Pokret

ПОКРЕТ 333

дратовољно муза, породицу, па чак и себе саму свима могућим ђаволима, само да добије превагу. над противницом. Требало је да Цар пресуди. Кад дође свечани дан, у који је имало да се то одлучи, Карло У. који је познавао жене, заповеди да ружкија од њих ступи прва. Тала се она, која, је спомињала пашу, полури да, што пре ракне својој противници: Полазите, Госпођо... |

Писац ове књиге увек и у опште напада људе, па макако били они моћни и на положају... Он гласно тврди да с једним титулисаним утурсузом треба, поступати исто онако као и с последњим човеком. Он се отворено подсмева манама свога ближњег и бори се у својим списима гвозденим шером и ватреним језиком против предрасуда „којима служе владари и народи. Хоће да покаже људима како су њихове врлине само привидне и да је основа њиховог карактера. подвала, тврдичење и незнање.

Причају да се овај писац доста учено бави и политиком и да је шисао о томе како треба, добро владати: врло је чудно да се човек, који не зна, владати собом, брине о владању краљевинама. Таква, је судбина људскога духа: често сте паметни за друте. а готово увек луди за себе!...

Не може се порицати ла овај човек има много знања, чак генија и духа, који га никад не напушта. Песник. је... философ је у спекулацији, али сумњам да је то и у стварности. Катку да се често и много лосађује: правом философу, међутим, никада није лосадно. За њега је највећа несрећа живети у миру. тишини и спокојетву. У њему је природа Саламандра, за кога веле да битише само помоћу огња...

Што се тиче његове вере, нико о томе ништа не зна. По абдесу рекли би да је Мухамеданац, по писању да је деист, али би се човек могао кладити да, није Хришћанин по рођењу... Писано је свуда да би се савнало ко је тај човек. Неко је одговорио да је то некакав кнез, неко да је портуталски Јевретин, неко да. је син једног кардинала. лрупи опет да је језуит. син алепског трговца. цар Поногорски, италијански посластичар. кнез Друза Хераклије, паша Мустафа Кур-Шелди, бегунац из Албаније, син неког сељака, из Бугарске, лок неко вели да је принц Иван од Русије који је побегао из параке тамнице. Дакле, према. ћуди писаца, он је час племић, час сељак, час висока, час ниска рода. Ја бих га по томе упоредио са душом, о којој цео свет говори, а нико ништа не зна.

Облачи се просто и скоро се никад не фризира: стаса је тре високог, него ниског; отвореног је изгледа. лепих очију и зуба, ма да свакодневно пуши. Бојадише обрве и маже лице, пошто налази да није допуштено показивати на улици лице онакво, какво је у соби, као што није дозвољено имати прљаву одећу. Каттришиован је како само могу бити Птква, Кокета и Џата.. Обедује о заласку

сунца... Прича се да, је из земље Инка. По природи је тужан и хипохондричан. Да би се расположио, узме обично толику лозу опијума колика би, према лекарском мишљењу. ловољна била да за увек успава, читаву регименту Ирнит Хусађа Пруског Краља. Готово никад не пије вина, а обично леже у три или четири часа по поноћи. Опружен по софи, пуши и чита. Зна на памет огромну количину стихова, Волтерових, Расинових, Корнејевих и Кребијонових...

Повнаје све славне европоке уметнике... Био је по целој Европи... Кад га шитају ко је, одговара да је оно што ће бити после смрти, а то је ништа. Не показује никакве журбе да види великане и о њима товори са. преврењем, као да би хтео рећи: познајем величину...

А у страстима је тако занесен, да му се оне оцртавају на. лицу; то је камелеон који мења боју према ваздушном притиску... Како је несрећан у пријатељству, у љубави и срећи, несрећан у свему, мисли се да би могао наћи спокојства. само у гробу... Врло је непостојан у љубави, у којој се влада. према. птравилима сараја... иви усамљен... Живот му нај-

прев РАТКЕ 22]

"Рета его лег ћенеРИР

(рарлу еј 12101 16 |

| (есеја 7785 пгаврг 27 2225 ; | бо паргаррлсна бег У

Зановић као Шћепан Мали

више пролази у размишљању... Мисли, (без пиронизма, да се све рађа од праха и да се све враћа у њ, а ако постоји Бог, та реч означава само Духа Покретача, Васионе (РАте тошсе де УЏитег), који креће лађу, не бринући се о мишевима на. њој.“

После овог уводног и обесног слова о себи, у духу онога времена Зановић излаже своје назоре под насловом 1' Езрги Рој тдапие-Мога! као мисли једног шалпе са три туга „у ноћи, крај свога фурранцускога, камина, између луле, булеш кафе“. Међу тим мислима има много глупости, а још више плагијата и понављања. Наводим неке, које су занимљиве и ако су толико дановићеве колико и ваше.

„Кад какав човек снушља књиге, не користећи се њима, толико је исто омешно као кад какав 60тати ушкошпљеник не би штедео (блага само да састави сарај, пун разновраних жена. — Бити учен, то је украс, али бити добар дужност је. — Има на-