Pokret

покрет 949

стоје саме иконе. Стоје како су и пред стотину година стајале и под оним стражњим зидом турскога чардака: скоро под земљом укопана била је у времена она кметовска ћелијица и у њој, у једном бедном

глу, ограђене иконе. 5

На примитивној старинској хартији била је грубим потезима црно исписана Богомајка са Дете-

том. Ваљда први покушаји графике. Ти су се потези

необично јасно црнили, а папир — сем што је на једном углу био нагризен од некаквих мољаца који

се подвлаче и буше ситне рупице у старој хартији

— тај папир необично се белиоу мраку Светога Угла. Та је икона била због нечега највиднија и ту је икону Племка најбоље познавала, а када је, младом, први пут ушла у ову кућу, ту је икону прву целивала. И сад је та икона била последње у шта је она у тој кући погледала, и последње што је у њу погледало. Не побеже она са својим католичким дететом од претња њезина мужа Гавре Симеуновића, него побеже од те старе иконе. (Крај у идућем броју.)

Верка Шкурла-Илијић

БРАНКО ПЕТРОВИЋ

Ако је вредност талента и рада Бранка Петро-

вића, карикатуристе, недовољно позната нашој пу-

блици, томе је разлог пре свега то, што је он скоро целу своју активност и све своје способности усавршавао, пласирао и ширио на Западу.

Међу малим бројем представника наше сликарске уметности на страни, Бранко Петровић је, без сваке сумње, један од најистрајнијих и најупорнијих. Са великим самопожртвовањем и урођеном скромношћу он је успео да истеше солидну основу својим уметничким творевинама. По природи тих и више повучен у себе, уз то обдарен оштроумношћу и критичким

духом, јасно је да је са оваквим особинама наш

уметник могао са пажњом и на миру да прати свој

унутрашњи живот, и да помоћу тог основног и најдубљег сазнања продре у подсвесни живот своје околине, одакле црпе материјал за своје карикатуре.

Веома је важно нагласити да Б. Петровић, и покрај свог формираног уметничког стила, непрестано еволуира и стално је у напредовању. Живећи дуго времена на Западу, прво у Паризу, затим у Женеви, он је успео да своју способност анализирања душе човекове, што је својствено словенским народима, изрази кроз савршене облике, чиме се одликују латински народи.

Бранко Петровић је до сада највише радио на карикатури. Као такав је и познат у свом досадањем раду. И ако карикатуриста има многог заједничког са портретистом, ипак је то уметност засебне врсте. Докле портретиста кроз сличност тежи да изнесе дух, формиран у друштвеном животу, дотле карикатуриста тражи у човеку оно што припада само њему, његово основно ја у свој својој сировости и са целом својом примитивношћу; — његово ја из кога и на коме друштвени утицај изграђује конструкције исте-

саније, углађеније, то јест социјалније. Портретиста

је психолог свести, карикатуриста је психолог подсвести, портретиста тражи у цртама човечијег лица оно што проистиче из друштвеног живота, карикатуриста међутим, продирући до најдубљих слојева, чупа одонуд потпуно наго ја, које више припада инстинктивном и физиолошком, него свесном и социолошком свету.

Талентиран као аналитичар, израђен као цртач, сем тога прецизан и савесан у послу, Петровић даје карикатуре које се савршено разликују од обичних цртача — жонглера, чији је може бити једини циљ да буду смешни. Изражавајући своја аналитичка испитивања помоћу цртежа пуних живота и покрета, уметник почиње да плени и да се упорно намеће рафинираном Западу, који у његовом беспрекорном

стилу види израз најдубљег човековог живота и наслућује само дно његове душе.

Ма колико да Б. Петровић подцењује своју вредност и ма шта мислио о резултатима свог досадањег рада, извесно је, без икаквог претеривања, да он спада, не само међу највеће југословенске уметнике — карикатуристе, већ и међ најјаче и најистакнутије у целој Европи. Његова је психолошка анализа скоро увек научнички тачна, цртежи су му израђени до савршености а стил је пун латинске прецизности.

Метода коју Б. Петровић примењује у свом послу веома је занимљива и у многоме допуњује објашњење на који је начин он успео, у средини где се карикатура вековима развијала, да заузме место које му припада. Његова истрајност и воља за радом помажу развој његовог талента. И ако је обилан са својим радовима, он не пренагљује. Плод има сам да одпадне, кад буде потпуно сазрео. Таленат му служи за откриће ствари, али на раду се заснива свака његова демонстрација. Међу читавим свежњима карикатура које је предузимао, удешавао, поправљао, тражио и најзад им дао последњи облик, налазе се и такве које и после неколико година рада с времена на време нису могле бити до краја израђене. Пре него што потпуно систематизира скициране фрагменте, његова се уметничка радозналост не може зауставити. Да би пак дао потпуно јединство и створио савршену целину, Б. Петровићу је потребно да апсолутно уђе у унутрашњи живот и да пронађе његов прави од-

блесак у цртама лица, које ради.

=:

И ако врло мало познат код нас, као што смо у почетку напоменули. и то најужем кругу људи који су с њим долазили у непосредан додир, Б. Петровић ипак за собом има лепу прошлост, пуну напора, тражења самог себе, обећавања засниваних

на раду и нада, које су у њега с правом полагане.

Као три главне етапе могу се узети три средишта његове досадање делатности. То су: Загреб, Париз и Женева.

После свршене загребачке сликарске Академије Хрватска Смотра му публикује. карикатуру Огризовића, с којом он први пут улази у јавност. Овај би рад свакако прошао без икаквог значајног резултата да у њему покојни Матош није открио уметничку природу, способност запажања и сигурност у цртежу. У једном писму, тада већ добро познати хрватски критичар и писац указује младом уметнику,