Pokret

58 "покрет

из РУСКЕ ЕМИГРАНТСКЕ КЊИ-

' ЖЕВНОСТИ „ДЕВЕТИ ТЕРМИДОР“ ОД АЛДАНОВА

У току последњих година ван Русије створила се 60гата руска књижевност, У емиграцији је велики број старих маркавтних књижевника, као што су: Амфитеатров, Аверченко, Арцабашев, Баљмонт, Хипиус, Куприн, Мерешковски, а осим тога појавило се неколико нових. У број козих спада, на пример, генерал Краснов, који је у емиграцији гаменио мач пером и напесао неколико романа, а пре месец дана ступио на политичку бину у улови агитатора у корист великог кнева Николе Николајевића.

Равуме се да је мисао руских емиграната упућена на питања: вашто је избила у Русији револуцаја и шта чека Русију у ближој будућности. Због тога, без обзира на то што Краснов није ни добар психолог, ни добар отсерватор и што решава доста плитко питања којих се дотиче, његоз роман „Од двоглавог орла до црвене заставе“, који даје слику руске револуције, имао је успеха код емиграната. Врло интересантан је ромгн младог писца Алданова „9, термидор“, написан живо и са в>ликом ерудицијом. Та је историјски роман из доба велике француске ревслуције, а историја фрзецуске револуције је сад од актуелног вначаја за руског читаоца, јер између француске и руске револуције гма, без сумње, доста сличних црта.

Ево, укратко, садржаја тог романа:

Међу ђацима школе, коју је основао на своме имању бивши фаводит царице Катарине П, Србин Зораћ, коме је царица дала титулу грофа и поклонила велико имање, налази се неки младић по имену Штал. Зорић, по наређењу царице, живи на свом имању, али има још пријатеља на двору и пажљиво прати дворски живот. Кад је почетком 1793. године Штал положио матуру, Зораћ решава да упути тог лепог и частољубивог младићау Џетроград код свог грзјатеља, једног од великодостојника Катарине, Бевбородког. У то време положај фаворита 63-годишње царице заузимао је двадесетогодишња гроф Зубов, који је био противник Бевбородка. Штал се допао Безбородку, и Бевбородко је решио, да ваједно са својим присталицима постеви Штала на место Зуборва, али Штал не зна какве планове имају Зорић и Безбородко. Безбородко одводи Штгла на двор, и овзј се допадне царзци. Безборсдко развија интригу да се уклони Зубов и да његово место заузме Шјтал, али двор добија извештај да су револуционари погубили француског краља Луја ХМ!. Та вест чини јак утисак на Катариву, која се плаши револудије. Она проклиње свог покојног пријатеља Волтера, са којим је водила коресповденцију, виче да су то његове идеје изазвале револуцију, да је и против ње организована завера, проклиње Французе, прели да пошље генерала Суворовг, са козацима, да вх све уништи, и пада у несвест. Царица је оболела и Бевбсрздко решава да се Ш:ал на време уклони из Петрограда. Он наређује да овај одпутује у Лондон, где се налави много фгачцуских емиграната и-да изучава тамо француску емиграцију. Зубов, који увиђа да Безбородко намерава да постави Штала на његово место, препоручује овоме да се скоро не врати, и даје му писмо за енглеског премијера Пита. У разговору са Патом Штал случајно каже, да он одавна машта да види Париз, али, на жалост, то сада није могуће. Пат му одговори на то, да би било врло корисно, ако би он отпутовао на времеу Париз, јер да би се добро разумела француска револуција треба да се види изблиза шта се дешава у Француској. Пат додаје да му може омогућити пут за Француску тиме што ће му дати амерички пасош, и моли Штала да му после повратка из Француске напише реферат о догађајима у Француској, додајући да Енглеска ради заједно са Русијом против- револуције, те тако Штал, као Рус, неће чинити ништа рђаво,-ако буде радио не само ва Русију, него и за Енглеску. Штал, који машта о дипломатској каријери и о одликовањима, прима се те мисије,

Тако је Штал доспео у Париз. Енглески официр-шпијун, код кога је Пит упутио младог Руса, упознаје га са неком авантуристкињом Маргаритом Колб, која је шпијунка Јакобинаца и у исто време ради и за рачун Енглева. Ствара се роман ивмеђу Штала и те луде авантуристкиње, која присуствује свим извршењима смртне казне и наслађује се крвљу која тече испод гиљотина. Неке загонетне реченице Маргаритине изавивају страх код Штала, и он најзад прекида свој роман са њом. У Паризу Штал среће једног од својих бивших учитеља. У школи Зорића било је неколико. учитеља Француза, од којих је већина отишла у Француску, кад је тамо избила револуција. Тај учитељ постао је Јакобинац и у

исто време богаташ, јер лиферује бакар револуционарној војсци и добро гадађује на том послу. Захваљујући свом бившем учитељу, Штал има слободан улав у Клуб Јакобинаца и у Конвент, посећује тајне богате ресторације, где револуционарни великодостојници и богаташи једу, пију и коцкају се, где се служи најбоље вино и јело и где коцкари бацају гомиле влага док остали свет у Паризу гладује. з Пред очима читаоца пролази низ слика из живота револуционарне Француске и низ глазних лица француске револуције: идеалиста-фанатик Робеспјер, који уб. ј, хиљаде људи, да ба се оствариле његове идеје, а плаче кад је цркнуо голуб, кога је волео, Дантон, Талиен, Барер, лукави Фуше, који је био пре револуц=је свештеник, ва време револуције — Јакобивац, који се, стеадајући 8 веру са циљем да убије Робеспјера, верио са Робеспјеровом сестром да би уклонио од себе подоврења, а после револуције за време Наполеона 1 постао министар полеције. Писац „9 термидора“ зна добро психологију гомиле и утицај демагога на гомилу. "9. термидора странка Фушеа и његових присталига лишила је Робеспјера владе и ухапсила га, Сутра-дан Штал, узбуђен новим важним догађајима, изашао је у шетњу у око-

лину Париза и, враћајућа се у варош, случајно прошао поред.

места где су сахрањивави погубљени за време револуције. Ту сусреће кола, која су довезла неколико лешева и међу њима један леш у љубичастом свиленом оделу. Томе лешу припадала је једна одсечена глава са напудрованом риђом косом. „Та јама, где заједно леже сви они, — та јама, око које лете ројеви мува, — та јама, ив које се осећа ужасан смрад стрвине, вар је то велика француска револуција То није могуће!.“ Тако размишља Штал. Живот у револуционарном Паризу уморио га је, и он решава да искористи ублажење терора и строгих мера које је наступило после смрти Робеспјера и врати се у Русију.

То је сиже овога романа. б

"А шта је у ствари револуција» -

— уКан Жак Русо, — говори један од хероја романа Алданова, — писаз је о природном стању људи. Вредело би да он сада устане из гроба и погледа шта се дешава у Француској! Ако би се људи вратили у „природно стање“ и тако живели 50 гедина, свет би постао крвава пустиња. На срећу или на жалост, људи не остају тако дуго у „првродном стању“. Њима то стање брзо досађује. Али неки пут људи имају потребу да постану дивљаци, п та потреба налави израза у облику револуцијг... ПН

У затвору, у спору између старца, противника ревзлуције, и професора-хемичара, присталице револуције, старац каже: -

— Ва се слажете с тим да је револуција ужасна, али

· тврриге, да она има висок идеал... За мене не може да буде

леп онај идеал због кога бе да ми одсеку главу.

— Имате право, — одговара хемичар, — гли само у перспективи једног даза: пут ка добру води кроз зло; и Француска ће бити слободна у 19, столећу. Да, револуција ће ми одсећи главу, али ја ипак вичем: „Живела револуцаја!“

— Вачите! можда имате право „у перспективи столећа“, али ја имам празо са гледишта вечности, и за мене је све једно, да ли ће париски бакали уживати слободу у 19. столећу!

Слична расправљања могу се сада чути међу Русима, и исте наде, које је имала француска емиграција, има сад, пссле 130. година, руска емиграција. Историја се понавља у многом погледу, али се појављују н нови елементи у калеидоскопу историјског живота. Руска револудија није тачна слика француске револуције, и стога патање о томе шта очекује Русију или, као што се она сада званично зове, СЕ. с. С. Р. (Савев Совјетских Социјалистичких Републака), не може се решити само на основу искуства француске револуције, али то искуство у сваком случају олакшава разумевање развитка руске револуције.

А. Сидоров НОВЕ КЊИГЕ

Срет. М, Аџић: Учитељеве забелешке. Низ примера из васпитачког рада. Друго издање. Издавачка књижара Геце Кота, 1924.

_ Књижара Геце Кона приредила је ново, допуг њено и: прерађено издање једног корисног дела, које се први тур појавило још пре традесет година. То је низ бележака и успомена једног учитеља, пропраће»

"РН