Podunavka Zemun

4*

282

под5н«ш:а.

гледало савршено уверила, да е н'ћнг украшаИ главе лепо уређент. и намештенг, повиче аснимт. и заповедагаћимг гласомг за н4не алвине! Одма се отворе споредна врата, и придворне даме уђу у торжественомт. походу сђ великомг наборномг сукнБОмг и злагомЂ извезенимг ципелама, и са тежиомг сребромг начичканомг алвиномг, кон се по землви вукла, и подобнимг прслукомг, на коега преднБоИ части красна брилЈантска дугмета шиу се и блистау. Царнца, коа е иначе за време свогг облачена имала волго, да се своимгдамама шали и дозволава, да јои о себп п малимг догађаима у палати сбившимг се приповедаго, бмла е данасг сасвимг недружелгобна н ћутлвива. Она е ћутагоћи дала знакг, те су кш женскшгћ клечећи са штиклама ципеле обукли, и немо променила е свои „ханзерлг", малу паборну сукнго готрен^гг од^ла, са великомг коравомг наборномг сукнвомг полудневногг одела. Оиа сама на ово красно сребромг начичкано одело ше ниеданпутг погледала, но само е покадшто, докг су е облачили, свои погледг на Шарлоту одг Хиронимусг бацила, кол е наспрамг прозорногг удуба столла, и жалостнимг лицемг и плачућимг очима трен} 7 такг очекивала, кадг ћеду остале придворне даме накитг царичинг свршити, да бн и она едномг, пре него шго би отићи смела, зановЈјси, примила, да 6и и последнмв путг свого руку на украшаИ главе царичине метула, како би, ако би се шго нашло рђаво, поправила. Марјл Терез1д, као што е речено, била е данасг ћз г тлшва и нема, и само мумлан'!; дивлена и узхићена, сг коимг су нћне женскшг!; садг нЈ.нг свршении и крас1&0 накитг укочено сматрале, ше могло царици тихо смешен-ћ одузети. Ола одпусти придворне даме краткимг немичг знакомг руке и стаде онда, докг су оне изншле, иредг велико огледало, у комг се у пуноИ красоти нћнг цео стасг огледаше. Сг испитугоћимг, готово лгобопитлБивоаг погледомг огледаше се, н шало по мало засветлише се радосћу нћне велике очи, а сунчано смешенћ лепршаше се на н'ћнимг пурпурнимг устницама. „Не," рече она доста нсно, „н^е истина, п нисамБ јоштг стара нити мрзка. 1оштг нешто с1п одг последн-ћгг сунчаногг зрака младости на момг челу, и п мислимг, мои лепии и прелгобезнБИ"! Францг увиђа то шштг по кадкадг, и ако е онг на мојои страпи, заборави ће понекадг све друге жене у свету и мислиће на то, да самв н прелгобезна н4гове деце и н г ћгове младости, и да се ми наВверше и храбро у' само зло и рђаво време лепомг и непроменлБивомг лгобови у срдцу обходимо. Ахг, н држимг (веруемг) то садг а никадг внше, да е царг госпого Рикардо наИлепшомг женомг на свету назвао, и ако е то учишо, то е мож'да само изг срдитости, изг досадности рекао. Онг покадшто самг себи досађуе, мои сиромашнБЈИ лгобезнми царг, и изг саме досадности тражи да ма каквомг лгобови свое мисли разтера, изг саме досадности ми е неверанг; но опетг се повраћа кг мени, ерг добро зча, да ће ми срдце увредити, да ми е сва вели.ина и сва красота безг н^ћгове лгобови немила." -А

Придворна дама и читателвица, коа е сг чешлБОмг у руци иза Мар1е ТерезЈе столла, слушала е у досадномг недоум^шго и страу оваи самоговорг, и побуђугоћШ, тужећШ тонг, сг коимг е ова блистан^ћмг и саиносћу обкружена, у украшаго и брилјнтима с1агоћа се царица говорила, уклон10 е сву н1зну печалв, и-ћно несаглаше о готово несноснои понизности и болести. Али смртниВ стра кинб1о е садг н'ћно дрктагоће срдце. Цнрнцн пакг безг сваке сумнћ 1ие ни предчувствовала о н4номг присутствјго, она е заборавила, да е придворна дама иза н-Јз на дужноств чекала, дакле сваку речв, кого е Марш Терез1л изговорила, морала е ова разумети. Она е стопла иза свое заповедиице, али гордио, велшаи стасг царичинг и велика наборна сукнн, кого е она обукла, закланнла е сасвимг малип, краснии стасг придворне даме, и Марји Терез1и, коа на огледалу своа собственБШ ликг за образацг сматраше, ше могла нишга одг мале читателБице угледати, кон се иза н4 сакрила. Шарлота одг Хиронимусг боила се дакле, да. се пгћвг царичииг наново неразпали, ако прим-ћти, да е она недраговолБна елушателвица н-ћногг самоговора била, па сг тога нЈи смела никаквимг гласићемг, 1иеднилг дисаемг свое присутство издати. Али наеданпутг окрене се царица кг нбо И , и наглимг покретошг счепа Шарлоту за вратг и почемг е ближе кг себи привуче, рече тужнимг дрктагоћимг гласомг : „Опомин-ћмг те, Шарлота, немои се никада за таквогг човека удати, кои никаквогг посла нема!" „Охг Величество, н се нећу никадг удати," повиче млада девоика, са свимг узбуђена изкрености царичиномг. „8 ћу, ако Ваше Величество милостиво саизволи, остати оно, што самБ." „Тако, а оћешг ли понекадг мого лготину трпелБиво сносити?" упБ1та царица, лако полго бивши е у чело. „Знашг ли садг, зашто самв лгота била, и мое срдце изнутра толико крвлго обливено, да самв морала гнћвлБиво узвикнути, а не утишати. 3 самк ти мое наивнутреше срдце одкрила, ерг моа мала читателБица, коп по гд-ћкого велику државу тавпу са мномг дсли, нека и приватну таИну свое заповеднице знаде. А притомг," настави царица тише и опетг само у себи, „притомг моа е жалостна таина свету врло добро позната, и кадг не би била царица, могли би ме оплакивати! Али према царици нема нико сажалена, и шеданг човекг неверуе, да подг овомг пуфпурномг порфиромг и златнимг прслукомг едно сирото, ранћно женско срце куцати може. И нико нетреба да предчувствуе и зна, и Јпеданг човекг нека се неусуди, да ме сажалуе. Напрогивг л ћу свету само царица бцти, и ако покадшто Марја ТерезЈа тужи се и уздише, то нека само Богг чуе а мож'да и едно срдце, кое она лгоби! Иди садг Шарлота, и пази, — заборави све што самв рекла, мало пре зла а сада жалостиа, помисли само, да самв увекг и у свако време твоа милостива царица. А садг, Шарлота, иди и кажи доикинби малогг принца Фердинанда, да ми дете овде донесе, н то одма. Нотомг кажи нридворномг хусару у слоредиои соби, да све

мое принцеве и принцезе кг мени дозове, и чпмг кг мени дошли буду, онда нека иде кг цару и наилепшу му препоруку одг мене изручи, да бм мп одма дао честв посћтити ме." „Н. ћу кушати, да га у срдце дирнемг, и мошмг лгобови кг мени приволемг," рече царица тихо у себн, кадг е иридвориа дама собу оставила била. „И му нећу нншта нребацивати, нећу га псовати нити сва!)ати се, нећу му дати, да осећа , да самБ н владакзћа царица, н да н дакле удвоено право имамг, одг н-ћга лгобовк н верностБ изискивати, ерг онг 1пе само моИ супругг, него и мои првии поданикг. Али н нећу н4говои дужности говорити, него само н-ћговомг срдцу, н то ће га тронуги, призна' ће, да оиг сво10и сиротои Терезји толику тугу причинава, мислимг, да —" Шнг дрктагоћи гласг одказа шн услужностБ, , и тужно узбу1јен'ћ завладало е целимг н-ћиимг суштествомг и н1зне очи напунпше се сузама. Царица убриса ш површнномг свое с ^агоћимг б г ил1лнтскимг прстенЉмг украшене руке и пође брзо доикииби на сусретг, коа 100 иаиманћгг измеђ' н1ши прпнц-ћва, текг одг неколико месеци Фердинанда носаше. (ПрсЈЈду/Кићс се).

Месввоко1а«;т1б». Тиха ноћи спусти крила Да би с' у те чувства скрила Слабога ми духа моћв, Гд1. се нрје радостБ вила Гд-ћ блаженостБ срдца била Ту садг лежн тавна ноћБ. У чувству се тужномг ствара Лажна слнка, што га пара, Што у груди пламенг тре. Ио провали могг живота Вене прва ми дивота И млађана роса мре. У тишини ноћи мрачне Кадг се страва многа зачне Слабг у гћлу руи духг, С' ображен^ћмг б'ћжи тамо Гди пропаети зне само Одкудг справе прима слухг, Часг у искри блажености Мисли срце невиноети Да му кл1а н-ћжнии путг, Ал' враћа се —- враћа опетг, У свои кавезг, гдћ е сапетг Иа првашнкШ сл1зди путг. Часг се дигне духомг гонћнг УвутрашнБОмг тугомг ран г ћнг, Тражит' л-ћпшегг готра цв^ћтг, Да б' у срцу мира наш'о, Лготии уздисг, што га снаш'о Да срећнш види свћтг. Али срцемг своимг му-ченг И мислима црнимг тученг У свои првБШ враћа с' стаиг 6 л' шго теже? пл' што горе, Кад' човека туге море Кадг несвиће духу данг ?