Pokret

покрет 55

"Средњевековни алхемичари били су често прогањани и за кога се знало да се бави екстракцијом метала или код кога су нађени какви списи о алхемији, тај је био протериван или чак и осуђиван на смрт. До душе међу људима, који су се бавили алхемијом, било је заиста врло често „чаробника“ шарлатана, па чак и зликоваца, који су искоришћавали лаковерност света. Али је било и искрених научника. Међутим та се разлика врло често није чинила. У осталом још у најстарија времена људи који су се занимали истраживањем, вађењем и претварањем метала сматрани су за чаробнике. Ово није ни чудо, пошто је претварање материје из једног облика у други изгледало нашим претцима као нешто ван људске моћи, па су зато и људи, који су се тим бавили, сматрани за мађионичаре. И зато није ни чудо што је порекло тих вештина било приписивано злим анђелима. Самом концепцијом науке, објашњавајући и утичући до некле на природне појаве по својој вољи, алхемичари, као и ранији научници, значили су, за ондашња схватања, ривализовање са божанством, и као такви морали су бити прогањани. Алхемија се стављала у исти ред са мађијом и врачањем.

Да би могли претварати метале једану други, алхемичари су тежили да пронађу „камен мудрости“. До душе свакако да ни сами алхемичари нису могли да прецизирају шта је требало да буде тај „камен мудрости“: да ли заиста каква материја, која би имала моћ да претвара разне елементе у злато, или просто какав тајни „рецепт“ и упутство, по коме би се то претварање вршило. Но алхемија није давала својим присталицама само наде да ће моћи правити злато, већ и уверење да ће моћи доћи до

„божанствене воде“, која лечи све болести. Отуда код Арабљана концепција о Дданасе-у — еликсиру за дуги живот. Једном речи алхемија је давала наде својим присталицама на једно опште благостање.

Оваква концепција науке — алхемије природно да је привукла, поред људи који су искрено веровали у могућност остварења тих циљева алхемије, и велики број шарлатана, који су гледали да, ма на који начин, искористе лаковерност људи. У већини случајева упутства, рецепти, и у опште све што се писало о алхемији, завијано је у неку врсту мистерије — говорило се алузијама и шифрама, које је требало да разумеју само људи посвећени у „Науку“. Тако на пример један алхемичар, Атпаша де УшШепешуе, даје свом сину ово „упутство“ како ће доћи до „камена мудрости“ : „Чуј, сине, у овој глави ћу те научити како се справља „камен мудрости“. То није моја тајна; о томе сам нешто дознао од мог брата -и од једног немачког калуђера. Прво ћу ти рећи да су Отац, Син и Свети Дух тројица у једној особи. Као што је свет упропастила жена, тако треба да га она и регенерише. Зато узми мајку, мети је у постељу са њених осам синова; пази на њу; и нека она строго испашта, док не буде опрана од свих својих грехова. Тада ће она донети на свет једног Сина, који ће проповедати : знаци су се појавили на сунцу и месецу. Узми тог Сина и казни га, да га не би његова охолост упропастила. Кад си то учинио врати га на његову постељу; и кад будеш видео да он долази к себи, ти ћеш га понова зграбити да га умочиш нагог у хладну воду. Затим га опет стави на његову постељу; а кад опет дође к себи, ти ћеш га узети да га даш Јеврејима, да га распну. Распевши тако сунце, месец се неће

ПРИЛЕП

_ЦРКВА СВ. АТАНАСИЈА