Pokret

покрет

127

области албанологије на страни развијао, добрим делом, упоредо са политичком активности“ и кад вели да је природно „да ће Архив у првом реду имати у виду проучавање срлско-арбанских односа, културних и политичких“.

Ова прва књига Архива пријатно нас изненађује како својом научном солидношћу, тако и великим опсегом програма. Лингвистика, топономастика, политичка и културна, историја, митологија, фолклор, безброј ситнијих прилога, критика п бележака на српском, словеначком, немачком и чешком језику чине зборник. приступачним и за нестручне интелектуалце. Нарочито су од ширег интереса: чланак Др-а, Владимира Ћоровића о Одношајима између Црногораца и Албаније у почетку 18-тог в, и Једна Арнаутска Варианта о Боју на Косову, коју је забележио проф. Глиша Елезовић, а коментарисао Др. Веселин Чајкановић,

РАНИ

СТО ЈЕДНА СТРАНА роман од Светислава Шумаревића. Издање пишчево, 1924. Цена 30 Линара.

Под насловом привлачним за читаоце алиу рђавој техничкој опреми изашла је трећа књига Г. Светислава Шумаревића „аутора „Нуле“ и „Десет Осмеха“. У роману „Ото једна страна описан је живот једне групе наших избеглица, у Француској. То је живот „упропашћених оригинала“, људи који су у својој земљи и у својој средини били добри људи али који су, „преведени на француски“, постали комични и немогући. У књизи има много духовитости али цео роман, као целина, даје утисак нечег несређеног и раскомаданог не због поделе на стране (тај, може се рећи, „спољни виц“ нити чини књигу бољом нити гором) већ због самог начина писања. Главна тема(љубав професора Милановића и келнерице Матилде, која се трагично завршава) зачињена је причама које су имале, по намери пишчевој, да дају роману шаренило, али које дају утисак да су уметнуте због попуњавања. Главна им је мана што су писане старим стилом Тит-ових козерија из „Дневника“. Сви јунаци овог романа, и професор, и Раденко, и Шарлота и Матилда, и Перић, причају тим стилом и језиком, а тај стил и језик умарају. Иначе неки делови те споља смешне а у ствари тако тужне историје наших упропашћених оригинала читају се доста лако и пријатно УЛ

ТРГОВИНСКИ УГОВОРИ Од Милана Станојевића. Издање пишчево, Београд, 1924.

Наша послератна економска литература веома је малена, тако да се појава и најмање књижице може искрено да пожели и поздрави.

Књига Г. Милана Станојевића: Треовински уговори, у толико више заслужује све ово, у колико се она јавља као дело човека, који нема и није могао да има теоретске спреме, која није резултат савладане стручне литературе, па ипак, која је добра у колико је инспирисана здравим погледима. и правичним, инстинктивним, схватањем садржине предмета.

На један ни мало доктринаран, али при том врло убедљив и популаран начин, писац поставља питање наших трговачких уговора и њихов значај за нашу домаћу радиност. Он осећа врло добро, и то правилно бележи, да у нашој привредној политици после рата влада пуна дезоријентација; да се нема система ни плана иницијативе и да се у место једне здраве трговинске политике, политике суревњиве заштите домаће радиности, води једна крајње либерална политика, без икаквих изразитих екномских тенденција; често пута-да се лута, не зна шта хоће и да се оставља времену да реши

оно што је од животног интереса.

Место не допушта да се више о овој књизи говори; хоћемо да забележимо још једно правилно схваћено питање. Реч је о царинској ажији. Нагли валутни прелази онемогућили су правилну царинску заштиту, одмерену у царинској стопи, важеће тарифе, и довели су до потребе да се уведе ажија, која ће се доплаћивати ув царинску ставку, како би се избегло катастрофално дејство пада новца. Дати ову задаћу царинској ажији, значи учинити две ствари: прво омопућити да се она аутоматски пење или спушта, што зависи од пада или пораста новца, и друго упоређивати је према паритету злата. Код нас не само да није било могућности да се царинска ажија аутоматски помера, већ п њено повремено одмеравање није никада одговарало златном паритету. Да би ово доказали да не идемо у прошле године; данас званична ажија бележи један златни динар (фиктиван, разуме се) да девет папирних док стварни однос злата је, један златан за 18 лапирних, Разумљиво је да ово не може да буде

од користи нашој производњи, пошто овако незнатно оптерећење фаворизира увоз туђе и то махом луксузне робе, и на тај начин чини нам двојаку штету: задужује нас више према иностранству и отима нам наше пијаде.

Питање царинске ажије, поред многих других, довољно је да би нам показало корисност ове књиге,

БУНТОВНИК КРОЗ ФИЛОЗОФИЈУ национализам, патриотизам, књижевност, цивилизацију и т. д. — Стеван Ј. Радосављевић — Бдин. Цена 10 Динара.

Још на почетку своје књиге Г. Стеван РадосављевићБдин овако објашњава зашто се буни;

" „Што је опште, не годи ми. Мелодија улице вређа ме. Ако се цео свет клања истоку, ја ћу западу; ако ли се цео свет крсти десном руком, ја ћу левом, или никако. Уопште, тде год нема изузетка, ја радо прелавим у јерес“.

Он се, према овоме, буни просто зато што неће да мисли као остали свет; не зато што је побуђен да устане против навесних правила која нису тачна, већ онако, из принципа, против свих правила само зато што су правила. А дубљи циљ тога бунтовништваг Г. Бдин износи и њега

„Монотонија обичнога, једно и исто из дана у дан, па и монотонија вазда ведрога неба, монотонија непомућене среће — убија ме... Зашто не бих и ја био изузетак у свету у ком и сама срећа није то ако нема облака на своме небуг.. Изузеци дају животу дражи, лепото. мириса, укуса и светлости. „Небо без грома нема цене“. Светлост без мрака не би била светлост но гробна монотонија, и т.д.

Он дакле ствара изузетке јер треба створити облаке да бн срећа била лешша, створити гром да би се више ценило небо, створити мрак да бисмо више волели светлост; једном речју он ствара изузетке да би нам правила против којих се буни била дража. Овакав благтородан бунтовник ретко се налази. После увода у коме је цела књига на овај начин објашњена, на све побуне Г. Бдина морате да гледате као на побуне у циљу очвршћавања правила. И кад он каже да мисли да је лепој књижевности главна задаћа да забавља оне који су богатији у џепу но у глави, кад каже да је убеђен да је ди-

вилизација лаж, ви му више не верујете. Је ЧАСОПИСИ Југославенска Њива, број 6., од 16. марта — поред чла-

нака Г.Г. Богдана Гавриловића, Влад. Назора, Ферда Шишића и Велимира Дворниковића, доноси занимљив преглед: нарочиту пажњу привлачи критика Г[. Антуна Барца о „Лучи Микрокозми“ у издању Орпске Књижевне Задруге, у којој Г. Барац оштро критикује Г. Решетара, а нарочито Г. Брану Петронијевића, чији је предговор, вели он, низ констатација, извода и паралела, али у целини не значи ништа: ово издање по њему, „може да значи увреду за успомену песника“. У рубрици „Привреда“, Г. Јурај Деметровић допуњује свој чланак о привредном савету који је изашао у прошлом броју неким цитатима из нове књиге Г. Слободана Јовановића: „Уставно право Краљевине Срба, Хрвата и Сло венаца“ и коментарима тих цитата.

У Српском Књижевном Гласнику (16. март) изашао је чланак г-ђе Исидоре Секулић: „Оамовање у књижевности“. Писац коментарише појаву у данашњем литерарном животу (код нас и у свим другим земљама) да су груписања књижевника. све ређа и да се књижевници усамљују; супротно онима. који придају овој појави негативан значај, она тврди, објашњавајући стање духова после рата и неке карактеристике литерата новијег доба, да „судбине самовања и инстинкти самовања значе оздрављење и освећење“. Сем тога „Књиге за народ“ од Драгише Лашчевића, говори Др. Јована Цвијића и Др. Богдана Гавриловића, песме Гвида Тартаље, А. Цетинва ит. Д.

Други број Економиста доноби расправе Др. М. Јовановића и М. Ћ. (Буџет за 1923-24. годину), Др. М. Станојевића (Подела земље ш колонизација) и Др. М. Тодоровића (Обвезнице ратне штете — 2:'љ% државна рента). У трећем броју расправе Др. Велимира Бајкића (Природа и узроци данашње економске кризе код нас), Др. Светислава Предића (Комерцијализација комуналних предузећа) и Др. Ива Белина (Царинска ажија и наша индустријска политика). ем тога и у једној и у другој свесци већи број информативних и полемичких чланака, хроника, бележака п вести,

Отамбита, број 1 (10 март. 1924). Изашао је први број овог листа, главног органа Орпске Националне Омладине. Лист ће ивлавити два пута месечно на 24 стране велике осмине, Опрема овог првог броја је врло добра,