Pogled na međunarodno privatno pravo

32 ОСНОВЕ МЕЂУНАРОДНОГ ПРИВАТНОГ ПРАВА

вика, изјављује да нема замршенијег и трновитајег питања. Фролан који је о томе написао две велике књиге признаје своју забуну. «Уображава се, вели он, да је то особита вештина и да је пронађена тајна, кад се зна да се стварви статус односи на непокретна добра, а лични на лица, а међутим, са овим дефиницијама још се није измакло од азбуке и врло се мало зна, јер управо тешко је пронаћи и разликовати јасно, када се статус односи једино на непокретна, добра а када на лица. Често сам видео, да се наши најбољи духови збуне кад имају ову разлику да изврше. Сам сам се често у томе преварио ма да сам добро пазио.»')

Грађански законик није учинио крај неизвесности ; он ју је шта више увећао својим лаконизмом. Којп је закон обвезан за стање и способност странца Јели то Француски или страни закон: Закон то не каже. Који закон важи за покретна добра у Француској! Закон но даје непосредна одговора на ово питање. Отуд разна мишљења у доктрини и практици. Мерлен понавља од речи до речи стару доктрину, какву су формулисали у ХУШ веку Буие, Фролан и Буленоа. ')

Маџћег де СћаззаЊ у своме Науку о статусима, јако му то пребацује: «чини ми се, вели

Ј

(1) Егојапа, Мешотез сопосегпац! Ја паште еј: Ја диајиб Фез Бега605, Књ. Т. стр, 13. и са,

(2) Мегћа БИбрегроте, код речи Тезбатепез. Одељ: 1,5 5 ча: | и код речи Мајолћв 5 У,