Pokret

2 покрет

ницима и првацима, нашег. народа, те је у више ма» хова, имао прилике да искаже своје погледе о просвег ћивању народа и о подивању наде националне лиг тературе. Али оно чиме је он свој род највише ваг дузжио, то су његове златне Искрице. Писац нам у тој књизи — написаној језиком који он изреком назива српским — открива најинтимније своје мисли о вери, отаџбини, народу и човечанству. Ако се и по чем може да упозна племенита, и филантропска, ћуд Томазеова, то је јамачно случај са овим налисом, који одаје не само чистоћу и дубину његових осећања, но и његову велику љубав за, презрене ши прог стаке, његово велико настојање око васпитања, наг родног. У свакој од својих »искрица« — а, то су као нека поглавља у књизи — писац развија по неку главну мисао, па уза њу прибире и везује своје сутестивне- шј А По са

Некоме

мудром изреком или крилатом речју свога кова. Па: како су те његове »искрице« тек. јасне и изразите, и како им суштина одише љубављу и поезијом! Никола, Гомазео, као активан књижевник и интелектуалан човек, волео је све потиштене народе на земљи. У тој љубави био му је ипак најближи народ из ког је и сам талетео: народ српски или хрватски. Јест, то је факал који се не да, порећи. Он се својим далматинским именом дичио и своје словенско порекло сваком приликом истицао, чему је најбољи. доказ она његова дивна, студија — алологија о срп»

ској народној поезији, коју бисмо приликом овог југ

билеја — већ ради свога угледа — требали да с ши ететом преведемо и увек са, поносом истичемо, као драгоцено сведочанство о својој патио На лној пито-

"мости и о своме благородетву.

_ Марко ЕРЕ

__ __БАНКАРСКА_ГЛАДНА ГОДИНА _

Једно од · замашних зала) које смо добили · у наг

слеђе од покојне Аустро-Угарске 1 менахије то је при“

нудно поравнање између скрахиране банке и њених поверилаца, озакоњено код нас преко наредбе Бана

Хрватске и Славоније од 1. септемора, 1916. Тод. 0.

»ванстечајној принудн ој нагодби «-

Ја ади човек целог века, да, заради И сачува, што. Тод за старост, сачувао и у банку уложио, и чува ако

ције или уложну књижицу као очи у глави, Инте; реса, нема много од уложеног новца, јер би бар три па, и четири или пет пута више интереса могао добити позајмљујући своју уштеду неким привалним 000» бама, али неће: у банци је, мисли, сигурније и не ис; пада зеленаш, Али управа, банке, после вратолометог конкурисања и индустријалцу и трговцу, констатује једног дана, да је банка инсолвентна, ивјада се суду, а суд кривце узме у заштиту и налерује акционаре и улагаче и све друге банчине повериоце на, принудно поравњање. Док се не изиђе пред суд, управа се обезг беди, пренесе сваки своје приватно имање на, роде бину, а повериоци имају да издрже бескрајну судоку процедуру и да чекају годину, две па и три док. не добију половину, или нешто више, од оне суме коју су поверили банци,

Према томе, принудно поравњање то су она стражња врата на апсани Ек оја, је Аустрија, својим законом о мораторијуму, пробила за све оне који би због несавесног управљања туђим новцем требали да испаштају своје хазардерске грехе. Али то при, нудно поравњање није само пробило ту баџу на, ап» сани, него је оно ископало и два велика, гроба: један за повериоце скрахиране банке, дтоги за. отиште тог верење у банке. Овај последњи ревултаљ принудног поравнања уједно је и најтежи, јер се он најјаче осећа, данас, у нашем економском животу.

Додуше, пе може се рећи ла је само и једино при, нудно поравнање убило веру у оолидност наших банака, Не, та вера пољуљана је јопт много раније, Одавно су улагачи осетили сву тешкоћу рада са бан; кама: 1) камате на улог биле су и остале несраз; мерно мале према интересу који су банке узимале на зајмове, 2) улатач није могао увети свој новад кад му је био потребан, већ је био принуђен чекати док их банкар не нађе, и ако то није морао да чини, 8)

_ банке су се бавиле свим 1 ова о тим пог

"словима. запемајривши функције кредитних завода.

а то сети сувише. примећивало · и ивазивало неповег

рење, Најзад је искрола, појава принудног пора»

"нањф и оно трема ћује И последње остадке вере у

банкарску солидност. Шта. да се ради саде Како да, саберемо "оне

_ огромне количине новца, које пиркулишу, тако рећи,

подземно, као вода у неким неплодним крајевима“ Како да се очисте загаћени канали и да новац опет заструји и да га јаке финансијске артерије поново изнесу на велику пијацу“

Да би се повратила вера у соли нос банака, или, тачније речено, да би се банке натерале на солид; ност у раду, нужно је предувети низ неопходних

међа. Ми ћемо изнети неколико тих мера, које нам

се чине _најнужније И најбоље; Е

1) Законом се има обезбедити мали акционар и улагач давши им право првенства, наплате у случају пада банке, и то исплате целе уложене суме са, каг малама до дана исплате. –

2) Члановима управног и надзорног одбора, који могу бити само из реда стварних а не. фиктивних акционара, онемогућити пренос приватних имања, на родбину или пријатеље, све докле год се не разреше дужности; у случају пада, банке, они су мате» ријално, ерентуално и кривично, одговор,

3) Увести строгу контролу над радом банака и свести њихову делатност у границе. функција крез

дитних завода, 4) Народна, Банка, даваће новим банкама, највише

онолико кредита колико износи половина стварно уплаћених акција, а старим банкама кредит ће се одређивати према њиховим разервним фондовима, у извесној сразмери. Народна Банка, даваће банкама кредите по интересној стопи која ће бити упола мања од оне по којој банке дају зајмове својим КЈ јентима.,

5) Нема принудног поравнања, него стечај.

Ово су услови, по нашем мишљењу, под којима, би оживела шремлаљена вера широких слојева, у банке, Без тих услова, а по досадашњем тештоом тег куству, ми ћемо дочекати да. ће банкама, поверавати свој новац само пркосни људи које неко буде дуто