Pokret

покрет 331

уз СЛИКЕ СТЈЕПАНА ЗАНОВИЋА

Једне вечери 1771, познати Казанова _коцкао се у Ференци, у једној од оних дискретних кућа где се скупљала златна младеж тога времена. У неко доба тотово сви гости престадоше да се коцкају и обртоше очи једном столу, за којим су се коцкали млади лорд Линколн и два ората Зановића. Убрзо лорд Линколн би тако изигран, да игручи сав новац који је имао код себе и потписа менице на огромне суме. Зановићи хладнокрвно напустише кућу. Сам Казанова, иначе стара хуља, врло залуђен, записа овај догађај у своје Мемоаре.

Јадни лорд Линколн имао је деветнаест година и тек што се ослободио школских клупа и шородичне стеге, јурнувши у Италију, а већ паде у шаке далматинским мајсторима с мора, од којих вештији и млађи, Стјепан-Анибал, није био чак ни старији од Линколна.

Рођен у Будви (1751), од оца, који се оботатио држећи као Риваролов отац кафану, у Млецима, (која. је била уз то коцкарница и лупанар), Сбистари неморалан, Отјепан Зановић је само у већим размерама наставио подвите овога оца. Да је живио данас био би свакако виђен политичар, али у оно старинско, солидно време остао је само варалица. Пошто је у друштву са старијим братом Примиславом (који је, како веле лексикони, умро доцније у Индији) направио неколико огромних превара, Зановић бежи из Холандије, Француске и Италије кући у Будву, одакле се ускоро враћа као гроф Зановић или 5Нерап Аптђаје. рппсе Ф'АЈБб-те.

Леп, отмен и образован оном површном волтеровском и предреволуционарном _обравованошћу 18 века, која је допуштала да после ње наступи по"топ, он је могао без опасности под видом грофа проћи кроз Немачку и Саксонску и ући у ону распојасану и фантастичку Пољску, већ скоро пропалу због обести своје пијане, охоле и пусте властеле, која је имала толико огромно блага, колико је имала ужасно мало памети; згодне врлине за вештога. карташа, као што је био овај Зановић. Велики хетман Литавоки, кнез Отински, уведе га у елиту, која, се окупљала у његовом чудесном и раскошном двору Олониму. Наравно да, је убрзо морао да се губи из Џољске. У Дрегди објави он да је умро и изда чак своја Посмртна одела, пуна волтеријанских мисли, парадокса и ексцентричности,/ као и сви остали његови многобројни списи.

Пошто је, дакле, био мртав, сад је могао да..се појави као Кнез од Албаније или Војвода од Црне Горе. Као такав штампа на више језика Тагказсће Вглеје дез Ршпгхгеп У. Моптепесо, једну сензациону књиту за то доба у којој има свега и свачега, од писама црногорском владици Сави Петровићу до посланица Царици Катарини Пи од наптада на католичку цркву и религију ша до најдрскијих лажи о Црној Гори, Албанији и себи. “")

Кад се убрзо нађе у Берлину, „несрећни ал-

бански и црногорски принц поста присни пријатељ пруском престолонаследнику, доцнијем краљу Фри-

%) Ова најпопребнија саошштења само су голе чињенице које је писац извео из једне своје књите огледа о Ђурђу Бранковићу П, Зановићу, Антуну Сорпу, Сави Текелији, Евтену Кватернику и још неким људима из прошлости као писцима и троз коју је књигу троведена извесна синтеза.

дриху Виљему П. Један дипломат тога, времена, саошштава, својој влади како пруски престолонаследник, обично ручајва, са албанским кнезом. У раскошној, источњачкој одећи наших јужних крајева, сав у срми и позлати, он је фасцинирао Берлин; веле, да су жене, по својој природној склоности за, униформисаним мајмунима, јуриле за њим и да се елита јагмила за бизарним и складним албанским кнезом, који је био тако несрећан и леп. Наравно, да је ова хуља морала после неког времена да одв и ка Берлина, чим је опазила како јој се мрачи сјај.

После га налазимо у Риму, где је дошао као побожни поклоник Варта, да се поклони папи. | Риму се тада налавила и војвоткиња, Ринтстон, једна, од оних часних госпођа галантног столећа, које ба

Стјепан Зановић

се у младости удавале ва старце, а у старости узимале младе љубавнике и које су од живота умело узимати више него што им је пружао. Зановић се уповна, 6 њом. И та му богата и снажна шесетгодишња, баба, (била је тридесет година. старија од њега.) поста љубавница. Веле да је била још врло лепа, али ја у то не верујем; кажу да је из цветних времена своје младости сачувала кожу „белу ко крин“ и прекрасан виваж, али ја мислим да је из цветних времена своје младости сачувала само паре, које су дочарале некадању њену лепоту овом лупешком поклонику шт трострле га пред њене, место пред пашине ноге. Причају да би се удала за Зановића, да је смела. од покојног мужа, који јој је оставио имање под условом да остане до смрти његова, удовица. Идила није дуо трајала, јер римски жбири открише ко је Варта и Зановић побеже. али да се

#» Да би показао своје самозванство, Зановић је издао неколико песеудоисторијских књига и брошура које се тичу албанске и црногорске прошлости. Олика, која га приказује као Шћепана Малог (и за њега се издавао!) који побеђује Турке увета је лиз „Мисли“ али се налази п у једном друтом делу, ибрап- Ми! (1784). Слика Окендербегова узета је опет из историје о њему, која је тако удешена да Зановић погтаје његов потомак.

с на та тата ЊЕ Мињо виа