоћи неко мало число, ков подг собстпенимг управлан-ћмг стои, око 10.000 Енглеза „цивилизираго и христјанизираго." ПоследнБи живили су, до 317 лица, сви у великимг варошима и одавде шилнли порезнике сг воИскомг и мучителнимг справама крозг поабан}' и пз*сту землго, да одг зноа п краин^ћ сиротин-ћ обитатела за владагоћу трговачкз 7 компан1го и н-ћне служител4 више новаца изцеде, него што савг државнмИ доодакг целе Бриташе износи. (Велика е ту разлика измсђз 7 Енглеске и Инд1б). Ови грдни доодци употреблаваго се увекг за џепове компаше, за воиничку обрану освоене или лз кавствомг задобивене индиске државе, за разшириван^ћ и дал-ћ осванн^ћ, за плату надмл-ћнн званичиика, кои осимг тога тштг и прпватно изцеђуго, докг се после више 10—15 година са годишнБомг рентомг одг 5 до 10.000 <Ј >унт10 враћаго, дакле на наИупропастителнш начинг скупа за Индш и Енглеску. Урођеници могу само наИиижа уванја получити, изт. свакогг

вБпиегг званјн изклгочени су. Енглези бмли сз' особито горди и пз'ни поверенн на 300.000 свои лгодш названи Сепои или нБиова воиска одг з г рођенн Индјннаца, кое, изг Хиндуса и Мухамеданаца састоећи се, едно противг друго у непр^нтелБству држе, како бн едну частв средствомг дрзте завладали и нби само са цивнлнимб лгодма сдружене з'потреблавали. Ову политику држе за практичну; но ова политнка, као шго у побуни сдружени Хиндуси и Мухамеданци нсно сведоче, показала се гако претерана, да е вешто скопчанБиЧ протнв'положаи у узаимнов мрзости противг Енглеза подигла. Побунила се цела воиска наивеће енглеско-индиске повинцје, Бенгала. И сами Сепои збогг сагожене верности вођени противз т побун1зника одпали су, поубшли свое ОФицире и придружили се бунтовницима 3' Делхш. У Делхи е лгодство по већои частн мухамеданско. Они и мухамеданске регименте, и то ови првн и наибесше, побунили су се. Узрокг страшне побуне естБ таи: што су ш силомг нагонили, да се протнвг свога будискогг и муамеданскогг верозакона при правлешо Фпшека свинскомг масти слз'же, почемг е ово доказателство нБиове законе чистоте мрзостк противг одг Енглеза препоручугоћегг христнства и подозреша, да ће ји „обрлатити", увеличало и з'порнои демонетрацш и одрицанго прилику подало. Садашнб 1 и врховниЛ губернаторг Индје, лордг Каннигг, радјо е непрем^ћно много и наивише на хриспанизиранго Инд1ннаца, за време докг ништа ше радш, да бн лгобовБ кг Енглезима и имену човечјегг Спаситела међу Индзха распространјо. Онг е врло добарг човекг, али нема жешллности. ГлавннВ узрокг револуцје бно е новг законг ослобођена и поселени за Сепое, кон у свошИ будискоВ и мухамеданскоИ вери злоставлзн^ћ подг енглезкимг ОФицирима само за необходимБи! путг у собствону колебу међу своима држе. Противг овогг закона дошло е 40.000 прошеша, али ова, што нису бнла на жигосанои артш писана, кога себи просителБИ нису могли набавити, одг Енглеза негледана об1ена су. Мн непознаемо новг законг, али знамо, да е доеадашна услов1а 10штг већма отешчао и енглескимг званичницима путг кг самоволБСтву отворш, тако да су индиски солдати сву надежду за 63 'дуће грађанство изгзбили. Досадашн1з поселен^ћ и притажате земл1ј подг енглескимг закономг бнла е ц^ћлБ, да нико тако лако землго обдћлавати неможе, докг одг Енглеза новце са 30 до 70 процента неузаими. Енглески господари з'правлаго свомг иидискомг зсмлбомђ као свошмг собственомг и даго само подг наамг, као што то са енглескимг аустралскимг и свима дрзтимг землнма чине. То е природно одтуђен^ћ земл-ћ са наПвећимг и вештимг поскупен1 )Мг, тако да су подг енглескомг владомг наИплодоносн1б, наиобилн!б земл4 одг едне и више квадратнн милл у опустошене и мртве пустинћ преобраћене. Брегови, долине, провале са великимг потоцима, али безг икакве ћупр1е и путова и са поабанимг каналима и средствама иа-