Pokret

334

рода, чије лудости треба гледати, а, да речи не речете; и још будите срећни, ако вас не гоне да их и ви чините. — Кад се појави какав човек који на свој начин мисли и осећа, настане велико чуђење. Зажимају се њиме неко време, као што се запимају за ретку животињу на вашару, али се сврши < тиме што почну сви да га критикују. Отуда долази да је један мудрац жамеђу стотина будала једина луда. Најпрече што би паметан човек могао урадити јесте да, се помеша, с њима, и кришом да се смеје њиховим тлупостима. — Има порока који изискују 'иавесну храброст и који остављају у души извесну снагу... — Лакше је људе преварити, него их обавезтнги. Свештеници свију секта јесу свиње Неба, које се тоје тразноверним незнањем народа. —- Ако би неко сазнао шта мислим крај свог камина, и буде рекао: „како је несносан овај Турчин са својим варварским начином да види ствари“, ја бих му одговорио; „днајте, да то нисам ја несносан, него је несносно оно тпто видим“. -

Постоји још један спис Зановићев, сличан овоме. То су Мисли. 7) Вероватно је да су у већини плагиране; будући да сам међу њима, нашао чисте преписе из Ларошфукоа, врло је могуће дасу ш остале мисли преписи из Вовнарга, Волтера и друтих духовитих писаца, које је Зановић могао читати. Ипак неке, које су од вредности, наводим, оматрајући да је свеједно ко их је рекао, ако су добре:

Наслозви лист за „Писма Принцу“

#) Репзвез де Зибрап-Аппђаје. ујецх-ђегрег а4' Ађате еје...

Естћез ап пи Не де !а ли... Ттовлете Ен оп. А' СаПси!е, Еогје-

теззе ди Мађађ Нудег Нају, 1784. Стр. 88. 160.

„Треба чувати дух за себе, тело ва жену, а срце ва свога шријатеља (ако се може наћи пријатељ који би био достојан да, та имате.) — Љубав нам представљају голом, не само зато да би нам представили тако њену бевочност, него: и ва то да. би нам показали како она оставља, без кошуље оне који јој следују. — 'Греба саслушати планове једног лушежа, па их извршити помоћу каквог поштеног ч0века, не поверавајући их никако неком неваљалцу, који ће издати првога, а шреварити друтога. — Владаре треба схватити као ватру: ни сувише далеко, ни сувише близу. — Геније је ивнад свега, он -има права на налше хвале. Богатства, почасти, титуле, шомше, све то исчезава шред тенијалним човеком; једини он ужива право поштовање. Узалуд га клеветају и труде се да му умање славу; она сеу то лико више шири у колико се ми трудимо да је уга-

симо. Његово је име предано потомству. — Прави херој баш у највећим шкришцима налази у себи излазе који су непознати другим људима. — Кад не-

мате ништа са једним човеком, сматрајте да. је шоштен, али чим имате што с њим, потребно је да. верујете како је лупеж ш да употребите потпуно (све преДострожности како вас не би преварио ако је лупеж. — Стоички систем који проповеда лишавање жеља, да би нас тако ослободио потреба, личи на. одлуку каквога човека који би одсекао ноте да му не би требале цишеле. — Ако срећа постоји на земља, она је у миру, у спокојству душе и усамљености за паметне; за амбициозне простаке она је на двору, а за будале се налави свуда. — Недостатак новца је највећи недостатаж. Њега је најтеже сакрити и најмање га пралштају. Не можете крочити ни корака, а да вам га не примете и свако узима. слободу да. вам га требаци. — Подмуклост и лукавство у жене јесу дарови природе које је боље мавити, нето дражити. — Да би сеначинио један Светитељ потребно је више врлине него талента, али за хероја треба вишоо талента него врлине. — Због спокоја. и здравља врло је добро слушати хришванску релитију, јер се ова својим догмама, бора против амбилије, (која пас пре или после упропасти и увок узнемирује) и блуда који нас слаби и, лишавајући нас тако животног еликсира онеспособљава нас за велике послове, за дела. од фантазије или за делања која пзискују памћење, -— Ствари, у кој мудар човек може верорати, а да се не превари, јесу врлиша и смрт. == Има хужа попут барута, којима се треба служити са мното предострожности из страха да не плану против онога. који их употребљује. — Човек говори мало, кад кров њега не говори таштина. — Владари раде с људима оно исто што и с новцима; дају им вредност, коју они хоће и овет је приморан да их прима, према, њиховом курсу, а не према њиховој правој цени. Нико не заслужује да га хвале због доброте, ако нема онате да буде вао: свака друга доброта често је само леност и немоћ воље. — Није толико опасно учинити зла већини људи, колико је опасно учинити им добра. — Има, поштених сена као поштених калуђера, који жале свој положај, не усуђујући се да то отворено кажту. — Најистинитији знак. да је неко рођен са великим својствима, јесте у томе да је рођен без зависти. — Мало је жена. којима вредност траје више од лепоте. — Знати открити туђу -унутратњост, а сакрити своју, знак, је душевне супериорности. — Већина хероја, ву као позоришни декори: