Podunavka Zemun

286

ПОДУЕ1АШМ.

на жертву, нарочиго онима, кои су у непроходнимђ гаумама положени, сваконке сребрне ствари па и новце; али одкако су неки лгоди уваћени, кои с)' нашавши м1;ста, гди су идоли били, ево принешено сребро, новце и друге утвари покупили, престало е метално приношен-1;, и сада се састои само у прииошенго ирваса, одђ кои месо приносителБи сг места поедЈ 7 , а кости оставе снажномг и тсрдо построеномг чјдол у. Осимг овм свакјв има кодг куће своп^ идола. Они су начшгћни одг дрвета или крпа као лутке и различите су величине и по имаиго домаЗшна лепше и лоппе обучени, коима при ручКу одг свачега по нешто одвое. Почемг су Остаци Еерезовскогв оркружта п многи Вогули већг крштени; али опетг шштг старимг обичаима одани, свагда кадг ји каковни странацг по'оди сакрјго идоле и на место овн поставе ликг домаћегг свсца. III. Као што су Кјарми у целои фннско Н области бнли единмИ, кои ј - варварству нису иогрЈ-жени, већг просвештеими народг, кои е сного трговину на све стране распростр'о и велика богатства нагомилао, тако е и частк Пермски Фина снр'ћчг> Сир-ћни, единБп"! Уралств иародг, кои сада сразмгрно внсокчн стеиенг образована показуе и свое Уралске сус4де у изображешо превазилази. Сир']>нск1и народг може се под4лити на две части, на Вологдаиске а Архангелске губерша Сир-ћпе, одг коп првми изг псточнн пред1зла Вологдаиске губернЈе нпзг р1;ка до Печоре допиру, коа е, изузимагоћи неколико села на до.игђчг Улнчу, међа ибјовн истОчнн зеиалл. Они имага иосве стална седишта, занимаго се понаивпше земл'ћд4л1емг и скотоводствомг, коа 10мг рапЈ т , као лебт, млеко, масло и друга што се одг овогг начинити може, даго. Они веома теже за добиткомг, и тога ради подлежЈ' тежкимг и трЈ 'днимг пословима, али у исто време радо се раскалашностн и годностима предаго. Спр-ћчв се одг куће на путг некреће, а да непонесе доста добра естива, кое домаћица шштг пре неколико дана спреми. Она мора свомг господару не само наибол4 спремити, што се у подруму налази, већг често и последнћ. ДрЈта е важна потреба на путу покривачг и една ирваска кожа за простиран^ћ; ерг господаруе пепр1нтпо, да метие на тврду землго. Кадг е иакг у послу тога се нечува. У пролеће обд'ћ.таваго нБиве и лове рибе по Печори. Чимг последн^ санте леда поредг н-ћговогг села прођу, спрема се Сир^ћнг на путг. Неколико буради соли, брашна, ирекрупе, судове за. КЈ'ванћ, справе за зв^ро- и риболовг и наВ-уштребителше дрводелкке алате стави у едапг чунг, па се онда крене, и то обичио поедини, врло редко у великомг дружству, на споредне р-ћке Печоре, кое сг Урала долазе. Гди рибарг мисли да ће му сс трудг наградити, баци мрежу пређЈ 7 или ако му буде добро пшло за неколико дана начини палаганг. У прно пролетн-ћ време ватаго понаивише штуке; ове на леђа разпоре,

по лотке разастру и дотле 1н на СЈ - нцу оставе, докг се добро неизсЈ 'ше. Нотомг ји оставе на страну докг нескупе пола пЈ 7 да (одг прилке 18 Фун.), кое на простомг кантару измере. Садг ставе доле трн пли четири танка штапа, па онда на овима наслажу редомг изсушене рибе, па кадг су већг све сложили оида и одозго ставе онолико ието штапова, кои краеве са краевима долнби ликомг саставе и добро Ј*веЖЈ', и тако сј г сг нБима готови. Лаксове и иасгрмке, кое редко падаго, одберЈ' по величиии и Ј 7 соле. Дуге за бЈ 7 радг праве одг чамовине, а обрЈ 7 че одг врбе или крушине. Све рибе пре него што посоле и изсЈ Ј ше распоре и изг нби црева и осгали дробг изваде и помастше одберЈ' и у казанг счаве, одг кога после тОпе риблго маств. За време одмора купе и справлаго брезовЈ 7 кору, сг когомг бЈфадг покриваго, и заклопце, кои се киси зову, праве; нове мреже плету и друго што ће гГг.чг домоводст1 !ј 7 потребовати или барг малу добитг принетн. Само се ио себи разуме да шмг е !гј -шка увекг при руци, како бБ1 каквЈ 7 кокошв или патку убили и тако ело променули, или другЈ 7 каковЈ 7 већу животишо, одг кое ће кожа неколико копћвки вредити. УкраИ обале пакг гди се често видре поавлгого, разапну гвожђа, коа сваК1н часг обилазе. На оваи начинг проведе окретнкш сир-ћнск!и рибарг пролеће и цело лето удалћнг одг свое постоДбине. Гоговоувекгу мокрнмг алкинама и скрозг знонвг одг великогг посла, небои се нити назеба, нити болести, и текг онда мислк да се враш, кадг приспћ време, да се трговци, кои му рибу прекупуго, сг леденогг мора ј 7 Чердинг враћаго. Сада начинп по великји сплавг, и на н-ћму натоиарп добитакг, па се оида крене. Ако е посп-ћшно лето, добитг мј 7 износи наиманћ 60 до 70 сребрнм рубала. Они Сир-ћни, кои не иду у риболовг, погоде се као илп падничари у Соплеси гди се брусг израђуе, или на лађама чердински трговаца, кое доледеногг мора иду. Ако немогу ј 7 време жетве да се своимг кућама поврате, сви домаћи послови мора жена да уреди, коп за сво време мужевЛБОгг одсуств1а кућомг руковОди. Оваг"г не само кодг Сир-ћна, већг и у већов части РЈ г с1е обпгшМ обпчаи летнЗзгг пј 7 тованп може се заиста за основг неприродне разлике у лепоти кодг оба пола узети. Међу сир^ћнскимг и рускимг земл'ћд-ћлцима могу се често сг правомг лгоди (мужкш полг), кои су наиздравгго раднго изабрали, лепимг поломг назвати. Кодг оба ова народа има млого витки' и лепн младића, снажнм и врстнв! мужева; напротивг жеие сј 7 често врло гадне. Збогг тежкги и сг великимг бригама скопчанБ! послова, кои су оне понаивише обтерећене, брзо остару и покварЈ 7 се. Чимг престану у половини Августа летн г ћ послове да раду, ј 7 четама иду ДЈ т жг р-ћке Печоре, на сусретг враћагоћима се чердиискимг лађама, кое вуку ј т зг Печору, да бм тако бисаговремено у акчипско стовариште дошле, да еспапг ире него што се почне мрзнути у Чердинг однесу.

Такође Сир^ћнима приноси добитг и скуплнн'ћ ораа, ова мила посластица целогг рускогг народа. У есепг, кадг су ораси сазрели и вкусни, иде скЈ 7 пителБ, као и за ловг спреманг, у шуму, и кадг нађе дрво, кое е плодно, да сс не бн пенпо, и да бн лакше све обрао, окреше га. Пргггћжанг скЈтштелк може кадг ји е година добро попела 8 до 10 ПЈ 7 да (две до|трн центе) скупити. Носле свгго овн послова настугги и зима, и садг почну да лове. Добитг, кои ловг доноси, састои се изг продавана кожа одг дивлдчи' меса. Мало има животина, одг кои се за обое новацг Ј 7 зети може, и изузимагоћи елена п днвл!;гг ирваса неможе се на Уралу никакова друга ј 7 ловити. Кон«а одг дивлачи наибола е одг половине Октобра па до половине НнЈ 7 ара, и ако месо у исто време ше тако вкусно, као неколико месеци ранге, опетг ЈГг ј 7 ово време наввише лове, пгго се месо тада смрзне, и тако се после далеко може носити и дјто стаати а да се нвнаиманћ непоквари. Добро утегнЈти у зимггћ одедо, снабд^вена сг естивомг, ДЈтомг пушкомг, ножемг и другимг ловачкимг потребама нду у шуму два, трп или четири ловаца заедно, одг кои сзакги обично понеколико паса поведе. Ако е пред-ћлг, кои посћштаваго, обилапг са дивлачн, онп начине одг просгн балвана дашчаре, у коима готовинј 7 осгавлжо, и ј 7 коима се после дугогг и трудногг тамо-амо тумарана одмараго. Ако нпкаковБ! дашчара немаго, оетаве готовинј 7 на едномг местЈ 7 , гди нађу да е одг дивлнчи безопасна. Кадг се увече сг плћномг изг лова врате, 1 ирво иачине неколико палагаиа, кои преднћ огворене стране една у другу окренуте су, тако да се просторг одг едне сгопе пзмеђ' оба налазп, на коме ватру наложе. Месо одг дивллчи, ков се еду, ставе у котао на ватрЈ 7 или га на ражнго крав ватре испеку, а кожу ставе да се суши, Ако ли се пакг месо не еде, оида е одеру, и само кожу узму а месо даду псима, кои обпчно само Јтробу добгаго, почемг Самоеди, како кшо животишо убјго, одма е распоре и дробг изваде, како бн могли лакше своимг кућама одпетп, а осимг тога и да се не бм животно покварило. Почемг су тако добро повечерали наложе за ноћв добру ватру. Два подугачка сува балваиа нзжлћбе на едномг краго, напуне ш горећпмг угл-ћвлћмг, па онда еданг на другчО положе, ш тако да жл г ћбг на жлћбг дође, па ш онда са стране кол^мг утврде да не бн пали. Тими4 угл-ћвлн оба балвана саобшти се, и збогг оскудице приступа воздЈ 7 ха немогу ј 7 пламенг да горЈ 7 . Топлни димг Ј 7 лази у оба палагана иа спаваче, кои у кожама увшни, у реду са окренутимг ногама кг ватри леже. 'Гоплота кон се у палагапу ироизведе тако е велика, да човекг, само сг елнимг танкимг огртачомг покривенг спавати може, а да ни навмаИман'ћ ладиоћЈ- не опажа, причемуиаравно ладноћа несме исподг 5° Р, бнти. гдн напротивг на отвореноИ ватри, ноћи су на Уралу сасма ладне, и ако термометерг 2° до 3° шг,- . точномг мржегш стои. Ма каквмп да е мрнзг спр-ћнски ловци спаваго босоноги, ерк чарапе и