Pokret

330

— да ли би наша интервенција могла преокренути ситуацију у нашу користе Успех такве интервенције зналтио би ресторацију земљоделског резчима без Стамболијоког. (Јер он је већ био покојни, и ничија интервенција не би била у стању да га, вајакјр оне.) А да ли се да' замислити такав режим“ На, то шитање врло је тешко дати одсечан _ одповор. _ Јер Стамболијски је своју партију створио и водио, он јој је био и глава, и кичма: око његове сназене личности се њена небулозна маса једино могла да прупише. Без њега, без његове хитрости, сељачки здравог разума, енерпије и безобаирности, уз онако конфуван програм какав има и уз скоро савршено одсуство сваког искуства у државним пословима, партија би врло лако могла или постати бугајреки атент бољшевика, или се скоцати у једну безидејну странку коју ће у жевоту одржавати само најолровија демагогија. Али да узмемо најповољнију мопућност: да Земљоделаки (Савез, и после погибије Отамбошијаског, остао оно што је п био, да. би, дакле, у својим органивацијама задржао скоро аву бугарску сељалтку масу, и да је таквом Савезу наша, интервенција требала да помогне у борби против мипитартстичке завере. Какве би биле дирактне последице те наше помоћи“ Очевидно је да, би, у том елучају, морале настати радикалне промене и у унутар њем уређењу Бугарске. Кобургу и његовој диватији не би било више опстанка у Софији: стална, војека, или би се морала докшнути, или добити сасвим нову организацију и т. д.. Ти, и толики друши, ушруталрњи шрослеми бугарски, силом придика, постали би и наша брига. Но и то још не биле највеће тешкоће, Али наша, интервенција и наше антазовање за. земљоделски режтм донело би сасвим нове односе између Бугарске и данашње Краљевине Орба, Хрвата, и Словенаца, којој би, у том случају, можда и ово дутаглко име постало кратко... Јер то необично сагвевништво, (које би пратило интервеншију, или би морало бити врло кратког века — што би значило, да, је наше мешање у бугарске унутрашње ствари остао ва нас бескортсно — или би неминовно довело до федералије. А федералија, било у ком облику, или не федерација него и само интимније савезништво с Бугарском, у даљој консенквенцији својој, оваа и пову систематизацију Балкана. Каквуг Какву, то је немогућно рећи, јер тај нов ред ствари не би залшсио само од налпе воље и наших жеља. (ем осталих суседа, и наших и бугарских, нашле би равлога да се умешају и Велике Силе. Толико је извесно, да. ба стање створено утоворима о миру било подврпњуто ревизији. Али да ли би ревизија, са нашег гледишта, вначила промену на боље; То је тешко веровали. Кад бисмо имали један већ утврђен, у детаље иврабен пројект новог статута, Балкана, онда, би се могло пристутити ревизији, — под погодбом, равуме се, да нам је општа ситуашија повољна и да ћемо бити у стању да. тај пројекат у пракси изведемо. Но не само да су опште погодбе биле неповољне за овако радиКалне промене прошле године, неро ни ми сами нисмо били на чисто о том, калсве бисмо промене хтели. За то је, пре годину дана, наша политика морала, да, остане пасивна, према, догађајима у Бугарекој, и зато ће и сутра морати бити таква, ако се нешто слич-

ПОКРЕТ

но понови у суседству, на истом месту или на Ком друтом, — што није искључено. Овакви, какви смо, у данашњем (стадију овога развоја — 'лабава држајвна, органиватија, народ морално још неуједињен, без јасне концепције о историјској мисији државе, без материјалних средстава, за веће потхвате, а и без амбиција за такве ствари — ми омо, моментано, неспособни да овој прашини око нас: Албанији, Јр'чкој, Бугарској и т. д. дамо облик и чтефетину, кажо је неће разнети први вихор. А то смо само ми позва-

„ни да дамо. Не будемо ли ни у будућности кадри

да одговарамо том повшву, и сами ћемо се расшасти у прашину, и онда ћемо сви заједно, и на Балкану и у Пољлунављу, постати у истини оно што су нам Немци већ давно проршцаи: народи за ђубрење туђе националне њиве. Приликом свога, последњег борајвка у Београду, покојни Отамботијски је рекао нашим новинарима: Валпа држава није више мала Србија, Југославија данас има 14 милиона, душа. Од ње то је био смисао његових речи — треба да долази иницијатива. И Стамболијски је био спреман да прами ту иницијативу.

"Али иницијативе није било, јер, као што је речено, тада ми нисмо били у могућности, а нисмо ни данас, да примимо улогу вође п органиватора Балкана. И још ће требати времена док дорастемо ва такву улогу, или док за тај посао увмопнемо добити искрене савезнике и сараднике. А дотле свако смиш-= љање планова о новом реду било би траћење времена. Дотле и наша политика, и према суседима и према читавој Европи, мора остати консервативна, ревервисана, скромнљ и ни мало хероична. (На, све који проповедају неке херојске подвиге и потезе у нашој спољној политици требало би „лтротепнути“ Закон о заштити државе). Почетак и крај њене мупрости мора, бити: одржавање 51 115 дио а. Јер, какво је да, је, према, садашњим приликама, то стање за нас шредставља минимум зла.

Нараљвно, то не значи да циљ наше државне политике мора бити одржавање постојећег стања и онда кад је оно неодрживо или кад је фактично већ измењено. И ова консервативна политика, мора. рачунати са могућношћу промена, п не сме се ограничити на фаталистичко мирење са свиме, што се збуде, нити на. просто регистровање и каталогисање дотађаја. Али ма колико смишљена и предузимљива она, била, њена активност мора да остане у узаним граниттама, — све дотле док смо одуђени да ивбегавамо радскашна решења. Данашња зграда Балкана једва, 22 је ишта оолтиуиија од некадашње, кад су међе Турске биле на Сави и Дунаву. Зато и политика, којој је задатак одржавање те зграде не може много да се разликује од старе политике консервативних сила, које су се старале да колико год је могућно очувају Суштанову државу. То је, као што се зна, била, политика крпежа и компромиса, па таква мора да буде и наша. И ми смо, као и некадашњи заштитници Турске, за, з!аш5 дио, али, као и они, морали смо и морамо чешће да примимо „свршен чин“ и кад нам није повољан. У духу те политике, морали смо и птроште годтне примити софшјеки преврат.

Из тога стадија треба што пре ивићи. Али излав не може нам отворити спољна политика! Р.Н.