Pogled na međunarodno privatno pravo

“о со

ОСНОВЕ МЕЂУНАРОДНОГ ПРИВАТНОГ ПРАВА

кад наврши двадесет трећу годину, бити малолетан у Француској, где пунолетство настаје са. навршеном двадесет првом годином; Није ли персоналност по самој суштини недељива ; Могу ли бити у исто доба пунолетан п малолетан, способав и неспособан; Ако се гледа само на неспособног, може се рећи да је он свуда несцособан; но зар не треба водити рачуна пио интересу трећих лица, која с' њим уговарају Ако је Прајз малолетан у Француској у двадесет трећој години, када се по Француском закону он има сматрати за пунолетног, да ли трећа лица неће бити обманута, кад уговарају с' њим као да је он пунолетан; Не треба ли отуд закључити да је нужно да важи закон земље где се правни посао свршује% Колико питања, толико сукоба.

Сукоб постаје озбиљнији, када су закони различни не само односно способности лица, већ и односно добара, која су предмет правног посла, односно услова, који се траже за важност посла, услова унутрашњих и спољне Форме акта. Три, четири закона могу бити у сукобу: земаљски закон закон где се налази непокретно добро, закон, или закони домицила странака, закон места где је јавна или приватна исправа начињена.“ Најзад последњи један елеменат може изменити сва правила: ако је реч о законима, који само предвиђају намеру уговарајућих страна, треба

(1) Зауспу, Тганв де АголЕ котаја. превод Смчвооих. Књ. УЛ: страна 21.