Podunavka Zemun

Цодунавка из- л\ ч (; I > луг дази еваке Неде.Л у вече, и ™»иошта за целу ^ годнну 5 Фр. ор. » за полу 2 ф . 30 кр., на три месеца 1 ф . 15 кр. Ж безт. поштарине С1 поштариНОМБ 1 Ф. вишп.

6>Р

СХР.

У Земуну 7. Сеашембра.

Нредброити се ложе кодг сваке ц. к. поште. Изђ внутрсноети Србие нека из| иоле у нлаћенимђ писмама <"в новцима на кш.ижару Госн. 13. Валожића обратити сс.

11151«.

Ж<»|»а1ђм-:ка Песма 2. шп,- I. .4ВГУСТУ ЦК( \3'У. Доста већг снега и ужасна деда Посла намг отацг и пламеномг рукомг У свеге КЈле грувагоћ' громовно Сграхт. зада граду; Страхг зида свету, да се иеповрати Векг Пирхе б^данг, кадг са нови чуда Закука лдна, а Протеусг стада Одтера на брегг. Кадг за врхг бреста заплетоше с' рнбе, Где вавекг гнкизда бнху голубова; Надг излнвен! мг кндг плпвиху моремг СIрамимше козе. Гледасмо Тнберг, узлућенг збогг вала Одг тускогг брега одбјени сплно, Грозећи срушит' споменике кралн, И Весте храме! И.116 ""Ј ндомг узбун^ћна нко Освету пружа и обалу леву Прелива противг ЈОнитера вол-ћ Супружна р1зка. Грађнни да су мачг опприли чут' ће, Ал'Перзшне барг да су за кивне ! Чут' ће за битке кривицомг отаца Поредка младежв. Когг да призива Бога народг царству Пропадагоћемг ? како да се моле ДЈзвицс свете Вести, што не дае. Слуха песмама ? . Ком' ће наложиг', да одпушта грћхе, ВДпитерг ? ходи едаредг, молимо, Пророче магломв замотаб' рамена Светла Аполло. П.Г волешг Венусг ти ! смешлкива лица, Кош облеће Шала и Купидо; Ил' занемаренг за родг и унуке 'ГIј с' брннешг отче. Ти о ! кои си ситг предуге игре, Когг влка, светли шлемовп веселе, Бесанг и Марскогг пешака на крвногг Душмана погаедг; Ил' преображенг у млађаномг виду Крилаги сине божествене Мае Землки се нвлншг, Цесаровг осветникг Радо се зовешг; Касно у небо вратш с' и дуго БпШ у роду весео Квирпна; Да т' неоднесе гнћвна с' паши гр г ћха РаннИ вихорг.

Пек' су ти велки мплјн трјумФИ, И зваг' се овде огацг и поглаварг; Подг тобомг медма ншити безг казни Цесаре недат'.

У Кар.човцн

Ст.

*) Кћи Иумитора, матн Ромула и Рема 8 иначе Реа.

Шадввн Т«'1»«Ч(Ј!31 ка» вг 21«« ћ иа. (Продужен-ћ.) III. МпрЈн Терсзјн прими свого придворну даму намрштенпмг погледомг, одг когг срдце сироте Шарлоте дркташе. Крадомг узданувшн попие се на клупнцу, кон нза столице царпчиие намештена бншше , и почне косу царичину разправлвти да длаку по длаку лагано и предострожно чешлн. Марјн Терезја често на шо у великомг венецшнскомг огледалу, предг коимг сеђаше, намрштене погледе бацаше, Она е прим-ћгчла врло добро да е рука Шарлотина дрктала одг стра'а, и то е јоштг већма разлготило, Али Марјн Терез!Л шв бнла више у онимг срећнимг годинама младости , у коима бм и саиии гн-ћвг н'ћн} 7 лепоту већма осветлЈо , и нову ши дражеств позаимш. Она е то прим-ћтила , почемг се и сама у огледалу огледала. Лготина се ше сажарила само у поединимг пурпурнимг ружицама на образима, него е своимг жаромг облила цело н-ћно лице , изг н'ћнБ1 уста излазто необичанг дахг, а на челу поавиле се мрштине, ков се врло лако са борама старости могла заленити. Мар1а Терезш смотрила е то, и дубокјв уздисаи надимао е н^ћне прси. „Ахг, Боже моВпромумла ома у себи лагано, в да бн му се допала, морамг се смешећи се предг нкимг показати, ерг смешенћ е последнми сунчанни зракг лепоте. Али како ћу се сменти , кадг ми е срдце нуно рана! Л ћу бнти мрзка, и Францг ће се одг мене окренути! Онг и реко, да е Рикардо наилепша жена на свету, и ахг, н памтимг ЈоШтг оне дане, у коима е онг блаженг предг моимг ногама лежао и те исте ми речи изговорш. Но да лп е то прошло или е при краго? бсамв ли н шштг она иста, а садг заборавлћна жена ?*

Да бн свое лице шштг блпжс на оглсдало посмаграла, сагне се тако нагло преда се, да е придворна дама, кон е исто врсме тожкЈп и художественнИ псрчинг одг пуфа и вптица намештала, готово равнов-ћсЈе изгубила и са игломг, сг кошмг е хтсла косу учврди.тп, мало глаку царичину иоврсдпла. Мирјн Терезјн скочи. Н бои е нуждна бнла наиманн причина, па да сг.ои пгћвг Ј т тнша, и онда бн осећала, да јои е лакше, и доиста садг е такову прнчипу и нашла. Гомила псовке и грдн-ћ обасппала е садг сироту малу придворну дам} т , кон поннзно и ћутагоћи свого службу дал-ћ одправлнше, и садг киту одг белн ружа са златнимг лншћслг узмф, да бн е на вргу перчина наместпла. Али царица, кон е вндила, да ће ове беле руже руменило н'ћногг лица јоштг већма увелпчатн, счепа цвеће, разт^лГе га и беснимг скоро покретомг бацп га иа землго. „ В б 1 сте сви противг мене, свн домаћи непрЈателБИ," 'рече она лготито. „Вама е то шала и милина, да ме сасвимг наружите и свету на нодсмеВ нзложите. Али н све васг прозиремг (провидимг), и мон права лготпна све ће васг осудити и смрзгати. бли 10штг когодг такову блготавостБ видјо, као ово намештаи'ћ, кое ме принуђава, да главу укочено држимг, као дрвена штатуа, и мени видг менагоће се КЈ г ле дае. Брзо другу, валлну Фризуру, и н те сав^ћтуемг, да болн и 'внимателшн будешг!" Придборна дама нје смела царицу на то опоменути, да е она сама готросг изг новм помодни листова цвећа, кое е Француска посланица нбо В послала, себи за Фризуру избрала, него одрешивала е ћутагоћи пантлБИке и нстучиће, кое су тугштг држале, и заиочне едну нову Фризуру. Али и ову милостб царице н1е нашла за добру, и пребациванћ и псовке наново се котрлн\ г као тавнјлп коралннп бисерг пзг уетппца царичинн, за време докг Шарлота бледа, пупа стра'а и дрктагоћи едва е шппг у станго бнла, да сузе, кое су се као зрна бисера низг образг сливале, убрише. Напосл-ћдку буде тежко д 'ћло свршено, и почемг се царица последнБИмг огледан"ћмг на о-